О изложби „Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору”, Музеј у Смедереву, 10. новембар 2023. – 15. март 2024.

Фото: Музеј у Смедереву

Аутори изложбеног концепта: др Снежана Цветковић, кустоскиња Музеја у Смедереву и МА Дејан Вукелић, докторанд на Семинару за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду

Основна идеја и инспирација за настанак изложбене поставке Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору проистекла је из књиге тадашњег пуковника и ађутанта краља Милана Обреновића, доцнијег генерала Михаила Рашића, краљевог сапутника на путовању по удаљеним просторима тадашње Османске империје 1889. године, коју је он под називом Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку објавио 1891/1892. године.

Неколико сачуваних фотографија са овог путовања, снимљених на броду Есперо на путу између Цариграда и Јерусалима и пар снимака испред шатора у сиријској пустињи били су  додатни мотив да се давно објављена књига Михаила Рашића и ово значајно путовање првог српског нововековног краља „оживе” музеолошком поставком и тако приближе стручној, научној и најширој јавности.

Извор: Сајт Музеја у Смедереву

Кључна изложбена полазишта обухватају личност Милана Обреновића, његову абдикацију и мотиве за путовање у Свету земљу, духовни преображај који је доживео на Христовом гробу, перцепцију дискурса Оријента у српској средини и његове утицаје на обликовање двора и дворске културе у Краљевини Србији крајем XIX и почетком XX века.

Убрзо након низа бурних догађаја у јавном и приватном животу, Милан Обреновић је у пратњи најближих сарадника, под псеудонимом „гроф од Таковаˮ, желећи да путује инкогнито, кренуо на хаџилук у Свету земљу, првенствено да би највећи хришћански празник, Васкрс, провео у Јерусалиму, са дужим и краћим задржавањима у Цариграду, Бејруту и Дамаску.

Из Рашићевог путописа откривамо низ карактеристика сложене владарске личности краља Милана и упознајемо његов утицај на особености и уређивање српског двора, чији је Арапски салон био један од најмаркантнијих простора. Истовремено, краљев grand tour сагледавамо и у контексту ширег културног трансфера који је подстакао, нарочито на примеру апропријације ћилимарских мотива. Тако је тзв. „Рашићева шараˮ, један од омиљених мотива у пиротском ћилимарству, настала тако што је Михаило Рашић купио један оријентални (дагестански) ћилим и дао га пиротским ткаљама као узорак.

Мапа пута и „Рашићева шараˮ (Фото: Музеј у Смедереву)

Разлог више за рад на овој изложбеној поставци налази се у чињеници да је Стари двор у Београду, познатији под називом Стари конак, у којем се налазио Арапски салон, порушен 1904, свега годину дана после убиства последњих Обреновића на престолу, краља Александра и краљице Драге, а мобилијар који је обликовао ентеријер овог здања распродат је на аукцији у Бечу 1905. године.

Реализација изложбене поставке и каталога Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору финансирана је средствима одобреним на основу истоименог двогодишњег пројекта на Конкурсу за финансирање пројеката из области музејског наслеђа у периоду 2022/2023, Министарства културе Владе Републике Србије и суфинансиран средствима Града Смедерева.

Са изложбе (Фото: Музеј у Смедереву)

Конзерваторка и рестаураторка Снежана Мијић, моделовала је Арапски салон помоћу виртуелне реалности и у коауторству са Михаилом Божићем израдила реплику аџами панела, тј. једног сегмента дрвене полихромне облоге којом су били декорисани зидови поменутог салона. Овај елемент ентеријера, којем је салон и дуговао име, на аукцији за заоставштину Обреновића откупио је гроф Јан Франтишек Палфи за свој радни кабинет у замку Бојнице, данас у власништву Словачког народног музеја. У режији Тибора Варге снимљен је документарни филм о овом путовању и његовом историјско-уметничком значају о чему у филму говоре аутори изложбе, Снежана Цветковић и Дејан Вукелић, а одабране одломке из књиге интерпретира глумац Марко Недељковић, а који се може погледати у истоименој изложбеној поставци. У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду урађена је дигитализација књиге Михаила Рашића Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку која је потенцијалним читаоцима доступна и преко QR кода који ће бити постављен на полеђини каталога који ће бити представљен у наредној години.

Доживљај Арапског салона уз ВР наочаре (Фото: Стање ствари)

Архитектуру и дизајн изложбене поставке реализовали су архитекта Игор Степанчић и дизајн студио Blueprint, а обликовање и припрема каталога за штампу поверени су архитекти Марку Алексићу. Њиховим трудом и залагањем изложба је добила препознатљив визуелни идентитет на чему им најсрдачније захваљујемо.

У припреми и реализацији изложбене поставке остварена је сарадња са бројним установама од којих су позајмљени артефакти и други предмети који су обогатили поставку, наведимо Музеј града Београда, Музеј примењене уметности, Историјски музеј Србије, Етнографски музеј у Београду, Народну библиотеку Србије, Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић”, Народни музеј Словачке (Бојнице), Народну библиотеку у Смедереву, Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево, Управу за заједничке послове Владе Републике Србије – Вила Златни брег у Смедереву, Одељења за историју Филозофског факултета у Београду.

На свечаном отварању изложбе публици су се обратили професори Филозофског факултета у Београду, Милица Божић Маројевић и Ненад Макуљевић, као и аутори изложбе, а програм је водио виши кустос историчар, Мирослав Лазић.

Са отварања изложбе (Фото: Музеј у Смедереву)

Живописно путовање краља Милана Обреновића одвијало се у временском периоду од 17. марта до 13. јуна 1889. године, према старом календару. Гроф од Такова путовао је муњевитим возом, бродом, поштанским колима, јашући на коњу, логоровао је у пустињи… Сусретао је многобројне личности, од султана у Цариграду, цариградског и јерусалимског патријарха, бедуина и маронита, до смедеревског берберина у Дамаску, а аутори су инспирисани овим догађајем организовали  музеолошко путовање на Исток

Снежана Цветковић и Дејан Вукелић

Categories: Аз и буки

Tags: Дејан Вукелић, Смедерево, Снежана Цветковић, карусел, краљ Милан Обреновић