Троугао Америка, Израел и Србија отвара простор да исправимо историјске неправде

Јасеновац (Фото: Н. Марјановић)

Прошле недеље (текст објављен 8. маја 2026. – прим. СтСт) одвијали су се стратешки битни процеси за вредносну и спољнополитичку оријентацију Србије у будућности. Посета министра спољних послова Републике Србије Марка Ђурића Израелу, махом Јерусалиму, и све што је том приликом договорено и планирано завређују дужу анализу, о чему ће бити речи и на овом месту у наредним текстовима. Сасвим укратко, односи Србије и Израела након прошлонедељних састанака подигнути су на ниво стратешког партнерства, чиме је поверење између две земље додатно учвршћено. Ђурић је оценио да је посета била изузетно успешна, подсећајући да је српској делегацији омогућен сусрет са највишим израелским званичницима, укључујући председника државе, премијера, министра спољних послова и представнике парламента.

Ђурић је посебно истакао да постоји значајан простор за даље унапређење сарадње, укључујући и у оквиру троугла Србија – Израел – Сједињене Америчке Државе. Тај стратешки мудро изабран оквир изнедрио је процес који је резултирао Вашингтонским споразумом, реалполитиком, израелским признањем Косова и снагом Србије да зарад будућности и шире слике преко тога пређе на адекватан начин, уз константно подсећање на врло лош положај српске заједнице на Косову и Метохији.

Ambasadorka Izraela @AvivitBarIlan govorila je i imala autorski tekst za:emisiju Uranak na K1, Politiku i emisiju „Diplomata“ o aktuelnoj situaciji, strateškom partnerstvu Izraela i Srbije i 78. godina nezavisnosti države Izraelhttps://t.co/Z87aiyACdihttps://t.co/P6Gm2aoZHW… pic.twitter.com/CMJ6ZRyPg2

— Ambasada Izraela (@IsraelinSerbia) May 20, 2026

Однос такозване прозападне опозиционе сцене и индустријског комплекса невладиних организација, тада махом на сиси фондација блиских америчким демократама, уз пар „пријатеља” из Европе који су процес минирали, био је лакмус тест њиховог несхватања глобалних трендова и самослања у историјску нерелевантност. Трамп се, после озбиљног минирања које су му приредиле америчке демократе злоупотребом концепта борбе против страних дезинформација, начелно операције утицаја које су одувек постојале, али су развојем телекомуникација, интернета и социјалних мрежа достигле нове експоненцијално различите нивое, вратио на сцену.

Рестлови истих структура које су промашиле суштину Вашингтонског споразума, да пут Србије у Брисел иде преко Америке и Израела, у најбољем случају нису схватили ни значај ове посете и новоуспостављеног стратешког партнерства. У својој импотентности остала им је још једино дисторзија сазнања стечена папарацо ловом на српске дипломате. У горем случају они се од њега ограђују, док се опорављени либерални свет згражава што се Франчески Албанезе, УН известиоцу за окупиране територије, коју је МСП ставио на своје место после неуспешног покушаја мешања у унутрашње ствари Србије, даје платформа у британском „Воугу”. Она и ту износи своје, доказано, антисемитске ставове и прећуткује важне околности које мењају контекст битан за разумевање процеса. Док заговарају учешће представника Палестине на будућем „Евросонгу”, нека се сете како се Хамас и сарадници односе према учесницима музичких догађаја. У нападу 7. октобра 2023. године побили су 1.200 особа, од тога око 360 посетиоца музичког фестивала „Нова”.

Надамо се да ће Абрахамови споразуми и све што је започето са отвореним западним Балканом сада полако поново добијати препознатљиве обрисе и потребне актере за њихову успешну реализацију. Ово се односи и на сада већ нужно попуњавање празних америчких амбасадорских места у региону.

