Без и мимо њих ни Срби ни Руси не могу учинити ни један, макар најскромнији корак напред, нити ће икада олабавити ланце којима су оковани
Свети цар Николај и ђенерал Дража Михаиловић
Генерал Драгољуб Михаиловић је највећи и најоклеветанији Србин новога доба. Фанатично оспораван од стране својих злобних џелата, у њему нема ничега спорног. Код њега је све светло и чисто.
Генерал Михаиловић је мета патолошке мржње нечасне Србије зато што је супротност њеним пороцима и оличење најузвишенијих врлина и најчистијег родољубља. Смиреност и трпљење у часу голготе најодликованијег српског војника и калуђеру би служили за пример. Али авај! Највећи српски витез нашег времена рођен је и врхунац своје историјске улоге достигао је у најмање витешком раздобљу до тада дуге и епске повести свога народа.
Мурал посвећен генералу Драгољубу Михаиловићу
Онај задњи бљесак доброте и врлине што је, на почетку многих мрачних деценија, у Србији био генерал Михаиловић, у Русији био је свети цар Николај. Сасвим различитог порекла, били су истог моралног и духовног кова. Провиђење је одредило да и руском и српском народу, пред утонуће у мрак, снажно заблиста све што је са ове стране вечности у човеку најплеменитије, као залог и обећање будућег спасења.
Руководни идеал и генералу и цару било је служење народу над којим је сваки, у вртлогу светских катаклизми свога времена, предано бдио. Њихови непостојани савременици ту жртвену службу слабо су разумели и површно ценили. Опсенути химерама, застрашени суровим терором и корумпирани варљивим овоземаљским „перспективама,” у огромном броју они су из сазнања вољно истиснули светли образац својих незаслужено дарованих витезова, пригрливши наместо њих злочиначке доктрине џелата, деценијама им певајући отужне и скандалозне дитирамбе.
Свети цар Николај (Извор: AP)
Да, ону горку истину да је одасвуд окружен подлошћу, кукавичлуком и издајом, коју је изрекао цар када је напокон схватио немилосрдне законе ове долине плача, и генерал је са своје стране могао поновити, са оправданим разлогом и подједнако дубоким уверењем.
Генерал Михаиловић и цар Николај су кључне личности за моралну обнову и благодатну будућност и српског и руског народа. Без и мимо њих ни Срби ни Руси не могу учинити ни један, макар најскромнији корак напред, нити ће икада олабавити ланце којима су оковани.
Categories: Преносимо
Da se Srblji manu patetike i nađu neke manje smušene gubitnike za moralnu obnovu?
Овде се не слажм са Институтом Арчибалд Рајс. Желим да верујем да су својим мучеништвом и цар Николај и Дража опрали своје грехе пред Господом. Али, као и за Свете оце што важи, као и за све људе не земљи, важи да су били грешни. По мерилима овог света, ни цар ни ђенерал нису најбоље разумели време у ком су живели, нити су њихове одлуке а ни преглед игре у световним стварима биле увек на месту (нпр. Дража је упорно остајао ,,енглески човек” иако је много тога указивало како Енглези поступају са Србима, ма колико Срби имали часне намере). Одлуке које су они доносили утицале су на животе многих других људи. Стога не мислим да су њих два кључни за моралну обнову, али не спорим да су врло важне личности које су мучеништвом посведочиле веру у Христа.
За Мојсија : поздрављам препоруку да се Срби ману патетике. И додајем : да се ману историје и окрену будућности.
За Јована П : Драгољуб Михаиловић је био српски и југословенски официр, армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом светском рату.
Због чега тврдиш да је Дража упорно остајао “енглески човек” ?
Đeneral Draža, tragični junak, gotovo epski. Valjda će zapuh titovštine uskoro da umine, a vratiti se Draži znači vratiti se sebi samima, tj. onakvim kakvi bi trebali da budemo.
Ne zanimaju me ni Tito ni Draža, već sudbina Srbije, države na kojoj se primenjuju ekperimenti iz Davosa. A Institut su ljudi, ko potpisuje članak?
Чича је био вођа југословенске војске у отаджбини и био је за југословенског краља. И један и други промашени губитници. Како може он да буде кључна личност за моралну обнову Српског народа?
To smo već probali i tako smo dovde i došli (vidi sliku):
https://ibb.co/RcKtHNS
@Деда Ђоле
“За Мојсија : поздрављам препоруку да се Срби ману патетике.
И додајем : да се ману историје и окрену будућности.”
Румунски старац Арсеније Папачок каже:
”Ко живи садшњост (сећа се прошлости/историје) –
исправља прошлост и осваја бусућност.”
