Зеленски сад те ресурсе не може преписати Сједињеним Државама. Зато се сад игра ова игра – и десио се овај разлаз, јер се Зеленски просто више не може обавезати

Владимир Зеленски, Доналд Трамп и потпредседник САД Џеј Ди Венс (Извор: ФБ Желидрага Никчевића)

Доносимо изводе из разговора с Алексом Крајнером од 1. марта 2025. на Јутјуб каналу Through the eyes of

Први утисци о дешавањима у Бијелој кући (Трамп–Зеленски)?

Помало ме је било срамота, јер је био веома непријатан призор. Нисам могао вјеровати својим очима, јер никад у животу нисам видјео ништа слично. Трамп и Венс су просто растргли Зеленског пред свима, а он им се савршено намјестио. Нисам очекивао да ће се то догодити, али јесам очекивао да неће бити ништа од потписивања тог споразума о ријетким земним металима, због ког је Зеленски наводно дошао у Вашингтон. Објаснићу зашто. Мислим да је то најневјероватнији аспект читаве приче.

Александар Роџерс: И онда су Зеленског истерали на мраз

Људима који све ово не прате поближе или се ослањају на општила естаблишмента можда се чини да се Доналд Трамп једног дана пробудио и одлучио да буде зао и похлепан и исциједи јадне Украјинце и искористи их да би се дочепао њихових богатстава и узме им петсто милијарди долара. Али, прича о украјинским минералима почиње у септембру 2024, могуће чак и прије тога. Али, у септембру 2024. Зеленски је посјетио Трампа у Њујорку и, у суштини, понудио договор Трампу да би га придобио, јер је био забринут да би ако Бајден изгуби изборе Украјина могла изгубити подршку. Износ од петсто милијарди долара потиче од Зеленског, није Трамп то измислио. Зеленски је дао ту понуду.

У фебруару ове године, Трамп је послао Скота Бесента (америчког министра финансија, нап. СтСт) у Кијев, да би Зеленском однијео нацрт тог уговора о минералима. Мислим да је то било 12. фебруара… Изгледа да тај састанак није прошао добро, јер нацрт уговора који је Бесент предао Зеленском није садржао никаква јемства с америчке стране о безбједности Украјине. Изгледа да је Зеленски на то полудјео, одбио договор, и два дана потом, у петак, 14. фебруара, Украјинци су поднијели контрапредлог. Неколико данa потом био је састанак између Зеленског и Марка Рубија (америчког државног секретара, нап. СтСт), на ком је Зеленски рекао да ће потписати договор, али да га мора предати на усвајање у скупштину. Али умјесто да то каже Рубију, Зеленски је отишао пред медије и изјавио „одбио сам споразум“ због тог и тог. Марко Рубио је потом изјавио „па, то ми ниси рекао на састанку“. Зеленски не само што је осрамотио америчког државног секретара, већ је и увриједио предсједника САД.

Скот Ритер: Зеленски је енглески агент

Мени је то дјеловало невјероватно чудно, јер Зеленском практично живот зависи од америчке подршке. И онда ми је неко послао чланак са чешког портала AE News,  да је, према подацима процурјелим из украјинске обавјештајне службе, разлог за сву ову представу што је украјинске ресурсе – енергетику, минерале, луке и остало – Зеленски већ преписао Енглезима. То се десило 16. јануара, приликом потписивања „стогодишњег партнерства“ између Краљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске и Украјине. Кир Стармер (предсједник британске владе, нап. СтСт) је одлетјео у Кијев и он и Зеленски су потписали тај договор. То је било само четири дана прије ступања на дужност Доналда Трампа. Тако да Зеленски сад те ресурсе не може преписати Сједињеним Државама. Зато се сад игра ова игра с крајње нејасним споразумима, који нису ни уговори ни међудржавни споразуми. И онда се десио овај разлаз, јер се Зеленски просто више не може обавезати.

Договор о „стогодишњем партнерству“ потписан је 16. јануара. Дан потом, 17. јануара, Зеленски објављује снимак у ком каже да постоји тајни дио тог споразума. А онда у саопштењу за штампу британске владе поводом потписивања тог споразума стоји и ова реченица: „Он цементира Уједињено Краљевство као партнера с правом првенства у украјинском енергетском сектору, стратегији вађења критичних минерала, и зеленој производњи челика“. Дакле, Енглези сами кажу да овај стогодишњи договор „цементира“ Британију као партнера с правом првенства.

Из саопштења британског премијера Кира Стармера на страници британске владе од 16. јануара 2025. по потписивању „Стогодишњег споразума“ с Украјином: „Он цементира Уједињено Краљевство као партнера с правом првенства у украјинском енергетском сектору, стратегији вађења критичних минерала, и зеленој производњи челика.“

Послије тога, Трамп изјављује да је Зеленски диктатор и да му је популарност четири посто, на шта Енглези полуде. Хистеричне реакције у Британији, не само од стране Стармера, већ и свих медија естаблишмента, чак и Најџела Фаража. Јер: ако Зеленски није легитимни предсједник Украјине, а није, онда је његов потпис на том стогодишњем споразуму безвриједан. Тако да је споразум неважећи.

