Део предања породице Пјешчић у контексту историје Србског народа на простору данашње Херцеговине и Црне Горе, у добу од Кандијских ратова до Берлинског конгреса
Херцеговина
Василије М. Гутић: Херцеговачки устанак или О највећој неправди српске историографије
O устанку против Турске у Херцеговини и Босни 1875-1878. на страним језицима појавило се неколико десетина исцрпних дела, а на српском језику није се појавио ниједан свеобухватан рад
Момо Капор: Змија
Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од мјеста ђе те је невоља задесила. Он мора бити одмах ту неђе, покрај тебе
Ђорђо Сладоје: Позив да се одустане од одустајања
Безнађе је, уосталом, велики и тешко опростив гријех. Зар није лијепо речено – нада нам је дата због оних без наде, каже Ђорђо Сладоје, песник незаслађеног света, заробљен бескрајем
Милан Дулин Бован: Бабине муке са Ђоковићем (и шире)
Елем, баба има неколике овце и углавном ти је око њих, осим кад игра Ђоковић – тада ни баба ни овце не гледају бијела дана
Момо Капор: Обрад или „Херцеговина сав свијет насели, а себе опет не расели“
Једнога дана у Аризони Обрад Милићевић је копао велику рупу да направи чатрњу, исту онакву као што је имао у Херцеговини, кад потече нафта. Постао је тако богат преко ноћи
Мирослав Здравковић: У српској Херцеговини или Слобода у шест слика
Слобода у шест слика је опис најјачих утисака приликом седмодневног обиласка (шест ноћења) источне Херцеговине
Манастир Житомислић и Хрватско културно друштво Напредак: Изложба стећака
Допредсједник ХКД Напредак и приређивач изложбе Мирослав Ландека, наглашава да овај пројект афирмише прекограничну сарадњу, културну повезаност и промовише заједничку културну баштину
Весна Капор: Кратка повест лета и слово о Тохољу
Не мора нешто да се забрани: довољно је да се не помиње. Тако се годинама покушавало са књигама Мирослава Тохоља
Горан Комар: Радимља и око ње
Њихов положај није производ случаја, већ осликава ситуацију на бројним хумским некрополама наткриљеним Крстом
Васиљ Јововић: Поводом 80. година од подизања устанка у гатачком крају
Бесједа на дан општине Гацко – поводом 80. година од подизања устанка у гатачком крају у селу Брљево, Гацко 6. јун 2021
Политика: Енглеске лажи о Херцеговачком устанку (2005)
Британског интереса не тиче се да ли ће у устанку погинути десет или двадесет хиљада устаника, писао је енглески амбасадор у Цариграду
Драган Хамовић: Јасеновац није само у Јасеновцу или Над масовном гробницом логораша на Бежанијској коси
Допирали су Савом трагови Јасеновца, до Београда и Земуна. Отуда су редовно допловљавале изобличене људске пошиљке. „Месо за Бајлонијеву пијацу“, према речима сатански духовитих усташких бесомучника
Горан Комар: Требињско-новски свештенички род Аврамовића
Најзнаменитији међу свештеницима Аврамовићима био је архимандрит отац Леонтије, савински игуман из прве половице 18. вијека
Драган Мијовић: Убиства стотина свештеника после Другог свјетског рата заувијек неразјашњена
Припадници југословенског НОП-а на најсвирепији начин уморили 482 православна свештенослужитеља, при чему су поједини херцеговачки револуционари били међу најагилнијим
Горан Лучић: Богдан Жерајић – 110 година од уснућа српског апостола Слободе
Биједно је наше стање. Дух је окован у окове опште воље. Све што је било велико и свето, право и истинито, све је умукло, једна од посљедњих мисли Богдана Жерајића
Наташа Јовановић: Хум – међаш земља
О мање познатим подацима из српских крајева с леве стране „крштене Србије“ говорили су историчари, богослови и лингвисти из Србије, Републике Српске и Црне Горе
Живојин Ракочевић: Од слободне Црне Горе зависи слобода Косова
Сви који су прешли Албанију добили су Албанску споменицу, сви који су прешли пут страха у Црној Гори добиће споменицу слободе!
Преминуо командант Невесињске бригаде Новица Гушић
Пуковник Гушић је на челу Невесињске бригаде био и током Митровданске офанзиве у новембру 1992. када су сачувани источна Херцеговина и Република Српска
Радио Тамо далеко: Који су прави називи Војводине и Херцеговине
Епизода 239 – 30. јануар 2020.
Дарко Ристов Ђого: Нека пада дажд, Господе
Народ који кисне и из посљедњег и првог атома бића узвикује „Амин!“ – то смо ми. Још се нисмо раскоријенили, још су очи анђела брата на нашим лицима и наше на његовом
Горан Комар: Свети Кнез Лазар и данас мјера побједе и пораза
Чврсто вјерујем да је средишњи земљишни појас Херцегове земље, данас окупљен у источнохерцеговачким општинама, у озбиљном броју и реално учествовао у боју на Косову
Горан Комар: Херцеговина пророка-законодавца Саве и утјешитеља-избавитеља Василија
Један корак оличен Савом, писаном ријечjу, законом и правилом и један оличен Василијем, са мало ријечи и утјехом озакоњеној земљи. Сава, мојсијевски носећи Закон и утирући пут Правилу и Василије миришући свијетом најранијих дјетињих утисака, немеморисаних, од Почетка утиска свијета…. Read More ›
Горан Комар: Манастир Рождество пресвете Богородице – Потпланина код Херцег Новог
Манастир, посвећен Рождеству Пресвете Богородице, лежао је у херцегновском селу Ратишевини, од турских времена припадајући манастиру Косјерево, мада, током 18. вијека и на прелазу у 19, стајаше као филијали манастирчић Светоуспенског манастира Савина. Разорен је за вријеме рата са Французима… Read More ›
Горан Комар: Прилог биографији професора Марка Вега
Током боравка у Никшићу овај дипломирани римокатолички теолог донио је одлуку да се крсти у Православној цркви. Главни документ који овдје доносим је рјешење Православне митрополије Црногорско-приморске која је 22/9, новембра 1938. године донијела рјешење којим сe, сходно молби М…. Read More ›
Дарка Деретић: Само дјеца знају да се боре за своје снове
ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ НАСТАВНИЦЕ Тешка су јесења јутра у Ластви, магловита и влажна. Maгла својом тежином, попут огромне непомичне корњаче, притисне све. Остане тако сатима, узалуд се одморно и чило јутарње сунце труди да пробије њен дебели, као од набољег… Read More ›
Српско удружење „Ћирилица“: Требињци уче калиграфију
ТРЕБИЊЕ │ У Народној библиотеци у Требињу вечерас је почела „Мала школа калиграфије“, коју организују ова установа и Српско удружење „Ћирилица“.
Откривен натпис који повезује старобосанску и староегипатску културу
На, за сада непознатој локацији у Босни (нема Херцеговине), откопана је, до сада, најстарија плоча писана босанчицом, коју стручњаци датују у 2656. годину прије Христа. По први пут се спомиње староегипатски фараон Кеопс, који је био други фараон четврте династије… Read More ›