У спомен на 105 година од упокојења краља Петра I Карађорђевића
Краљ Петар I Карађорђевић у Јанковој клисури (Фото: Ратни сликар и фотограф Владимир Бецић/Википедија)
Његово Величанство Петар I Карађорђевић, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, Осветник Косова и ослободилац нашег народа
(Београд, 11. јул 1844. – Београд, 16. август 1921)
Француски песник и драмски писац Едмон Ростан, аутор Сирана де Бержерака, надахнут храброшћу краља Петра I Карађорђевића приликом повлачења српске војске преко Албаније, написао је и објавио песму ,,Краљ Петрова четири вола“. На српски језик песму је превео Милутин Бојић. Ростанова песма је већ на Солунском фронту била борбено надахнуће српским војницима.
Едмон Ростан: Краљ Петрова четири вола
(са француског превео Милутин Бојић)
Краљ Петар иде, јер ићи мора
Преко бусења, стења и гора.
Тајанствен пред њим стоји пут.
Са штапом, само у свом мундиру,
Он иде мору, изгнанству, миру.
Иде у бајке речне кут.
Четири вола, са јармом у луку,
Раоник славе, херојства вуку.
Но унук Карађорђа, лав,
Да се са бојног поља ишчупа
Четири вола морају скупа
Да употребе напор сав.
Старост, освешталост запреге, одела
И сав тај скромни, прости чин
Да се с околином и тренутком слаже,
Види да се пораз к’о успех покаже
Кад постане славе син.
Види да лепота пуна блеска ступа,
Кад најдостојније вечност славом купа
Клизећи врх њих да сјај им да.
То случајно није. И он види, да је
Сам Омир (Хомер), изгнан чак у српске краје,
Спрегнуо четир’ вола та.
Краљ Петар у Великом рату, фотографија Арчибалда Рајса
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Јасмине С. Ћирић)
ИЗМЕНА: На предлог др Мирослава Здравковића додата насловна фотографија „Краљ Петар I Карађорђевић у Јанковој клисури“ (18. 8. 2026. у 19:01).
Categories: Гостинска соба
01.11.1918 године Прва Србска Армија Петра Бојовића улази у ослобођени Београд.
На челу колоне први наступају пешадинци 7 Србског Пешадијског Пука.
Сви родом рођени Срби Београђани.
Певају гласно и страсно да се чуло све до Будимпеште, Беча и Берлина СВИ у ЈЕДАН ГЛАС :
Чика Пера јаше коња бела,
а за њиме иде Србадија цела.
Чика Пера јаше коња вранца,
а цар Вилхелм јаше коња магарца.
Чика Перо, живео ти деда Црни Ђорђе,
пуштај Србску Војску , нека својој кући дође.
Чика Пера и његов деда Црни Ђорђе вечно оба леже на врху Опленца.
У Цркви.
У срцу Шумадије.
У срцу Мајке Србије.
Гледају НАС свакодневно ОБА Ослободиоца и Осветника Мајке Србије.
ВЕЧНО ЈЕДАН ПОРЕД ДРУГОГА.
ОБА ИСТО ВЕЧНО КАЗУЈУ И УКАЗУЈУ.
И ДА БРАТ БРАТУ БУДЕ БРАТ.
Хвала Јасмини Ћирић и Ст.ствари на објављивању.
„Освешталост“ – веома оригиналан допринос српском језику, још кад би нас нѣко удостојио објаснити шта то уопште значи…
У прѣводу Ростанове пѣсме ипак стоји „овешталост“, чиме се подвлачи прѣтходећа јој рѣч – све око старог краља је такође старо, отрцано, похабано, климаво, тј. овѣштало…
По интернету се из нѣког разлога само фрљају с пар иначица једног те истог одломка од 3-4 строфе, с истовѣтним омашкама (да ли само у куцању или и у глави?). Једва је ишчепрках цѣлу, надам се без омашака: https://pobori.blogspot.com/2021/10/blog-post.html