Писмо Светог Нектарија упућено сестринству манастира који је духовно руководио. Поука је својим садржајем значајна за све који се прихватају подвига поста
Свети Нектарије Егински Чудотворац
Ваш труд који се своди на молитву и пост, а без њиховог дубоког поимања какво неминовно мора да их прати, не сведочи о вашој душевној ревности. Такви подвизи неће сами по себи донети жељене плодове.
Пост, молитва и бдења само су средства за постизање циља, а не и сам циљ ради којега сте постале монахиње. Желео бих да то увек имате на уму како не бисте пале са висине свог призива и пропустиле да достигнете циљ.
Многи испосници и ревнитељи телесних подвига који су средства прихватили као циљ и њима посветили свој живот, никада нису достигли тај циљ и узалудно су се трудили, што је само по себи застрашујуће.
Нека ваше светиљке буду обилато заливене јелејем смирења. Борите се за избављење душе од страсти, очишћујте ваша срца и ревнујте на очувању њихове чистоте…
Да бисте пронашле Господа, морате се у потпуности смирити пред Њим, јер Господ ненавиди горде и надмене. Он, напротив, воли и посећује оне који су задобили смирено срце, због чега и каже: „Погледаћу на кротке и смиреног срца“.
Наш труд превасходно треба да буде усмерен на испитивање нашег срца, како се у њему не би сакрила отровна змија гордости од које се рађа свако зло. Будући да је смирење узвишено, за њим ће уследити и мноштво других врлина. Ако пак за смиреношћу не уследе и друге врлине, онда ни смирење није узвишено, јер се са њим узвисује читаво мноштво врлина, а не само неке од њих. Осим тога, те врлине подсећају на зраке сунца који се на чистом огледалу наше душе преламају у различитим бојама. Те боје не могу постојати независно једна од друге.
Услед свега тога, тамо где постоји истинско смирење пред Господом, постоје и остале врлине. Зато смирење и узвисује човека.
Свети Нектарије Егински, Земаљски анђео – небески човек, Образ светачки, 168-169.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница о. Ненада Андрића)
Categories: Поново прочитати/погледати
Свети Нектарије пише монахињама, којима су пост и молитва присутни и неспорни, и упозорава их да они нису сами себи циљ, већ средство за задобијање смирења и свих других врлина у духовном животу.
Али од почетка овог Великог поста сви црквени медији и друштвене мреже (чији су корисници највећим делом мирјани, којима, у већини, за разлику од Нектаријевих монахиња, оштар пост и продужена молитва нису свакодневица) преплављене су изрекама светих Отаца где се нагласак ставља на пост очију, језика, на одсецање гнева и сличне, свакако изузетно значајне аспекте. Али се ипак, у позадини, тиме значај и снага телесног поста некако занемарује, да не кажем унижава. Као да је поента цитирањем тих изрека поштедети мирјане “невоље” зване пост и пребацити тежиште на душевне аспекте. Мислим да је веома је важно направити равнотежу и на прави начин оценити значај поста и његов утицај на духовни живот. Зато, да бих мало “вратио клатно” (које је добрано отишла у страну “не брини толико о телесном колико о душевном посту”) цитираћу оне изреке Светих Отаца које наглашавају важност телесног поста:
„Пост је храна за душу, и како мрсна храна утиче на тело, тако и пост крепи душу, даје јој лакоћу и полет, даје јој могућност да се подигне у висину и размишља о ономe што је горе, поставља је изнад задовољстава и погодности у свакодневном живoту“ (Свети Јован Златоуст).
„Пост је начело и основа сваког духовног деловања. Какву год врлину да надограђујеш на основу поста, све ће бити непоколебљиве и одолеваће потресима као здање на тврдом камену. А када измакнеш основу, односно пост и на његово место ставиш засићење стомака и друге неумесне жеље, тада ће све врлине бити потресене и разнете од стране лоших помисли и потока страсти, као што ветар разноси песак – сво здање врлине се руши.“ (Преподобни Симеон Нови Богослов).
„Пост је узрджавање од свега што је штетно за нас, од свега што оштећује наше душе, односно од страсти које су основе свих наших греха… Да би страсти савладали неопходно је научити се уздржању. Без телесног поста то није могуће достићи. Као што у школи ученици постепено прелазе из нижих у више области знања, од азбуке до сложене математике, тако и уздржавање треба поистоветити са азбуком, обуздавањем свог стомака.“ (Свети Лука (Војно-Јасенецки).
“Господ је постио, Апостоли су постили, и при томе не мало, него, како о себи вели апостол Павле, у постовима многим; и сви свети Божији држали су строг пост, тако да, кад би нам било дато да видимо рајске обитељи, ми тамо не бисмо нашли никога коме би пост био стран. То је и природно. Нарушавањем поста изгубљен је рај – строго држање поста треба да буде једно од средстава за повратак изгубљеног раја. Погледајте около. Чим се неко прихвати бриге о души, одмах почне да пости; и што је брига силнија, то је пост строжи. (Свети Теофан Затворник).
“Темељ страсти је у телу; када је тело измождено, онда су страсти буквално као поткопане и њихова тврђава се руши. Савладати страсти без поста било би чудо, налик томе да се буде у огњу и не изгори. Како ће онај ко своје тело обилно задовољава храном, сном и спокојством, да пази на било шта духовно, или како ће у његовим намерама да буде нечег таквог? Њему је одвајање од земље и улазак у сазерцавање невидљивих ствари једнако лако, као очерупаној птици да полети”. (Свети Теофан Затворник).