Срби вапе за уједињењем. Ко у Црној Гори може да их поведе? Има ли такваго, а да није наклоњен „западним партнерима“, не народа ради него себе ради?
Брод „Бока I“, матична лука Котор (Фото Н. М.)
Небројено сам пута током жарког љета одговарао на учестала питања за опстанак Срба у Црној Гори заинтересованих других, љетујућих Срба: Да ли се нешто промијенило од избора 30. августа 2020?
Не, није.
Догодила се само смјена играча у политичкој утакмици која се одржава по истим правилима унутар познате, прозападне парадигме.
Промјене су се догодиле у џеповима сљедбеника оних политичких секти које ће (једног дана) формирати владу, али је махом све остало по старом: проблематична химна, проблематична застава, неизвађен нож из леђа Србије, неизвађен нож из леђа Русије, Свети Сава ван школе, токсичне невладине организације у школама, официјелни загрљај и са Украјинцима и са Албанцима, само са најрођенијим не.
Јаков Милатовић: Признање Косова, чланство у НАТО и санкције Русији завршене ствари
Нећу бити једини који ће се осјећати изданим ако Срби уђу у владу мандатара Милојка Спајића и на тај се начин сагласе са признањем Косова*, сагласе са сребреничким наративом, пристану, под формом раније преузетих обавеза, на продужетак санкција Русији, климну главом на закон о е-валути, затворе очи на нова задуживања, само у Скупштини пред ТВ камерама, због поена међу бирачима, кажу коју против евидентног формирања „Велике Албаније“, те наставе да се снисходљиво смјешкају страним амбасадорима од којих им, у колонији, и зависи статус.
У години великог к-19 експеримента установио сам да народ више не постоји јер није успио да изњедри непоткупиву националну елиту.
Године 2020. издали су нас сви, и тзв. лидери, и опозициони вође. Ћутке су пристали да нас све позатварају, униште нам економију и науде здрављу, не усуђујући се да, унутар колоније, гукну против препорука приватне Свјетске здравствене организације и бриселских бирократа, первертираних и поткупљених чиновника који су цијелом континенту, а шире само оним географијама озраченим Колективним западом, прописивале к-19 мјере, као увод у коначно рјешење, тј. план депопулације.
И док с дозом гнушања гледам по народ унапријед изгубљену битку у којој се Покрет Европа сад, који је добио највише гласова на изборима, удвара свима партијама које знају ко мора да их обешчасти ако кажу: Да!, више се не питам како могу, јер им је политичко проституисање услов постојања.
Српство у Црној Гори пропада упркос мегатонама енергије само током љета уложеним у море скупова, храмовских слава, тргова од ћирилице, у хуманитарне концерте и духовне академије, у литургије канонске Српске православне цркве, прије свега.
Како се не може служити Богу и мамону, челници српске опозиције, будући чиниоци власти у вестернизованом Монтенегру, ако су на Тргу од ћирилице, јесу ли лицемјери?, што чине тамо кад делају латинично? Ако су на литургији, јесу ли ту да се покају, или ће са западним партнерима и даље садити регионалне тикве, парама и дијалогом као двама оперативним алатима?
Наши лидери су нас издали.
Протојереј Јован Пламенац: Ми Срби у Црној Гори страдамо од оних који су од нас отпали
Кад Свјетска здравствена организација одлучи да пројави нови вирус, наши ће лидери као служинчад казати гдје се због здравља нације мора спровести локдаун. Наши ће лидери опет увести игле у мишице свога народа. И даће дозволу да за наше паре нашим венама потече убиствени отров.
Наши лидери потписаће нова задужења, вјероватно финална, у дуг ће отјерати и унука туђег сина. Јер је лидер – умјесто да буде вођа и спаситељ, умјесто да му узор буде Христ – од народа одрођен ум, почесто мрзитељ свога рода.
Наши ће лидери, уцијењени зато што мрзе матрицу која их је родила, учинити све да опстану унутар западне парадигме, а на рачун својих сународника, до конца. Они ће укинути слободу, и плаћање кешом прогласиће баластом. Первертирани влашћу, лажни ће Срби Србима увести копи-пејст петнаестоминутне градове, живот надгледан камерама, систем социјалног рејтинга, пакао на земљи.
