Европљани ће се морати упитати зашто воде амерички рат с Русијом и умјесто тога затражити безбједносни споразум с Русијом ради заштите од Трамповог режима
Трамп је постао први амерички председник који је бомбардовао осам држава током једне године (Извор: Друштвене мреже)
(Страница Пола Крејга Робертса, 7. 1. 2026)
Замјеник шефа кабинета предсједника Трампа и његов политички архитекта, Јеврејин Стивен Милер, представља гласноговорника америчке спољне политике. Јеврејски глас који говори у име Америке објавио је да је „званични став“ Сједињених Држава да Гренланд припада САД и да ниједна држава не може спријечити Вашингтон да анектира ту данску територију. Милерова супруга, Јеврејка, објавила је на свом Икс налогу карту Гренланда у бојама америчке заставе. Трамп се сложио, рекавши да је Гренланд „апсолутно потребан“ Америци. Упитан за потврду намјера Вашингтона, Милер је рекао да је званични став од преузимања дужности Трампове администрације да би „Гренланд несумњиво требало да буде дио САД“, упркос чињеници да је Гренланд одавно дио Данске. Милер је оспорио право Данске на Гренланд, рекавши и да се „нико неће војно борити против САД око будућности Гренланда“. Другим ријечима, као што Израел може заплијенити Палестину, Вашингтон може заплијенити Гренланд, Венецуелу, Мексико, Кубу, Иран и сваку другу државу коју пожели.
SOON pic.twitter.com/XU6VmZxph3
— Katie Miller (@KatieMiller) January 3, 2026
Безакоње Трамповог режима, у ком главну ријеч имају Израелци, могло би довести до изолације САД и нормализације односа Западне Европе и Русије. Крађа територије од Данске није у складу с Повељом НАТО, која обавезује САД да бране интегритет Данске. Бестидна најава Вашингтона о анексији Гренланда требало би да Кремљу стави до знања да се с Вашингтоном не може постићи договор мирним путем. Ако у Кремљу и даље мисле да није тако, онда су се претворили у легло лудака. Крај сукоба у Украјини могао би наступити ако Европа увиди да ће и саме чланице НАТО постати мета Трамповог режима. Европљани ће се морати упитати зашто воде амерички рат с Русијом и умјесто тога затражити безбједносни споразум с Русијом ради заштите од Трамповог режима.
Пол Крејг Робертс: Састанак Трампа и Путина – тријумф заблуде над стварношћу
Прије него што је и истекла прва седмица Нове године, Трамп је као мете назначио Венецуелу, Колумбију, Кубу, Мексико, Иран и Данску, не предузевши никакве значајније кораке на окончању сукоба Вашингтона с Русијом у Украјини. И као да ове агресивне намјере нису довољне, Трампов режим провоцира Кину продајом стотина ракета Тајвану које могу послужити за напад на кинеске градове. Јасно је да се Доналд Трамп показао као све друго само не „предсједник мира“.
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
У року од неколико дана што запретити, што напасти државе разних величина и статуса (све до нуклеарног) на свим континентима! Венецуела, Мексико, Колумбија, Куба, Гренланд, Данска, Русија (непрекинутим учешћем САД у Украјини, сад и гусарском запленом танкера са целокупном посадом и то у међународним водама), Нигерија, Иран, Кина (ракете Тајвану). Претити и противницима и савезницима и својим грађанима и сваком под капом небеском. Шта је то?
Старачки вијагритис? Могуће, али још у Риму се то брзо и лако решавало. Ако император баш полуди, а гарди то не одговара, императору брзо одрже опело а неко из гарде постаје император. Поготово у тим годинама, кад људи умиру од потпуно природних узрока и никог ништа не зачуди.
Које је друго рационално објашњење таквог наизглед неконтролисаног лудила, а које историјски никад није могло донети корист ниједној држави која се у слично упуштала?
Можда изазивање светског рата по сваку цену и у најкраћем могућем року?
Ко би онда могао стајати иза тако нечег?
Падају на памет само две могућности, сви други актери заправо покушавају да избегну светски рат:
1) Нетањахуови истомишљеници у својој апокалиптичној грозници
2) алгоритми као самосталан фактор (јер ми реално појма немамо докле је све то дошло, ово што је у масовној употреби развијено је пре 5, 10 ако не и 15 година, бар по речима шефова Гугла и осталих главних играча)
Ако је Божије допуштење да се то деси, не треба трошити речи и нека нам је Бог свима у помоћи. Али, ако није и ако им се изјалови тај план (под условом да је баш то план, тј. да имају икакав план и да се не ради о обичном ушо мајмун у тенак лудилу), по Америку се ово не може добро завршити. Само ће драстично убрзати свој неминовни пад а можда и распад. Јер 40 трилиона дуга мора негде и нешто да прогори, то је више него што је укупно ископано злата на свету од Адама до данас.
Nije ludilo .Recenica iz teksta daje jednostavno objasnjenje svega sto se desava : …Безакоње Трамповог режима, у ком главну ријеч имају Израелци…
@Бојан:
Одлично брате Бојане. Само једну примедбу имам: зашто кажете „Нетанјахуови истомишљеници“, а не отворено и недвосмислено: јеврејски ционизам, јеврејски империјализам, фашизам или слично – онако како већ мислите а не смете да кажете отворено?
