Јелена Вујановић: Шта је у темељу Републике Српске?

Прича о жртви наших родитеља који су темељ Републике Српске. Који нису стигли видјети свијет јер су нама градили завјет. Воли своје, поштуј туђе. Ако не можеш помоћи, немој одмоћи

Извор: Фејсбук

Родитељи имају нас четворо. Ратна и „дејтонска“ дјеца. Умјесто звечки слушали смо гранате. Али није ово нека прича о тужном одрастању, далеко било. Ово је прича о жртви наших родитеља који су, с пуним правом то говорим, темељ Републике Српске.

Да, баш они којима је рат прекинуо најбоље године, али нас никад нису учили да мрзимо. Баш они који су стварали док су други рушили. Који су из ничега, из два гола живота створили још четири, па их научили да голи животи и не вриједе ништа ако се паре множе, а породице дјеле, ако се сабира политиканство, а одузима достојанство.

Који су вазда имали празне банковне рачуне да би им сад кућа била пуна способних руку и факултетских диплома. Који су нас учили да је књига увијек боља од пушке, али да се не плашимо и пред пушку стати ако се брани своје.

Вујановићи (Извор; Лична архива Ј. Вујановић)

Они и сви родитељи наше генерације који су гледали блато ровова да бисмо сад ми гледали небо слободе, и извртали празне џепове да би ми сад имали пуно срце. Који нису стигли видјети свијет јер су нама градили завјет. Воли своје, поштуј туђе. Ако не можеш помоћи, немој одмоћи. Свуда пођи, кући дођи. И причај својој дјеци ко су им били преци.

Мало ли су дали овој земљи?

Они и многи други родитељи који ће се пронаћи у овој причи. Они су темељ Републике Српске.

Хајде да их загрлимо и кажемо им:

„Хвала вам до неба, дали сте нам слободну земљу, а на нас је ред да је учинимо земљом пристојног живота.
Научили сте нас колико вриједи застава. На нас је ред да престанемо пуштати лоше ђаке да машу заставама док ми вама машемо преко вибера.“

Срећан Дан Републике Српске!

Јелена Вујановић је пјесник и докторанд на Факултету политичких наука у Београду



Categories: Противу заборава

Tags: , ,

3 replies

  1. У темељу Републике Српске су тренутно само криминал и корупција. И биће тако док год се СНСД, СДС ДНС, ПДП и сличне ****** ***** **** странке боре за власт.
    Нама треба трећа, нова опција.

    2
    4
  2. Имао сам 36 година 1990-те, а 46 двехиљадите. Ћерка ми се родиула 1986, а син 1991. Они рат не памте, осим по сликама са телевизије. У кући се увек имало за појести, обући, угрејати … а да ли је то пуно или мало – њима је било неважно. Главно да смо на окупу и да се волимо.

    4
    1
  3. Nista nije tako uzviseno kao dostojna slika roditelja u dusama njihove dece i cinjenice da su imali kome ostaviti grdu za koju su se zrtvovali. To nije samo komad zemlje vec i dusa ovog naroda, neponiznog u nevolji, negordeljivog u trijumfu. Naslediti cestitost – malo li je? Srecan dan Republike Srpske.

Оставите коментар