Ковид новинари су били срамна „претходница“ и „пешадија“ корона зла. У наставку је део лекара преузео понижавајућу улогу – да буду њихови „извођачи радова“

Валентина Арсић Арсенијевић

Медицински факултет Универзитета у Београду је институција од националног значаја у којој се образују будући лекари. Кад говоримо о стању на Медицинском факултету, делом говоримо о стању у здравству, а делом и у високом образовању. А какво је право стање ствари на овом факултету, у интервјуу за Стање ствари открива нам редовна професорка Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета, оснивач и руководилац Националне референтне лабораторије за узрочнике микоза и оснивач и председник Друштва медицинских миколога Србије, др Валентина Арсић Арсенијевић.

Стручна јавност, и ван Србије, зна ко сте Ви и колико вредите као научник и стручњак. Широј јавности у Србији постали сте познати током пандемије корона вируса, јер сте били међу ретким професорима и лекарима који нису подлегли “корона хистерији”. Тада сте и основали удружење грађана (УГ) “Лекари и родитељи за науку и етику” и добили велике симпатије грађана Србије, пре свега због тога што сте јасно показали да штитите интересе њихове деце. Ваше УГ је заступало два основна принципа “медицина заснована на доказима” и „примарно је не нашкодити пацијенту“. Ви сте износили своја лична мишљења и ставове. Да ли су они узети у обзир као мишљење светског стручњака, каквих Србија нема много?

Ја сам целог живота разликовала од већине колега, јер ми никада нису били важни форма и успех, већ искључиво суштина. Едукацију сам обављала на најквалитетнији начин, на угледним универзитетима у Србији и у Европи, уз врхунске менторе од којих сам учила о респираторним инфекцијама и имунским механизмима заштите/оштећења организма. Успех никада нисам јурила, све се десило спонтано, јер сам једну занемарену област, гљивичне инфекције, „успавану у Србији“ препородила захваљујући искуству које сам пренела након едукације у иностранству. Тако сам номинована за  најцитиранијег научника у Србији 2015. године, а у области микробиологије сам најуспешнија у целом региону. Знање и искуство ми је помогло да ситуацију са ковидом брзо себи разјасним. У поређењу са оним што сам учила и радила све је личило на контра-медицину. Зашто? Почела су да се промовишу и примењују „знања“ која никада нисмо учили, принципа превенције, дијагностике, лечења и дефиниције које раније нису постојале, нити су се примењивале. За одређену болест је у медицини потребно много година да се формира Водич за дијагностику и терапију. Чак и када он постоји, никада се не врши уцена да лекар нешто мора да примењује. Та присила, предвођена токсичном медијском пропагандом и медицинским застрашивањем, била је главна сумња: где влада страх ту престаје разум, где владају новац и политика ту престаје медицина. Али, када је започео напад на децу, то је био главни окидач да се организујемо и да на позив и молбу родитеља формирамо УГ, а све у складу са законима Републике Србије.

Никола Варагић: Стоп прогону проф. Валентине Арсић Арсенијевић!

Против вас је започета прљава медијска кампања – прогон, а онда се прогон наставио на нивоу институција: факултет, Министарство здравља, Лекарска комора Србије (ЛКС)… Циљ је био да вас ставе на “стуб срама”. Како данас гледате на тај период, да ли Вам је жао што сте се показали грађанску одговорност и што сте се ангажовали и јавно износили своје мишљење, без обзира на ризике? Да ли је прогон којим сте били изложени завршен кад се завршила и пандемија, шта је епилог процеса који су се водили против Вас?

Ковид новинари су били срамна „претходница“и „пешадија“ корона зла. Они су „информисали“, предлагали, саветовали, тумачили, објашњавали – неуки нас учили медицини. У наставку је део лекара преузео понижавајућу улогу – да буду њихови „извођачи радова“. Касније сам, током ковида, и схватила зашто је то тако. Разумела сам да је део новинара био у служби глобалиста и фармако интереса, њихов циљ није био да преносе истину, већ лажи и панику.

Мислим да су три догађаја битна за почетак мог прогона. Први, одлазак активиста ЛРНЕ испред стана Кона због тога што је већина грађана њега антиципирала као генератора корона затварања; други, лек ивермектин и мој званични захтев према Министарству здравља са предлогом да га Србија одобри за рано и кућно лечење короне; трећи и најважнији, моје гостовање на К1, где сам објаснила све „тајне“ тзв. Фајзер вакцине и сразмере опасности за децу, а емисија је имала милионске прегледе. Вероватно су информације самог произвођача, а које сам ја том приликом јавно и јасно изнела и које су родитељи разумели, био разлог што ми гостовање на ТВ К1 никада нису опростили. Истовремено је и огроман број грађана препознао искреност, знање и етику које заступа УГ ЛРНЕ. Паралелно је на свим нивоима и истина о корони почела да налази свој пут.