Иста примедба важи и за @Морфи-ја: уместо Израелци храбро и отворено реци: Јевреји. Јер Стивен Милер и његова жена нису Израелци већ грађани САД, иако им је вероватно „Израел на првом месту“.
@Ацо
Зато што израз Нетањахуови истомишљеници обухвата много већу и разноврснију групу људи (можда и машина?! тј. ко је већ коме газда), зато што је велики део те групе нама потпуно непознат (можемо само да нагађамо), и зато што би се претворило у некакво набрајање и ни теоретски не би стало у две речи. Нпр. бројне групе јудеизираних хришћана у Америци. Или нпр. разноразне масонске ложе и чудеса, а у којима не мора да буде ни један једини Јеврејин. И, на крају, зато што и међу самим Јеврејима, можда чак и међу самим Ционистима, Нетањахуови истомишљеници представљају неки сасвим нарочити subset. Јер и међу Ционистима претпостављам да има људи за које су 2 + 2 = 4. За Нетањахуа су 2 + 2 = -283,76. То човек тешко може да свари, то долази из неке друге димензије.
Дакле, због свега тога сам употребио наизглед неодређен израз.
12.01.2026.
ТРАМПОВА ДОКТРИНА
Монроова доктрина из 1823. године је била порука европским силама да се не мешају у послове држава на западној хемисфери, коју САД сматрају својом интересном зоном, а да се заузврат САД неће мешати у послове европских држава.
Отмица председника Венецуеле Николаса Мадура нема никакве везе са овом доктрином, без обзира што привидно изгледа да САД овим потезом само желе да учврсте позицију у „свом дворишту“, одакле је Венецуела опасно кокетирала са стратешким ривалима САД – Русијом у сфери безбедности, куповином војне опреме, а Кином у сфери економије, продајом јефтине нафте и куповином различите врсте роба.
Након отмице Мадура, Трамп је недвосмислено поручио да је Монроова доктрина превазиђена. Отмицом Мадура и овом изјавом није могло јасније да се саопшти куда су кренуле САД и које ће начине и средства користити. Тзв. архитектуром безбедности која је настала након последњег великог рата, што се данас популарно зове међународно право, успостављен је систем колективне безбедности у коме се начелно поштују права победника у рату и гарантује њихова надмоћ у међународној арени, у којој „сила никада није извирала из права, него је право било засновано на сили“. Привремено је наступила пацификација у форми Pax Americana, док то њима буде одговарало.
Јачањем Русије на војном плану и отвореним непристајањем да их САД опколе и смртно угрозе пријемом Украјине у НАТО, а тиме и распоређивањем ракетних система у Украјини, привремено је заустављен експанзионизам САД на Русију ради преузимања њихових природних ресурса. Економским јачањем Кине угрожена је позиција САД као највеће економије на свету. Удруживањем Русије и Кине, као и њиховим повезивањем са преосталим ривалима САД (Индија, Бразил, Јужна Африка) формиран је савез БРИКС, коме су се придружили Иран и друге државе које желе да изађу испод америчког економског и финансијског „кишобрана“ који их најмање штити, а све више експлоатише. Деценијама су САД „извозиле демократију“ по свету преко USAID и Сорошевих плаћеника.
Околности су се промениле у међународном праву (rebus sic stantibus) и постојећа тзв. архитектура безбедности више не одговара најјачем играчу који је захваљујући њој достигао незапамћен привредни развој и утицај у свету (економски – контролом патената и глобалне трговине, финансијски преко петродолара, војни преко НАТО, дипломатско – обавештајни преко ЦИА и сарадњом са службама својих вазала, медијски преко глобалних медија, културни преко Холивуда и др.).
Трамп и стварни управљачи САД су увидели да опада моћ САД, а по закону Тукидидове замке мора се реаговати пре него што противник(ци) преузме(у) надмоћ. Тада би било прекасно.
Сви разлози за отмицу Мадура се у основи своде на венецуеланску нафту и настојања САД да остваре апсолутни утицај на њену продају, с обзиром да су тамошња налазишта највећа на свету: склањање некооперативног управљача Венецуелом, јер је упорно истрајавао на национализацији нафтних изворишта које је Венецуели вратио Уго Чавез протеравши америчке компаније, принуђивање Венецуеле да продаја њене нафте иде преко америчких компанија (како би се контролисала продаја, остварила енормна зарада и покушао извршити утицај на глобалном тржишту цена нафте, а тиме и евентуално угрозити Русија која је у великој мери зависна од продаје енергената, а посебно да се контролише како Венецуела троши зараду од продаје нафте – да више не купује руско оружје), Венецуела спречила да Кини продаје нафту за јуане (што директно угрожава петродолар и сигурно убрзава тзв. дедоларизацију у свету).
Истовремено, овим нападом на Венецуелу због нафте, САД настоје да из „свог дворишта“ потпуно избаце Русију и Кину. То је само део мозаика Трампове доктрине.