Но, троугао Америка, Израел и Србија, који нас трговинском разменом, протоколом о размени поверљивих података и сарадњом у наменској индустрији води у будућност, такође нам отвара и простор да исправимо историјске неправде. Ово се пре свега односи на негативни научно неутемељени историјски ревизионизам у вези с геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској. Са таквим савезницима који имају институције попут Јад Вашема и Америчког меморијалног музеја Холокауста имамо прилику да тему интернационализујемо и наметнемо значај науке и праве културе сећања у разумевању и квалификацији историјских догађаја – пре свега геноциду над Србима у НДХ. Овај посао је у последње три деценије, махом, предат професионалним активистима-лобистима, некад заговарачима селективног суочавања са злочиначком прошлошћу, а сада „експертима” за екологију или вештачку интелигенцију, шта год је донаторски покривено, и ад хок међународним судовима којима кажњавање злочинаца није био једини циљ.

Амбасадорка Србије у Загребу уз томпус о Јасеновцу

Отуда је посебно важно што је током посете министра Ђурића Израелу у Јерусалиму одржана и промоција књиге „Усташка зверства”, зборника докумената у издању Архива Војводине насталог као резултат вишегодишњег истраживачког рада Милана Кољанина и његових сарадника, о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима и то на енглеском језику. Издање се заснива на примарним изворима из државних и приватних архива, сведочењима преживелих, као и релевантној секундарној литератури. Наиме, документа која су деценијама била недоступна јавности, као део приватне архиве, стицајем околности доспела су у власништво једног новосадског адвоката, која су потом предата Архиву Војводине и истраживачима, што је омогућило њихову обраду и објављивање. Документа су састављали немачки војнообавештајни и полицијски органи, бележећи злочине које су хрватске усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима док су се они спроводили.

Министар спољних послова Србије, Марко Ђурић, чије је присуство на промоцији књиге „Усташка зверства” стратешки мудар потез, нагласио је да је реч о делу од изузетног историјског значаја и трајне моралне тежине. Ефраим Зуроф, историчар Холокауста, том приликом је говорио о важности подршке иницијативама које доприносе документовању догађаја из периода Другог светског рата. Почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић оценио је да је нација која је била жртва зверског геноцида у НДХ, заједно са Јеврејима и Ромима, у веома кратком временском периоду ушла у апологетику када је говорила о томе шта се десило пре само неколико деценија. „Сада можемо само да замислимо колико су кључне и критичне прве две деценије биле протраћене. Не говорим само о форензици, која је, наравно, овде од примарног значаја, већ да су се, знате, чак и баке у црном плашиле да иду и пале свеће у најстрашнијем концентрационом логору Јасеновац”, упозорио је Николић.

Ефраим Зуроф, Александар Николић: Србија светионик подршке Израелу после напада Хамаса

Имајући у виду да је извештавање о врло важној изложби о усташкој болници, коју је пре неколико месеци поставио Музеј жртава геноцида, чији је председник управног одбора епископ славонско-пакрачки Јован Ћулибрк био жртва политичко-медијских манипулација, поновимо о чему се ради. „Пронашли смо једини сачувани остатак логора који је током рата служио као усташка болница. Почетком 1942. године усташе су схватиле да ће рат потрајати дуже него што се очекивало и да ће имати велики број рањених, који су најчешће довођени након сукоба с партизанима с Козаре”, подсетио је владика Јован, који је такође присуствовао споменутој промоцији књиге „Усташка зверства” у Јерусалиму.

Епископ славонски Јован: Тврдња о 700.000 убијених у Јасеновцу неутемељена и увредљива за жртве

Србија и Срби широм света коначно су добили зборник докумената, настао као резултат вишегодишњег истраживачког рада о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима и то на енглеском језику. Надајмо се да ће ускоро свако српско дипломатско-конзуларно представништво у свету имати по неколико примерака овог историјски важног издавачког подухвата Архива Војводине.

Jелена Милић је политички аналитичар. Оснивач је Центра за евроатлантске студије. Од марта 2022. до марта 2025. била је амбасадор Републике Србије у Хрватској

Опрема: Стање ствари

(Политика,  8. 5. 2026)

Categories: Гостинска соба

Tags: Јасеновац Америка, Јелена Милић, Израел, САД, Србија