Валентина Арсић Арсенијевић: Одрасли могу да бирају између пет вакцина – зашто деци само Фајзер?

Наравно, одмах смо покренули правну одбрану преко ЛРНЕ адвоката, а најбрже је „ослобађајућу пресуду“ донела ЛКС, али у тишини. Чак је ни на свом сајту није објавила. Остали поступци трају, чекамо да правда нађе свој пут, а ми у међувремену скупљамо материјале и пишемо књиге. Први наслов „Ивермектин забрањено благо“ је већ распродат, завршава се књига „Спајк и анти-спајк“ и припрема књига „Ивермектин на вакциналном суду“. Ова последња ће садржати све монтиране процесе против мене, њихове налогодавце, извршиоце, доказе… Биће занимљиво.

Да ли Вам се неко од колега који су Вас блатили и пријављивали, извинио због тога?

Нико ми се није извинио, нити то од њих очекујем, напросто ме више не занима та група људи. Корона криза је у мој живот довела неке нове, квалитетне и моралне људе и са њима идем даље – то сматрам великом наградом од Бога. То су моје највеће сатисфакције. Мање ми је важно што сам пролазила пакао, који је ипак допринео да од једне релативно непознате професорке, која се бави маргиналном облашћу медицине, постала „најпознатија професорка Медицинског факултета“.

Бранислав Ристивојевић: Да ли је слобода научног истраживања на удару нове инквизиције

Међу онима који су вас прогањали су и декан београдског Медицинског факултета Лазар Давидовић, клиничар, као и Ваша колегиница, сада министарка здравља, проф. др Даница Грујичић. Занимљиво је да је она летос изјавила да је декан самосталан човек и да му она не наређује, као и да ради на унапређењу положаја института Медицинског факултета. Ви стално указујете на проблем високог образовања, маргинализацију професора и института, па да ли видите решење да се зауставе ови понори?

Колегу Лазара Давидовића нисам познавала, као и већина нас који радимо на институтима. Тачно је да се за њега „свом снагом борила“ Даница Грујичић промовишући га за декана компетентног за ту позицију. Он је наследио Лалића, који је девет година био декан са позиције клиничара. На нашем факултету је важило правило да се смењују декани са клиника и са института, због равномерног развоја целокупног факултета. Зато је то неакадемски акт, штетан за факултет. За декана мора да буде изабран онај ко је најбољи и наставник и научник, а за то постоје мерљиви критеријуми. Проблем је што је на нашем факултету озбиљно нарушена његова аутономија – Даница Грујичић је и министар у Влади и продекан Медицинског факултета, то није добро. И сам Статут факултета има коруптивне чланове, јер је већина чланова Научно-наставног већа (ННВ) изабрана од стране декана. Исправно је да ННВ чине сви редовни професори, независно од воље декана. То је једини гарант постојања контролних механизама рада управе, а сама управа треба да буде бирана на конкурсу, а не лобирањем политичара.

Владимир Димитријевић: У одбрану здравља и постојања – проф. Валентина Арсић Арсенијевић на стражи свих нас

Факултет постоји због студената, требало би да школује најбоље лекаре за нашу земљу. Можда је највећи проблем на Медицинском факултету, на који указујете, лош квалитет настава и незаконито спровођење испита. Настава се држи у великим групама, студенти не стичу потребне вештине, за испите се користи незаконита форма теста, коју ни Закон о високом образовању и акредитација предмета, а ни важећи правилници не предвиђају. Да ли сматрате да је нормално да се лекари тако образују, да ли се тако школују и пилоти?

Неким професорима се одузима интегритет и самосталност, а то су основни постулати академског кодекса и предуслов за њихов квалитетан рад. Ово постижу путем Катедри, где група осредњих већински доноси „одлуке“ и одузима суверенитет изузетним појединцима. Таква пракса урушава кључне принципе универзитета, урушава јединство наставе и науке, аутономију и интегритет професора. На рушевинама те праксе универзитет постаје „фабрика просечности“ у којој је свака конкуренција опасност. Ту нема напретка, ни квалитета, то је незаконито, штетно, урушава универзитет, дискриминише и професоре и студенте. Стицање вештина и развијање способности код студената да могу да решавају проблеме су темељи добре едукације, а све остало је едукоцид. Незаконито присиљавање студената да полажу тестове уместо испита је посебна прича. То је изгледа занимација за просечне, да тиме повећају свој „утицај“. За мене је то злочин према студентима.

