Ако толико разматрана резолуција УН није била важна Колективном западу, коме је била потребна? Вероватно човеку који иде на београдске изборе 2. јуна
Председник Србије Александар Вучић држи заставу Србије у Генералној скупштини Уједињених нација на седници на којој се гласало о Резолуцији о геноциду у Сребреници (Фото: Ројтерс/Eduardo Munoz)
Cui bono? (Коме користи?)
Београдску штампу красе изјаве о лавовској борби и победи једног човека над целим Колективним западом. Укус на страну, такве изјаве су опасне. Тај натчовек је срдачан пријатељ амбасадора САД, па и самог портира америчке амбасаде у Београду. Ако тај лав у људском лику настави да даје такве изјаве, поменути амбасадор – или неко од његових саветника – може стварно умрети од смеха. То ће изазвати озбиљан дипломатски инцидент са бившом једином супер-силом и можда успорити, њему тако жељени, улазак Србије у НАТО. Џабе је Србија највећи снабдевач артиљеријском муницијом украјинских нациста. Све може да падне у воду. Боље бити умеренији. Уосталом, умереност је врлина.
Врло је чудно да о тако монументалном догађају, такорећи прекретници у светској историји, у Америци нико не зна ништа. Ако претражите странице Њујорк тајмса, последњи чланак о Сребреници који ћете пронаћи писан је 2019. године. Претрага о Резолуцији Уједињених нација даће вам неколико текстова о Гази, али ниједан о Сребреници. Њујорк тајмс нису само најутицајније новине управо згаженог Колективног запада, Њујорк тајмс је практично влада Колективног запада. Када Њујорк тајмс објави да нешто мора да се уради, под хитно се мењају закони широм Запада и сви политичари тог Запада понављају оно што им је речено. У том погледу, Колективни запад страшно подсећа на Србију. Елем, ако неки догађај није поменут у Њујорк тајмсу, тај догађај је толико безначајан да он практично не постоји. Изгласавање некакве Резолуције Уједињених нација о Сребреници, која се у Србији слави као највећи политички догађај у модерној светској историји, није поменуто у Њујорк тајмсу ни једном речју. То значи, да та резолуција за Колективни запад не постоји. Вероватно је било некакво гласање, али то је био трећеразредни догађај које су са пажњом пратиле само трећеразредне дипломате трећеразредних земаља. Те дипломате увек траже изговор да се увуку некоме, покупе дневнице и женама купе нове ташне и ципеле. Једина земља у којој се прича о том гласању јесте Србија.
Реакције таблоида у Србији на „херојску битку“ А. Вучића и „победу“ у УН
То нас доводи и до питања – ако толико разматрана резолуција УН није била важна Колективном западу, коме је била потребна? Вероватно је била потребна човеку који иде на београдске изборе 2. јуна. Он ће на тим изборима, захваљујући својој незамисливој храбрости и свим овим масним насловима о његовом турбо патриотизму, победити. Цела представа је направљена због тих избора. За разлику од победе над Колективним западом, за коју поражени неће никада чути, побеђени на београдским изборима ће деценијама плаћати цену свог пораза. Он ће тријумфовати на изборима и дочепати се 15 милијарди евра кинеског кредита. Кредит ће узети да би организовао Expo, једну мало већу пијанку са певаљкама. Певаљке нису тако скупе и већина тих милијарди ће ишчезнути у лондонским банкама. Без обзира шта се дешава са парама које су дали неком председнику неке земље, Кинези дат новац воде као дуг те земље. Паре ће покупити највећи патриота свих времена, али ће дугови бити државни, у овом случају српски. Кинески дугови се морају вратити. Змају није препоручљиво рећи „не“.
