Шилово је чисто српско село, богато и витално, па је због тога од Срба одузето много плодног земљишта, да би се на том месту направила фабрика батерија, која загађује средину
Шилово код Гњилана (Фото: Фејсбук страница Шилова)
27. V 1983.
Синоћ касно, да би се што више смањио аудиторијум, нарочито онај састављен од „радног човека“ (они морају рано да лежу, јер рано устају), телевизија је емитовала још једну репортажу о селу Шилову, на Косову, поред Гњилана. Тема је важна, најважнија за садашњу Југославију, али баш зато избегнут је ударни термин емитовања, са понављањем старе, изанђале, али увек ефикасне лажне слике стварности.
Не само поступак, и прича је стандардна у уклетом времену и уклетој земљи. У питању је један од безбројних покушаја расељавања Срба, овог пута уз помоћ „урбанистичких планова“. Село Шилово је чисто српско село, богато и витално, па је због тога од Срба одузето много плодног земљишта, да би се на том месту направила фабрика батерија, која загађује средину. Пошто је то само делимично раселило становништво, (шиптарске) комунистичке власти досетиле су се да би баш ту, на сто метара од кућа сељака, требало направити кланицу са хладњачом, што све такође загађује средину и расељава сопственике земље. Санитарни прописи то забрањују (тражи се већа удаљеност од насеља), али у овом случају све је пренебрегнуто. Сељаци су се побунили, слали су делегацију у Београд, али локалне власти (комунисти, Шиптари) биле су „енергичне“. Послали су милицију, претукли и похапсили сељаке. „Српско руководство“ нашло се у невољи, јер је почело да се јавно открива у којој мери учествује у геноциду над сопственим народом, па је послало стидљиви телеграм „подршке“ сељацима.
Кланица се, иначе, гради уз помоћ међународне (стварно САД) банке, што посредно указује на праве факторе расељавања Срба. И то је можда било најмучније у целој емисији. То је истовремено и онај садржај у систему информација ког се сви плаше, а нарочито „демократски“ изабрано „српско руководство“.
Драган Крстић, Психолошке белешке 1982-88, у припреми у издању Балканије, Нови Сад
Categories: Вести над вестима, Противу заборава
Е драги моји Срби из остатка Србије, ово је само један пример а примера је безброј, сад када бих писао требало би ми 10 пуних коментара набрајања. Ево пар најдрастичнијих : када се градила Термоелектрана Косово А, идеално место по студијама било је у рејону села Пруговац на реци Лаб где је било ближе да се довуче вода из језера Газиводе за хлађење турбина. Наравно Електрана ту није направљена јер би се раселило 10 албанских села, него је направљена на месту где је упропашћено 10 чисто српских села. Шта рећи о језеру Газиводе које је раселило Ибарски Колашин јер је потопили једину плодну долину у том делу, дугачко је 30 километара почиње од последњег албанског тј. првог српског села а завршава се код последњег српског тј првог муслиманског у општини Тутин. Те колашинце Турци нису расејали али усташа Броз јесте. Колко је тек примера да држава СФРЈ купује имања Срба и додељује их имигрантима из Албаније. У мом селу Бресју држав гради стамбене зграде и насељава Албанце да би променила етнички састав и то већином из Албаније. Титоисти су нас сатрли горе него Турци за 500 год и добро је рекао усташа Броз никада не можемо да се опоравио.