Наши ће лидери до те мјере полудети да ће исконски отклон према свему што је сатанско, у односу на ортодоксно хришћанско, мрзети и прогонити.
По чему можемо наслутити да се наши лидери могу преобразити на наличје? По томе што већ јесу, јер се са ђаволом након 1999. на овим просторима тикве не би требало да саде, нити се са представницима Колективног запада, па нека је то и мандатар Спајић, не беру плодови у футуру другом.
Државничка импотенција наших лидера види се у томе што ће на сваким наредним изборима они бити све слабији. Срби вапе за уједињењем. Ко у Црној Гори може да их поведе? Има ли такваго, а да није наклоњен „западним партнерима“, не народа ради него себе ради? Нема.
Никола Маловић (Фото: Матија Крстић)
Наш лидер родиће се или из мегатона горепоменуте енергије у садејству са руском побједом, или ћемо као народ пропасти, они с мање ентитетских елементарних честица постаће у Србији неки нови, млаки, Срби, у Црној Гори, тоже, неки млаки Срби, нови Монтенегрини.
Наши лидери ће у прогностикованим данима пред нама не само гласати за усвајање дјеце од стране ЛГБТитд. персона него ће гласати, слиједећи агенду на коју су се заклели уласком у Владу, да и брашно од инсеката уђе у састав конзумног брашна. И да инсекти буду оброк нашим најмлађима, у вртићима и школама.
Наши су лидери издајници in progres, јер ко превјери једном, служиће страном господару заувијек.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Сјајан текст, свака реч је тачна и истинита! Поштовање г. Марковићу!
@Весна
Мислиш ваљда на Маловића
Био је у ЦГ, пре десетак година, један Марковић, помало Либерал, помало патриота. И када се коначно политички испрофилисао, када је, гостујући у Београду, заузео јасан проруски, просрпски, тачније реалан процрногорски став, догодила се трагедија, убијен је на вратима своје куће. Истрага је тапкала у месту и случај је брзо заборављен. Заправо, закључак полиције био је да је Марковић убијен грашком, а да је мета био његов кум. Ипак, сви актери тамошње политичке сцене сватили су поруку. Политички лидери могу да се изнедре из народа али нису отпорни на неочекиване болести, покварене аутомобиле, неисправне авионе, метке из аутоматског оружја. Од тада је сваком драже било, да буде као Мило, нико није присташа, да прође као Саша.
Србија, нажалост, има преча посла од уједињења са ЦГ. Српско друштво и држава требају корените промене, одн. ослобађање од неоколонијалног статуса. Други проблем је подељеност у оквиру саме Србије: Београд против осталих или Београд без осталих делова. Као што рече она госпођа из Недељица, Београд нема емпатију за унутрашњост, не интересује их што се Србија прекопава и трује, држава је у држави. Додао бих и да Београд не жели радикалну промену стања у друштву и држави. Средња класа је за поправке, не за генерални ремонт.
Он живи добрим делом на рачун унутрашњости.
У тој ситуацији, ни унутрашњости не треба Београд. Потребна је другачија државно-територијална организација. Пре свега, финансијско јачање градова и општина, а задовољавање заједничких интереса кроз нову федералну јединицу у оквиру Србије, уколико Београд не буде желео да сарађује. Боље овако, да процес иде контролисано, него стихијски. Ако тако буде ишао, Србија ће се распасти.
Ама,сви лијепо пишу,и што рекоше и у црну земљу погледоше! Али,али,нек неко почне са тужбом против Црне Горе због етничког инжињеринга датирања Срба,тужбе за велеиздају због признања тзв.Косова јер је на њиховој застави по шест звезда од којих једна представља Плав, Гусиње,Рожаје,Тузи,Улцињ,а богоми и Андријевицу а могуће и Иванград!Пис’о ја ово и раније на ‘Црногорским’порталима али ….мук!
Тема је опширна а није лоше да се прочита “Црногорска обећана земља” Милована Ђиласа,да се схвате неке ствари!
Да, да, наравно! Мислила сам на г. Маловића. Врло ми је жао због грешке, извињавам се.