С обзиром на став СА Сабора СПЦ о непризнавању новоустановљене парацрквене структуре у Украјини, Синод до даљњег суспендује чланство Српске Цркве у односној Конференцији
Чланице Конференције европских цркава из Русије и Србије (Руска црква је суспендовала чланство 2009. године). Извор: Conference of European Churches
Синод Српске православне цркве одлучио је да суспендује чланство Српске Цркве у Конференцији европских цркава због одлуке да се у чланство прими такозвана Православна Црква Украјине. Конференција европских цркава тренутно „окупља 114 цркава из свих делова Европе и које долазе из православне, протестантске и англиканске традиције“.
У одлуци Светог архијерејског синода СПЦ наводи се:
„Поводом дописа др Јерена Скова Серенсена, генералног секретара Конференције европских Цркава, од 31. марта 2023. године, којим, између осталог, саопштава да је Управни одбор Конференције, на седници одржаној 24. марта ове године – и поред образложене интервенције коју је представник Српске Православне Цркве у Управном одбору учинио према упутствима Светог Архијерејског Синода – донео позитивну одлуку о захтеву такозване Православне Цркве Украјине за пријем у чланство, обавестити гореименованог Генералног секретара да, с обзиром на став Светог Архијерејског Сабора (сходно одлуци АСбр. 63/зап. 89 од 14. маја 2019. године) о непризнавању ове новоустановљене парацрквене структуре у Украјини, Свети Архијерејски Синод до даљњег суспендује чланство Српске Цркве у односној Конференцији, задржавајући притом право да евентуално буде посматрач у будућим заседањима њених тела и скупова.
Извор: Стање ствари
Следственом томе, Свети Архијерејски Синод потврђује своју одлуку (бр. 1204/зап. 878 од 3. новембра 2022. године) о неупућивању представникâ Српске Православне Цркве на предстојећу Генералну скупштину односне Конференције“, стоји у писму члана Синода епископа Фотија архијерејима СПЦ.
(Стање ствари)
Categories: Вести над вестима
Ово је довољан разлог да се суспендује и чалнство СПЦ у Светском
Савету Цркава, чији је члан горе поменута Конференција европских
савета цркава, преко које је, посредно, (“на мала врата“) “уведена“ и
Православна црква Украјине, а “С обзиром на став СА Сабора СПЦ о
непризнавању новоустановљене парацрквене структуре у Украјини…“
Не да се СУСПЕНДУЈЕ, како у европском, тако у светском савезу / конфедерацији, већ да се у покајању одрекне и пљуне, погази ногом и окрене Истоку, а онда да се анатемише душегубје…
Хвала Господу за овај потез Српске цркве! Дај Боже да се владајућа међуцрквена политика Српске цркве – чији је овај потез део – настави.
Потез је реда 3у1. Исповеднички – непокајани и неканонски рукополагани украјински мирашевци нису и никада не могу бити Црква. Њиме држимо леђа сестринској Руској цркви која је под удруженом агресијом NATO пакта, Ватикана и Фанара. И са овим потезом истерујемо на чистац издајничко крило у УПЦ (феофанијевце, аутокефалисте: који од скоро 13.000 клирика УПЦ броје око 500 клирика) што коментарише црквено-аналитички тим Правблога:
https://t.me/pravblog1/7987
Иступити из Конференције, а не само суспендовати учешће. Иступити и из светског савета такозваних цркава. А суспендовати одлуку о додели аутокефалностти МПЦ. Суспендовати одлуку и вратити у окриље Цркве све оне који су отишли за почившим авом Артемијем (јер они никад нису правили пара цркву – како су оптуживани). Много тога има за суспензију и преиспитивање…
Не журите са одушевљењем. Систем издајства или кобајагаве борбе у Србији је типа: – – два-три издајничка корака, па тобож један родољубиви,
два-три издајничка корака, па тобож један родољубиви,
…
и све тако редом.
Ово се у издајничкој пракси, барем када је Србија у питању, показало више него добрим, и може се применити како код политичке врхушке, тако и у круговима високог свештенства.
Жељко, одличан предлог.
Да додам: на Богословију вратити догматику аве Јустина и укинути новотарије које је узео Зизјулас. И коначно – напустити пут ка екуменизму, чиме би се решили сви проблеми које сте побројали.
Тренутно су јаче снаге у нашој Цркви које вуку ка екуменизму, што је видљиво из званичних саопшења наших црквених великодостојника, али је и то променљиво. Цркву и веру чува, пре свега, верујући народ, који полако увиђа странпутицу којом је поведен. Убеђен сам да ће НАРОД превагнути на тасу историјске клацкалице, на којој се сада налази наша Црква. Да немам вере у препород Цркве и српског народа, престао бих да верујем и у Бога, а онда би све постало бесмислено, па и ова мала расправа о дешавањима у нашој Цркви. Радује ме што нисам усамљен у оваквим размишљањима, што ми додатно улива веру и наду да није све изгубљено. Није нам први пут, пребродићемо и ову, пре свега, духовну кризу, али још увек није толико мрачно – најмрачније је пред свитање.
Поштовање Слободане.
Слажем се у потпуности са Вама. Поменули сте једну јако битну ствар-враћање Догматике аве Јустина на Богословски факултет. На догамтици и почива Црквено учење и основа живота Цркве. Исправним образовањем будућег црквеног клира наставља се са јединим исправним предањем Цркве. Не треба заборавити нити гурнути под тепих ни (да се можда мало ружно изразим) кварење Литургије. Сигуран сам да знамо о чему говорим. А све је то у циљу приближавања јеретицима са запада и утврђивању екуменистичког пута.
Наравно још је ту пуно ствари за исправку. Често смо сведоци и тзв. “необавезности исповести” и то не само пред свето Причешће, већ и уопште. И да не набрајам даље.
Свакако је да нисте сами у својим размишљањима и својим настојањима (колико је то до свих нас) да се одржи вера Православна и предање отаца. Цркву је кроз њено страдање у историји Господ спашавао наизменично некад кроз клир, а некад кроз Лаос. Некад и заједно. Чини ми се да је поново дошао ред на мирјане, “мало стадо Христово”. Нека нам је свима милостиви Господ у помоћи.
Поздрав и свако добро од Господа.
Чекамо да ПЦУ буде примљена (и) у Светски Савез тзв Цркава, па да се на исти начин решимо нашег чланства и у том небивалом зборишту.
Тужно је то да се реагује тек поводом фамозне УПЦ а не примећује се ништа што не ваља по православном учењу. Какве су то „цркве“? Ваљда за нас постоји само једна „Света саборна и апостолска црква“.