Нормално, питање је како је једна мала банана држава могла да организује гласање у Уједињеним нацијама. На сцену ступа Немачка. Та америчка колонија има трећеразредне дипломате, и један од њих је послат у Босну да не смета у Берлину. Тај човек не разуме зашто је у Босни и себе умишља као босанског везира. Једина мува у његовом тањиру је Милорад Додик. То је исти онај Додик који због своје велике популарности у народу смета београдском дахији. Немац и Новобеограђанин имају заједнички интерес. У својој глупости и покварености сетили су се Сребренице. Промовишући лажни геноцид у Сребреници, та два човека мисле да ће се решити Додика. Сличне марифетлуке изводио је некада Слободан Милошевић, велики узор данашњем српском властодршцу. Својевремено, Милошевић је радио све могуће да се отараси Караџића, који је за разлику од Милошевића био стварно омиљен међу Србима. Заједнички план, назовимо га београдско-немачка иницијатива, поменути немачки дипломата однео је у Сарајево где столују још глупљи и покваренији од њега. Ови су план прихватили, пошто је „немачки” и били бескрајно захвални што им је дозвољено да плану додају и босански придев. Позориште је почело. У пар махова представа је одлагана да би се приближила београдским изборима. Да ствари негде не запну и да осигура подршку једне важне чланице Колективног запада, београдски дахија отишао је у Париз. Тамо је продужио закуп београдског аеродрома тотално некомпетентној француској фирми на још 26 година. Затим је обећао да ће српска војска потрошити задњи евро на прескупе и потпуно неупотребљиве авионе и ко зна шта још. Французи су разумни људи и кад им неко понуди толике паре, подржаће и ту немачко-београдско-босанско-херцеговачку резолуцију о лажном геноциду у Сребреници. Успут, Французи о томе шта се дешавало у Сребреници знају све, чак и боље од било кога другог, сем разуме се Американаца који су све то смислили. Француски официри су у Сребреници буквално златом платили седам или осам убица некакве диверзантске јединице састављене од представника свих југословенских народа да би ови ликвидирали неколико десетина или неколико стотина муслиманских заробљеника. Лешеви су били потребни том француско-америчком удруженом злочину да би били подметнути као лажни доказ српских злочина, односно геноцида. Када је та југословенска диверзантска група прекинула међусобну тучу око поделе злата, њихови француски и амерички наредбодавци су их склонили чак у Африку. Тамо су годинама били оно што су били и у Сребреници, страни плаћеници. И, претпостављамо, убијали Африканце.
Кристијан Шмит: Вучић има потпуно другачије мишљење од Додика, који размишља као Путин
Оригинална, немачко-београдска иницијатива се појавила као још један згодан параван из кога ће Француска сакрити своје злочине и постала је немачко-француска иницијатива. Остале земље Колективног запада, односно њихове трећеразредне дипломате које по казни седе у Њујорку, када таква резолуција стигне до њих, по уходаном механизму глупости и слепе мржње, гласају за било шта што делује антируско и антисрпско, па чак и ако таква резолуција потиче из српске престонице. Балкански чанколисци, разни Северно-Македонци, Монтенегрини, Хрвати и Словенци, размишљају и делују на исти начин.
Коначно, у моменту када скупштина Уједињених нација изгласава ту резолуцију о наводном геноциду у Сребреници, наш супер херој са почетка приче даје свој коначни допринос. Будући вишеструки народни херој маше заставом државе Србије и пред целим светом повезује француско-амерички геноцид у Сребреници са државом Србијом. Пре тога, та резолуција није ни једним словом поменула ни Србију ни српски народ. Пред целим светом, Александар Вучић, лажни геноцид у Сребреници, али прави акт непријатељске пропаганде против српског народа, нераскидиво повезује са државом Србијом и својом заставом практично изјављује да је Србија одговорна за геноцид у Сребреници. Његова главна домаћа саветница, председница Београдског усташког клуба церека се на столици иза свог Поглавника и све бележи на свом Ајфону. У Београду, послуга тог човека глуми владу Србије, пажљиво савија заставе Србије да се случајно не виде бела и плава боја и кити се комунистичким црвеним покривкама. Општи тријумф. Победили су на изборима. Пијанка може да почне. Где су певаљке? Где су кинески банкари?
Извор: Фејсбук
Аутор је доктор физике, дипломирани инжењер електротехнике и предавач рачунарских техника на Бостонском универзитету
Categories: Гостинска соба
Година 1984-1988. у Јозефштату (бивши Београд) међу свим ђацима Земунске гимназије Александар Вучић једини носи надимак Хуља пошто стално ради супротно сопственим речима.
Запреклане 2021. у Јозефштату Александар Вучић, поставши ликвидатор Републике Србије, је поставио држављанина Американије Немању Видосавова Стевановића, рођеног 1974. у Јозефштату, за сталног представника РС у Организацији уједињених нација у Новом Јорку.
Година 2022-2024. у Новом Јорку у ОУН Немања Стевановић увек осуђује Русију и ћути о величању нацизма и неонацизма.
Година 2023-2024. у Новом Јорку у ОУН Немања Стевановић осам месеци упорно ћути о Резолуцији Четвртог Немачког Рајха о србском „геноциду“ над усташама исламистима у Сребреници 1995.
Године 2024. у Новом Јорку у ОУН Александар Вучић, јавно хвалише сам себе, лично успева да још осам чланица ОУН ипак прихвате Резолуцију о Сребреници.
Данас 2024. у Бостону Зоран Благојев Ђорђевић глаголи сушту правду.
На многаја љета.
Хвала господину Ђорђевићу на оригиналном начину размишљања.
Мој начин размножавања је био много скромнији.
Наиме мени је дошла мисао: ако „председник државе“ долази у УН са државном заставом на леђима, у најмању руку као да је дошао навијати на Звездином северу,
шта онда то све значи?
Прво што ми је пало на памет била је „парада кича“.
