Прошли смо кроз два рата, ембарго 1992–1996. године када нико од српских спортиста није могао да учествује, и то те очврсне, а могло је да оде на другу страну, рекао најбољи тенисер свих времена
Новак Ђоковић (Извор: Друштвене мреже)
Најбољи тенисер света Новак Ђоковић завршио је такмичење на овогодишњем Аустралијан опену у полуфиналу после пораза од Јаника Синера, а пре повратка из Мелбурна, светски број један дао је опширан интервју за „Канал 9“ и емисију „Today Show“.
(…)
Новак је говорио и о менталној снази и детињству и одрастању у Србији.
Новак Ђоковић: Млади одлазе из Србије, забрињавајуће је опште стање у друштву
– Прошли смо кроз два рата, ембарго од 1992. до 1996. године када нико од српских спортиста није могао да учествује на спортским такмичењима и то те очврсне, а могло је да оде на другу страну. Мислим да је моја судбина била да играм тенис – рекао је Ђоковић и додао:
– Да ли је то и даље са мном? Могуће, не знам колико, али сигурно има неке везе са мојим одрастањем. Са 12 година било је бомбардовање током два и по сата. Да ли и даље мислим о томе? Понекад, појави се, посебно када чујем ватромет, јер ме то подсети на бомбе које су експлодирале. Није нарочито пријатно, то је вероватно траума, али да се вратим на питање – мислим да је повезано са тим што никада не одустајем и то се појави у тренуцима када се ломи меч – објаснио је Ђоковић.
– Има једна изрека код нас у Србији: Можете да нас убијете, али не можете наш дух, нашу душу. Ја верујем у то. Погледајте колико је тенисера у историји успело шта сам ја? Не кажем то да се хвалим, него да се подсетим, да се уштинем, да погледам шта сам урадио – поручио је српски ас.
(…)
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Велики спортиста који пише спортску историју, велики шампион, велики хуманиста и људска величина.
Новак је и велики борац, води своје битке и на спортском терену и ван љега, бори се за оно у шта вјерује, како зна кроз коју патњу пролазе тенисери из неразвијенијих земаља бори се и за њихов статус, не само елите првих двадесетак него и оних који неће никад бити у самом врху, и ту је урадио велике ствари задњих десетак година статус тих тенисера који нису у самом врху се драматично поправио.
Даће подршку било којем сународнику, младом спортисти и уопште, увијек ће упутуити коју ријеч пажње, честитку ако оствари успјех, или саосјећање код трагичних вијести, попут недавне поводом смрти једног легендарног кошаркаша. Увијек ће помоћи и младим српским спортистима и људима, не промовише он ту своју племенуту црту али ипак се сазна, људи цијене добро.
А опет толико једноставан, сусретљив и пажљив код сваке изјаве, ко год га је срео не може га не готивити. И велики истински српски родољуб, учиниће увијек колико је у његовој моћи за свој народ, упорно истицати српску голготу на том нашем Косову, кеширати који милион за куповину респиратора. Примјери родољубља су бројни, и кроз дјела и кроз изјаве, такав је, воли свој народ па то ти је, вјерујем да му је и та љубав према свом изворишту гориво које га покреће да помјера границе спортске историје.
Као велики шампион, људска величини и велики родољуб често је на удару малих и недовршених људи, замјерају му у србофобији заробљени људи, на зуб су га узели и неки случајни Срби, има их и на овом порталу, које води завист и пакост и који му не могу опростити што је таква величина, људска и спортска.
Не мари, превише је Новак велики да би га укаљали зли језици малих људи.