С речима о покајању Господ је почео Своју науку, а с речима праштања завршио. Никакву хвалу нема семе које не доноси плода. Никакво покајање нема вредности без опраштања

Протојереј Стојче Цветковић (Извор: Инстаграм)

Прича о немилосрдном (незахвалном) слуги

23. Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна са слугама својим.

24. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.

25. И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати.

26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и све ћу ти вратити.

27. А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.

28. А кад изиђе слуга тај. нађе једнога од својих другара који му бијаше дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!

29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити.

30. А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.

31. Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.

32. Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио сам ти, јер си ме молио.

33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?

34. И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све што му је дуговао.

35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова.

Матеј (18, 23–35)

Када је Господ Христос умирао на Крсту, Он се и у смртним мукама трудио да буде од користи људима. Не мислећи на себе него на друге, Он је издишући рекао једну од највећих поука коју је уопште дао човечјем роду. То је поука о опраштању.

Оче, опрости им, јер не знају шта раде!

Никад ни са једног губилишта није се до тада чула таква реч. „Освети ме“, то је реч која се до Христа најчешће чула на губилиштима, па нажалост и данас се чује међу многим народима, чак и оним који се крсте светим Крстом Христовим. А Господ при последњем даху опрашта Својим мучитељима, моли Свога Оца небеског да им и Он опрости, и још налази извињење за њих – не знају, вели, шта раде!

Зашто баш ову поуку о опраштању да понови Господ на Крсту? Несумњиво зато што је нарочито хтео да се ова поука запамти и испуни. С речима о покајању Господ је почео Своју науку, а с речима праштања завршио. Покајање је семе, опраштање је плод. Никакву хвалу нема семе које не доноси плода. Никакво покајање нема вредности без опраштања.

Царство је Небеско као човек цар, који намисли да се обрачуна са својим слугама. Господ говори у причама зато што је мучно друкчије изразити оно што није од овога света. Неки добар цар, дакле, намисли да се обрачуна са својим слугама. Обрачунавајући се са својим слугама, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата. Дуг је овај огроман и за једну државу, а камоли за једнога човека. Па како немаше чим платити, заповеди господар његов да продају све што има, и да му се исплати новац. Онда слуга паде, клањаше му се и рече: Господару, причекај ме, и све ћу ти платити. А господар се сажали на тог слугу, пусти га и дуг опрости.

Протојереј Стојче Цветковић: Беседа на Велику суботу

Опроштен и ослобођен од свога господара, слуга среће другог слугу, свога дужника, који му је дуговао безначајну суму новца, према коме се он сада ставља у положај господара. Но, док се човек цар понашао према своме дужнику ваистину и човечански и царски, дотле се тај исти дужник понаша сада према овоме дужнику горе од дивље звери! Њему је човек цар опростио пет милиона златних дуката, а он за сто гроша хвата и дави свога дужника, баца га у тамницу док не плати дуг!

Тада га дозва господар његов, и рече му: „Зли слуго, сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога друга као и ја на те што се смиловах?“ Човек цар неће да казни опаког слугу пре него му каже његов злочин. Тако ће поступити и Господ на Страшном Суду, окренуће се онима с десне стране, позваће их у вечно блаженство, и објасниће им како су заслужили то блаженство; па ће се онда окренути онима с леве стране, и објасниће им како су они ту муку заслужили. Господ хоће да свако зна зашто прима награду или казну, те да нико не сматра да му је од Бога неправда учињена.

„И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати сав дуг. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих прегрешења њихова.“ Ово је закључак приче, и ово је њен главни смисао. У овим речима нема никакве двосмислице или резерве. Онако како ми поступамо према другима, поступиће и Бог према нама. Ово нам је објавио Господ Исус, код кога нема ни незнања ни погрешке.

Пожуримо да опростимо свима грехе и увреде наше! Пожуримо док смрт није закуцала на врата и викнула: КАСНО! Иза врата смрти нити ћемо ми више опраштати нити ће се нама опростити! Слава нека је Божијој милости и Божијој правди. Слава и хвала божанскоме учитељу и Господу нашем Исусу Христу, заједно са Оцем и Духом Светим, Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин!

Беседа изговорена у Недељу једанаесту по Духовима 2024. године, у цркви Светог великомученика Георгија (Јасенак), Смедерево

Храм св. Георгија, Јасенак (Фото: Миливоје Алексић/Википедија)

Categories: Гостинска соба

Tags: Протојереј Стојче Цветковић, беседе, православље