Елем, баба има неколике овце и углавном ти је око њих, осим кад игра Ђоковић – тада ни баба ни овце не гледају бијела дана

Новак Ђоковић (Цртеж: Мирко Зулић)

Утрча Јово у кућу, кʼо и вазда кад има нешто много важно или занимљиво саопштитʼ Јели, што је чуо у кафани или на пијаци. Залупи врата, а она зазвонише кʼо да закукаше од бола што смотани и неспретни Херцеговац не умије одредитʼ колико је силе довољно да се људски затворе. Покуша окачитʼ капут на чивилук за вратима, па му, што од брзине, што од урођене смотаности, тај посʼо упали тек из трећег покушаја. Успут му опсова оца, мајку, све до деветог кољена, кројача, фабрику и оног ко је овце за њега шишʼо. Кад га најзад остави ђе му је мјесто, сазу цокуле и остави их ʼнако на сред ʼодника јер има жену, а кад то имаш, ципеле и већина других ствари се саме мећу на своје мјесто.

– Јело, слушај шта ми Рато Борин исприча! – зајапурено поче да казује.
– Борин или Боров? – прекиде га Јела.
– А моје ти Невесињке, на плећку би проговорила! Боров није сигурно јер га није Бориша тесʼо од борова пања него правио како се људи праве! Ово ти је прва лична грешка и оʼш ме сад пушћатʼ да ти испричам или да прво иђем испричатʼ у селу, па можда ти неко и пренесе?
– Хоћу, хајде!
– Вели причʼо му чоʼек, неђе на селу има баба, сама живи, витална, ђеца јој се разашла, један син у чаршији живи и унук јој често назове и сврати. Елем, баба има неколике овце и углавном ти је око њих, осим кад игра Ђоковић – тада ни баба ни овце не гледају бијела дана.

Вели јој тај унук неколика пута у таквој ситуацији пробʼо зват, баба се не јавља, забрини се црни чоʼек, сједи у ауто па отиђи у село, а тамо баба гледа Ђоковића, телевизор појачан на стотину, не чује баба грома, а камо ли телефон.

Једне прилике тако, завршио Ђоковић, ови зови – не зови, баба се не јавља. Није свеједно, утакмица завршила, телевизор је, безбели, претпоставља смањен. Нешто није у реду! Он опет гори, кад баба лежи. Пробʼо је будит, жива, али ништа, нитʼ тиче нитʼ миче. Он је одведи у хитну, притисак јој двјеста, дали јој доктори нʼаквих ињекција, дошла баба себи, добра!

Ајде пошли ти они кући и пита је тај весели унук:

– Бога ти, баба, шта ти би? Да се ниси на кога наљутила? Оʼшта ти притисак толико скочи?
– Ама како се куко нећу наљутитʼ? Изгуби ми Ноле од Алкараза! Кʼо да се и ти не би наљутио?
– Па, боʼна, има ли ти ико дражи од тог Ђоковића?
– Јок, вала нико!
– Па волиш ли то више њега негʼ мене?
– Тебе волим кʼо очињи вид, али, здравља ми, њега волим зеру више!
– Е, па, баба, кад је тако, некʼ те Ђоковић други пут у хитну вози, јеси чула?!

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Обложавање/Херцеговац.нет, 7. 9. 2023)

Categories: Сатиристика

Tags: Новак Ђоковић, Херцеговина