Украјински Устав каже да је мандат предсједника пет година, да се избори за предсједника не могу одлагати ни из ког разлога, да се мандат предсједника не може продужавати ни из ког разлога. Дакле, од маја 2024. Зеленски нелегално наступа као предсједник Украјине. Тиме је уговор Британије с Украјином неважећи.

На Минхенској безбједносној конференцији схватили су да их Трампова администрације све заједно баца под ноге. И онда на брзину организују хитан састанак у Паризу, на ком одлучују да „затрпају“ Трампа узастопним посјетама и покушају да га наговоре да се поново обавеже на Пројекат Украјина. Мислим да је Каја Калас то открила објавивши на Иксу коментар – мислим да је био упућен Марку Рубију, не сјећам се тачно – „Не дозволимо Путину да нас подијели“. Тиме је, у суштини, рекла „требало би да САД вратимо на колосијек по овом питању“. Неки људи су ми рекли да је Урсула фон дер Лајен више пута звала Трампа, али да се он није јављао. Онда је код Трампа отишао Анджеј Дуда (предсједник Пољске, нап. СтСт), и доживјео понижење – Трамп га је оставио да чека сат и по, и онда му дао петнаест минута. Онда је отишао Емануел Макрон, и такође доживјео понижење. Трамп се према њему понашао као према школарцу, што се види по распореду сједења – сјео га је поред себе, на ћошку стола, отприлике „привуци столицу, да завршимо с овим на брзину“. Онда је отишао Стармер, и такође доживјео понижење.

Призор са састанка Трампа и Стармера, када на Трампово питање „Можете ли се сами борити против Русије?“ Стармер одговара са „Па…“, уз смијех присутних (Извор: Снимак екрана/РТ Балкан)

А онда је дошао Зеленски, ког су апсолутно растргли.

За Европљане је било најважније да од Трампа добију америчко обавезивање на Украјину. Шта то значи? Да би се све ово с ресурсима обавило, за европске силе и Британију је императив да поврате контролу над политичким процесом поводом Украјине, да обезбиједе да на власти буду њима одани људи. Ресурси у Украјини су од суштинске важности за пресахли европски и британски финансијски систем. Контрола над њима омогућила би британским и европским банкама да дају нови велики кредитни подстицај тако што би те банке финансирале послијератни развој Украјине дајући притом уговоре својим клијентима, значи корпорацијама – пољопривредним, енергетским, рударским, за контролу лука… Богатство извучено из Украјине могло би потећи према европским и британским банкама.

Израел Шамир: Зашто Енглези мрзе Русе

Али, да би све то успјело, неопходно је контролисати политички процес, јер ако се сутра Украјина помири с Русијом – дође нека влада наклоњена Русији и каже „овај договор који сте потписали са Зеленским не вриједи ништа, ћао!“ – онда се све руши као кула од карата. Зато је на хитном скупу у Паризу 17. фебруара Стармер рекао да хоће да пошаље војску у Украјину, да би могли контролисати све то. И, знате како Енглези раде – обавежу се на нешто мало, па почну врбовати све друге: „Ви пошаљите десет хиљада, ви десет, ви тридесет…“

Као у Другом свјетском рату…

Тачно, и као и у Првом свјетском рату – јер су увијек хтјели да увуку САД, али су га ионако почели, и онда вршили пропаганду, изводећи чак и операције под лажном заставом да би увукли САД. Опет покушавају исто.

Без САД од свега тога нема ништа. За све најновије наоружање НАТО потребни су им обавјештајни подаци с америчких сателита, ге-пе-ес навигација… Ако придобију Американце, могу обезбиједити „слободну, берићетну, демократску, суверену Украјину“ и наставити с нападима на Русију чак и ако је рат војно изгубљен. Једно од главних средстава спољне политике Британске империје вијековима су опијумски ратови – што је један од разлога што Енглези хоће да контролишу украјинске луке, јер се преко њих одвија проток војске, оружја и дроге. Тако могу наставити с нападима на Русију терористичким и бандама за трговину дрогом, итд. Имајмо на уму: не морају поразити Русију војно – треба само да дестабилизују Русију и постигну промјену режима, отарасе се Путина и поставе некога попут Јељцина, који ће бити „пријатељски расположен спрам западних интереса“.

Политика: Велика Британија није у рату, али енглески специјалци јесу

Ето шта су Европљани хтјели да постигну код Трампа. И све се распало у петак.

Приликом Трамповог сусрета са Стармером 26. фебруара, Трамп се постарао да истакне да се на Путина може ослонити да неће прекршити договор. Сви они који подржавају Украјину вриште да се не може вјеровати Путину. Погледајте интервју с Клинтоном из 2013. у ком каже да је Путин увијек држао ријеч у свим договорима.

За Европу и Енглеску ово је катаклизма. Уложили су десетине, ако не стотине милијарди долара у Пројекат Украјина, рачунајући да ће све то вратити – а изгледа да неће.

***

Цјелокупан разговор погледајте овде:

С енглеског посрбило, преписало и скратило: Стање ствари

Categories: Гостинска соба

Tags: Алекс Крајнер, Владимир Зеленски, Доналд Трамп, Енглеска, Русија, САД, Украјина, ретки минерали