Како се не сећати (заборавити) усташко затирање/геноцид
Православног СРБског народа у НДХ-азији у Другом и усташког
помора СРБа у Мачви 1914 (42. домобранска дивизија) у Првом
светском рату и у Рату 90их?
ES WIRD BEKANNT GEGEBEN!!! – „SS“
SPREMNI ZA DOM!!! – „U“
Подсећање за @Deda Djoleta
СРБСКИ ФБ РЕПОРТЕР
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ… Василије од Семберије
Posted by fbr / In MAIL – RSS FEED, Василије од Семберије,
ИЗДВАЈАМО, Миодраг Новаковић, поезија / October 6, 2013
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
”ДРАГИ МОЈИ СРПСКИ ОСНОВЦИ,
ЗНАТЕ ЛИ ГДЕ СУ ПРЕБИЛОВЦИ,
И ЈЕЗИВЕ ЈАМЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ
У КОЈЕ СУ СРБЕ БАЦАЛИ НА ГЛАВАЧКЕ.
ОДВАЈАЛИ БЕБЕ ОД СИСЕ
И СА МАЈКАМА БАЦАЛИ У АМБИСЕ.
ДРАГИ МОЈИ СРПСКИ ОСНОВЦИ,
СРЕДЊОШКОЛЦИ И ПОСТДИПЛОМЦИ,
ЗНАТЕ ЛИ СРБИЈА НЕСРЕТНИЦА,
КОЛИКО ЈЕ ИМАЛА СРЕБРЕНИЦА,
ЗНАТЕ ЛИ НАЦИЈУ ВИШЕ КЛАНУ,
НА ОВОМ КРВАВОМ БАЛКАНУ.
УПАМТИТЕ ГРАДИШКЕ,ЈАСЕНОВЦЕ
ЈАЈИНЦЕ И САЈМИШТА,
УПАМТИТЕ СРПСКА ГУБИЛИШТА,
АКО ЗАБОРАВИТЕ,
КАО ДА НИЈЕ БИЛО НИШТА.
И РАШИРЕНИХ РУКУ НА СВОЈИМ ВРАТИМА,
ПОЛЕТИЋЕТЕ У ЗАГРЉАЈ СВОЈИМ ЏЕЛАТИМА.
А ОНИ ЋЕ КАМЕ ИЗВУЋИ ИЗ ПОТАЈЕ,
И НАШ ЋЕ ПОКОЉ ДА ТРАЈЕ И ТРАЈЕ.
И СВАКА НОВА ПОКОЛЕЊА,
КЛАЋЕ НАС ДО ИСТРЕБЉЕЊА.
Ево овако:
@Sale
(Ne zanimaju me ni Tito ni Draža, već sudbina Srbije…)
&
@Деда Ђоле
(И додајем : да се ману историје и окрену будућности.)
Па шта по вама одређује човјека:
Да ли „свјетла“ будућност која и не постоји, ако ћемо право – док не постане прошлост?
или
Ко вам је отац, мајка, баба, ђед, стриц који је погинуо у бомбардовању
„савезника“ 1944, сви до једнога прађеда погинули за крст часни и слободу…
Како да се окренем будућности, како да се „манем“ моје историје, свих мојих
предака? Како??? Чије ја гене носим?
Па шта сам ја онда? Лик из Врлог Новог Света, ништа више.
Шта је са вама људи???
А мора нас занимати и Дража, и Тито, како без таме спознати свјетлост?
Интересују ме и један и други, да управо кроз њих спознам шта ми је чинити у
ономе што долази, јер морам и желим преиспитивати себе у изазовима
(боље рећи невољама и јадима, а и по неком ријетком осмјеху) који слиједе.
@Mojsije Brdogradski
18. јула 2023. • 11:39
(Da se Srblji manu patetike i nađu neke manje smušene gubitnike za moralnu obnovu?)
Шта је овдје патетика, ако бисте могли да образложите?
Ево укратко чињенице за ђенерала: Учесник балканских, првога рата (да не набрајам), не признајући капитулацију у другом, храбро се борио до краја – читав свој живот
посветио своме народу. За мене – већи је он добитник него сви заједно моји сународници који су запосјели (освојили!) туђе виле по Дедињу па су после дјецу тражили у пејзажима магленим.
На крају, не пишем ово ради вас које коментаришем, ви сте видим закорачили у будућност са обје ноге (пазите да се не оклизате), већ ради оних којима савјетујем да мисле својом главом,
да мисле о прошлости, и својих најближих и свога народа, па на крају и својој – па да се труде да буду бољи. То је и једино што човјек може. А то јесте пуно.
Ћопић:
„…Свак се брани својим оружјем, а још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку. Јах, шта ћеш…“