Нажалост то још увек пролази јер нема озбиљне алтернативе а нема је јер се предметна особа и његови ментори са запада старају да је нема.
Према томе, стрпљен спасен. Амин, Боже дај!
У том некој грозничавој тежњи детектовања гријеха „дежурном злоћи“ Вучићу, аутор је „ископао“ свашта нешто, повезао неповезиво, у „поентирању“ би „машио цео фудбал“.
Ту је аутор детектовао неке гријехе дежурног негативца, који су може бит и основани, највећи „гријех“ око ове фарсе око резолуције му приписује што се огрнуо српском заставом и тако аутор закључује да тим чином признаје да је Србија одговорна за геноцид (???). Ух, како дубокоуман закључак, оно да је смислен, јок, ал зато да је глуп, што јес’, јес’.
Да ли ће сва ова ујдурма око резолуције помоћи владајућем блоку у земљи Србији на изборима за неколико дана, видјећемо. Међутим сву ту фарсу а богами и пасјалук око резолуције није покренуо „дежурни злоћо“ Вучић, није ни други „дежурни негативац“ Додик којег је аутор у тексту ипак поштедио, тешко да је и онај грађанин Шмит ишта знао, јок, та су се резолуција и пасјалук у тајности спремали (срећом Бећиревић и Лагумција су приглупи па су то ликујући признали) годину дана, и то озбиљни играчи, зарад неких својих циљева.
Какве ће бити посљедице ове фарсе око резолуције, видјећемо, оно што је сигурно имаћемо још загађенији и тако већ загађен амбијент у овој дејтонској долини плача коју зову БиХ гдје ће бошњачке политичке елите почесто посезати за овом резолуцијом када буду генерисале нове и нове кризе. А већ иду, додуше за сада од неких правника, гласови како БиХ након резолуције мора тражити укидање Српске и да би трећа земља (јер БиХ то не може из разумљивих разлога) требала тужити Србију.
Како ће ти процеси о догађаји ићи. о том потом, они који мисле да је то безазлено и само замајавање народних маса, имају инфантилно виђење.
Знам и да је постало међу Србљем ствар престижа ударати по „дежурном негативцу“ Вучићу, ти напади су често синхронизовани како србофобичног крда у окружењу, тако и аутошовинистичког стада међу Србљем, до оних који истинских теже родољубљу, тако и овај портал има обичај пренијети текстове са антисрпског смећа „Данас“, који је „Е-новине“ упаковане у пристојнију форму, само нек се удара по „дежурном злоћи“.
И треба ударати, има толико „материјала“, толико штеточинског дјеловања, које готово нико не примјећује, јер су ти напади на Вучића, прозивке и оптужбе строго контролисани, зна се тачно шта се смије а шта не критиковати код „дежурног негативца“ Вучића. И ту је мој неспоразум са свим тим критичарима лика и дјела „дежурног злоће“, свим тим „моралним чистунцима“ , ликовима умова контаминираних дневном политиком или заражених аутошовинзмом.
Ово је права анализа: кад се добро осветли контекст боље се разуме циркус. Последице несагледиве.
@ Khal Drogo
“ свашта нешто “ – значење је ?
Не постоји у болесног велеиздајника трун доброга. Ни дела, ни речи, ни мисли. Ђавоимана септичка јама. Чему онда Ваш неспоразум са нама који, у истини стојећи, истину сведочимо ?
Vucic se 1999. useljavao u novi stan, dok su njegovi vrsnjaci ginuli u ratu. I u UN je pokazao da, ma koliko teska bila situacija, on misli na svoje sitne lopovske interese (samo mu je navijacka baklja falila). Raspravlja se o genocidu, a on razmislja o opstinskim izborima, Beogradu i da li ce moci da nastavi da ga pljacka! Srpski narod i u R.Srbiji i R.Srpskoj se nalazi u velikoj opasnosti, ali Dodik i Vucic nisu ni trepnuli kada su se ugradjivali u drzave i pretvarali ih u svoje taoce! Mi smo sada dovedeni, posebno Srbi u Srpskoj, da moramo da izdrzavamo rezime koji bez milosti pljackaju svoj narod, ali su se ugradili u drzavu i deluje da bi njihov odlazak bio i tezak udarac na drzavu. Tako je bilo i sa Milosevicem i trebali smo nauciti da ti rezimi na kraju dovedu narod u takvo stanje, da dovede neprijatelje svoje drzave na vlast, kao sto smo mi ucinili 5.oktobra, a po svemu sudeci dogodice se pre ili kasnije opet!
Сада смо се свечано обавезали да нисмо „геноцидни“, наши непријатељи могу несметано да наставе да нас истребљују без страха од одмазде. Генерацијама уче своју децу да мрзе Србе а ми треба да им удовољим тако што ћемо се повлачити зарад добрих односа.
Нѣ знам колико је тачно – али личи!