Ако сам Вас добро разумео, осим што постоје незаконити тестови, студенти незаконито имају више испита тамо где је предвиђен један, испитивачу је онемогућено да испита студента, али мора да потпише Записник о полагању испита. То је класични фалсификат? Како је тако нешто уопште могуће? Због чега то ради декан? Због чега Министарство просвете не реагује? Урадили сте све што је до Вас: поднели сте пријаве инспекцији, покренули сте судове, а припремате и тужбу за мобинг?

Према Закону о високом образовању, акредитацији и свим правним актима је недвосмислено да је испит целина која се полаже код једног испитивача и кроз три могуће форме: усмено, писмено и практично. Сходно томе, Министарство просвете има одобрену само једну форму, „Записник о полагању испита“, који потписује један испитивач. Испит у виду теста је незаконит, не постоји форма „Записник о полагању испита у виду теста“, нити могућност да испит спроводи и потписује „дежурни наставник“. Неостварени професори универзитета, да би повећали свој „утицај“ то раде путем тестова, а да би незакониту форму лажно представили законитом врше притисак на професоре да лажирају “Записник о полагању испита” тако што треба да потпишу оно у чему нису учествовали и за студенте које нису ни видели ни испитали. Овако нешто би било немогуће без подршке Министарства просвете, а који интерес оно има да крши сопствени Закон и Правилник није ми јасно. Ја сам се томе успротивила и тиме се већ неколико година баве инспекције, тужилаштво, судови, синдикати и Заштитник грађана.

Валентина Арсић Арсенијевић: Експерименталну генску терапију пласирали под термином „вакцина“

Ако је такво стање на Медицинском факултету као темељу здравственог система Србије, ово је несумњиво питање националне здравствене безбедности. Тим проблемом сада би требало да се баве просветне инспекције, правосуђе и полиција. Дакле, на потезу су правници. Колико је реално да ће систем реаговати у случају Медицинског факултета?

Поступци у вези са доказивањем незаконитости трају више година, а могу да се реше за један дан. Систем функционише тако да обесхрабри појединца и да он одустане. Изглед за успех је само када појединац истраје до краја, јер истина увек нађе пут.

Шта да радимо ако сви врхунски стручњаци, којих више нема много, оду из Србије, зато што су овде само спутавани, понижавани и прогоњени? Ако знамо да Бог ствара елиту, остаје нам да верујемо да ће Бог повезати све појединце (врхунске стручњаке или интелектуалце) као што сте Ви, сигурно их има и ван медицине и просвете.

Ја нећу отићи из Србије, имам привилегију да нису успели да ми угрозе све пројекта и на њима сада интензивно радим. У мом тиму су дивни, млади људи са великом мотивацијом. Вредност пројеката је преко пола милиона евра, резултати имају висок потенцијал за даљу комерцијализацију – то је у интересу целе Србије, зато нема предаје.

Знамо колико сте ангажовани и професионално и као грађански активиста. И поред тога сте прихватили да будете председник Слободног синдиката образовања Србије (ССОС)?

Изгледа да су неки постојећи синдикати у образовању имају улогу „покривалице“ и не баве се суштином. Зато је циљ да се преко ССОС обезбеди транспарентан рад управа универзитета и факултета, решавање нагомиланих проблема, контрола финансијских токова и законитог рада универзитета и факултета. Наша репрезентативност у образовању је мотив да нам се нови чланови придружују и сви су добродошли.

Хвала Вам на овом интервјуу, пре свега, на решености да се борите до краја. Надамо се ћете и Ви и остали часни професори и лекари одолети нападима и да ће ускоро доћи до одвајања жита од кукоља у образовном и здравственом систему Србије. Да ли имате још неку поруку за колеге или грађане?

Можда је то порука коју је изрекла смењена тужитељка Бојана Савовић „не постоји изолована улица, школа, нити кафић где ћете ви и ваша деца ићи – једино поправком целог друштва може бити добро и вама као појединцу“. Данас је више него икада наш обавеза поправка целог друштва и управо нам ту шансу нуде предстојећи избори.

Разговор водио: Никола Варагић

Categories: Лаки одговори на тешка питања

Tags: Валентина Арсић Арсенијевић, Медицински факултет у Београду, Никола Варагић, корона вакцина, корона вирус, медицина