Следећа коцкица у овом мозаику је стављање Гренланда под потпуну контролу, ради изградње ракетног штита од руских ракета којима је најкраћи пут преко северног Атлантика и Гренланда.
У исто време, сада када су скинули „демократску маску“, САД желе да дисциплинују и остале непослушне државе на својој хемисфери, пре свега Кубу, Колумбију, Мексико, а потенцијално и Никарагву, како би осигурале стратешку позадину пред следећу фазу реализације Трампове доктрине наступа према Русији и Кини.
У том мозаику је и покушај смене власти и стављање под контролу Ирана, такође једног од већих произвођача нафте који је већ продаје Кини за јуане (опет тзв. дедоларизација), а са Русијом интензивно сарађује у сфери производње и продаје оружја.
Жртвовање ЕУ је за Трампа само колатерална штета у овом мозаику његове доктрине.
Ако успе у свему овоме, Трамп планира да оствари тактичко прегруписавање своје позадине (хемисфере), ради стратешког напредовања према Русији и Кини, за које сматра да ће ослабити губитком позиција и утицаја у Венецуели, али и у остатку Јужне Америке. Зато је Трамп изјавио да је Монроова доктрина превазиђена, јер у плану има реализацију своје доктрине која гађа много даље.
Иницирање преговора око рата у Украјини је само маска да се Русија привремено успори у напредовању на украјинском ратишту и евентуално приволи на примирје под неповољним условима, иако је Трамп унапред знао да Русија неће пристати на све америчке услове.
Једна од кључних коцкица овог мозаика у Трамповој доктрини је покушај да се макар заустави тзв. дедоларизација, која све више напредује и прети да сломи петродолар као један од стубова америчке послератне доминације. Удео долара у светској трговини је опасно пао на око 40% (пре око 40 година је био преко 95%). Русија се ратосиљала долара, Кина то ради постепено како не би угрозила своје девизне резерве и приходе од америчких обвезница (Русија и Кина тргују у својим валутама по курсу на дан плаћања), а Јапан је био принуђен да се ослободи већег дела долара у виду обвезница у настојању да спасе јен који посустаје.
Глобални дугови генерисани од стране америчке ФЕД се опасно гомилају на виртуелним финансијским тржиштима и 35 пута су премашили вредност реалних добара (минерали, енергенти, земљиште, патенти, фабрике, инфраструктура…). Ради се о виртуелном финансијском капиталу, зато што постоји виртуелно, на берзама и у дигиталним финансијским активама, на којима у једном дану у великој мери може нестати услед глобалних економских и финансијских поремећаја, великог рата, разорних климатских несрећа и сл.
Управо због тога Трамп настоји да спроведе своју доктрину, ради припреме за ново позиционирање према Русији и Кини у контексту неминовних геополитичких ресетовања. Зато је Трамп изјавио да је Монроова доктрина превазиђена.
Трампова доктрина није везана само за западну хемисферу. Он циља на цео свет, али прво жели да среди своје „двориште“, да ослаби Русију и Кину, и да након завршне „рунде“ са својим противницима (евентуално без нуклеарки), на свом „острву“ између два океана сачека „ново доба“, са ресетованим доларом и новом безбедносном архитектуром, у којој ће САД опет бити на врху „ланца исхране“ међу осталим предаторима који се боре за своје територије.
Ми остали бићемо ловине, па ко претекне.
Слободан
@Бојан Одличан коментар заиста, довољан за посебан пост.
@Ацо С поштовањем, разумем то што хоћете да кажете и има смисла, али мислим да је Бојан употребио заправо прецизнији израз, јер Јеврејин је на пример и професор Норман Финкелштајн, који је можда највећи светски борац против ционизма и који је за ту борбу много жртвовао. Као и познати Габор Мате. Овом народу припада и нпр отац Џејмс Бернштајн (Бернстин) православни свештеник пореклом из рабинске породице, који је један од нјазаслужнијих за ширење Православља у Америци у последњих 50 година. Прозивање етничке припадности даје противницима „зицер“ за лепљење чувеног дискредутујућег појма антисемитизам и да неког преко тога повежу с нацистима и расним антисемитизмом. Док ви објасните да није о томе реч, сви су већ отишли. А и што би некоме објашњавали? Ствари су постављене врло лукаво,, и дуго се и пажљиво на томе радило. Овде се не ради о етничкој припадности. Не ради се ни о јудаизму, ни о оном старом Мојсијевом ни о овом новом таалмудском и рабинском, то све има везе али је Израел једна од најсекуларнијих земаља на свету, имају 40-50% декларисаних атеиста а тако је и ван њега, нпр у Америци. Ради се заиста о идеологији. Препоручио бих нарочито ако нисте гледали интервјуе Н. Финкелштајна има их пуно на Јутјубу, он је једини од интелектуалаца тог ранга који говори чисту истину о Палестини и овој идеологији, без икаквих компромиса, и то не само сад већ дуже од 40 година. Не налазим му пара као интелектуалцу по поштењу и храбрости. Такође је јако добар и Јутјуб канал ДДН – Дабл Даун Њуз у чијем тиму су и Јевреји који другачије размишљају, дају детаљне извештаје о свему.