Такер Карлсон: Бајден је готов или Тако то ради несмјењива екипа у Вашингтону

Неизабрани доживотни чиновници у обавјештајним службама доносе најважније одлуке по државу и народ. Кад људи за које нико није гласао одлучују о свему, не живите у слободној земљи, каже амерички новинар

Такер Карлсон: „Никсон је склоњен јер је довео у питање Дубинску државу“ (Фото: Снимак екрана Фокс њуз)

(2nd Smartest Guy in the World, 20. 1. 2023)

За нормалног човјека прилично је чудно гледати како еутаназију мандата Џоа Бајдена спроводи његова странка. С једне стране, мора се признати задовољство при посматрању тог призора. Бајден је најдеструктивнији предсједник у америчкој историји. Он заслужује да буде опозван и осрамоћен, али не због држања повјерљивих докумената у својој кући. То је као кад би Ел Чапа ухапсили јер му је истекла регистрација аута.

Несмјењива екипа у Вашингтону неће да се Бајден кандидује за предсједника на идућим изборима, и овако му шаљу поруку. Чак је и Си-Ен-Ен одлучио да се, послије двије године мандата, позабави његовим неподопштинама. А то извјесно значи да је наређење издато, и да је Бајден готов. (…)

Ако заиста хоћете да разумијете како власт у Америци функционише на највишим разинама, и ако хоћете да знате зашто више не предају историју у школама, требало би да знате да је најпопуларнији предсједник у америчкој историји био – Ричард Никсон. Али некако, без иједног гласа америчких бирача, Ричард Никсон склоњен је са мјеста предсједника и замијењен јединим неизабраним предсједником у америчкој историји. Тако смо од најпопуларнијег предсједника дошли до предсједника за ког нико није гласао.

„Стани мало“, рећи ћете. „Зашто то нисам знао? Зар Ричард Никсон није био криминалац? Зар га нису презирали сви пристојни људи?“ Нису. Заправо, ако постоји предсједник који може устврдити да је представљао избор народа, био је то Ричард Никсон. Никсон је по други пут изабран 1972. с највећом разликом гласова у односу на противкандидата икад забиљеженом прије и послије тога, добивши седамнаест милиона више гласова од свог такмаца. Мање од двије године потом био је макнут, присиљен да поднесе оставку, а на његово мјесто постављен послушни слуга обавјештајних служби Џералд Форд.

Како се то догодило? Дуга прича, али ево главних црта. Ричард Никсон је сматрао да елементи у савезној бирократији одавно дјелују на подривању америчког система власти. То је често говорио. Био је апсолутно у праву. 23. јуна 1972. Никсон се у Бијелој кући срео с тадашњим директором ЦИА Ричардом Хелмсом. Током разговора, који је снимљен, Никсон је наговијестио да зна „ко је убио Џона“, мислећи на предсједника Џона Ф. Кенедија, и да је у убиство Кенедија директно била умијешана ЦИА. Данас знамо да јесте. Хелмс је на то рјечито ћутао. Али Никсону то није било битно, јер је све већ било готово. Четири дана прије тога, 19. јуна, Вашингтон пост је објавио први од више текстова о провали у хотел Вотергејт (тадашње сједиште Демократске странке; провала је послужила за оптужбе да је Никсон, републиканац, прислушкивао политичке противнике, нап. СтСт).

Ричард Никсон (десно) у разговору  директором ЦИА Ричардом Хелмсом (Извор: Страница Роџера Стоуна)

Никсон није знао, а Вашингтон пост о том није писао, да су четири од пет провалника радили за ЦИА.  Први од бројних нечасних текстова о Вотергејту написао је двадесетдеветогодишњи новинар Боб Вудворд. Ко је, заправо, био Боб Вудворд? Па, није баш био новинар. Боб Вудворд се никад није бавио новинарством, већ потиче из високих обавјештајних кругова. Недуго прије Вотергејта био је официр морнарице Пентагона.

Имао је приступ документима означеним као државна тајна, редовно сарађујући с обавјештајним службама. Повремено је чак био везан и са Бијелом кућом током Никсоновог мандата, одржавајући контакт с његовим најближим сарадницима. Убрзо по одласку из морнарице, из никад разјашњених разлога, Вудворда је ангажовала најмоћнија новина у Вашингтону и дала му да се бави главном темом у држави. Да не буде недоумица о чему се радило – Вудвордов главни извор за текстове о Вотергејту био је замјеник директора Еф-Би-Ај-а Марк Фелт, а Фелт је водио програм COINTELPRO смишљен за тајно компромитовање политичких личности које су обавјештајне службе хтјеле да униште – попут Ричарда Никсона. Исте службе упоредо су радиле и на компромитовању Никсоновог потпредсједника Спира Егњуа. Јесени 1973. Егњу је оптужен за утају пореза и присиљен да да оставку, послије чега је замијењен безличним конгресменом Џералдом Фордом.

Шта је Форда квалификовало за то мјесто? Па, био је у Вореновој комисији (за расвјетљавање атентата на Кенедија, нап. СтСт ), која је закључила да ЦИА није одговорна за убиство предсједника Кенедија. Чланови Демократске странке у Конгресу присилили су Никсона да прихвати Џералда Форда као потпредсједника. „Никсону нисмо оставили никакав други избор до Форда“, хвалио се касније Карл Алберт, предсједавајући. Осам мјесеци потом, Џералд Форд из Воренове комисије постао је предсједник САД. Видите како то иде! Ово су чињенице, не спекулације. Све се ово заиста десило, и ништа није тајна. Већина се може наћи и на Википедији, али ниједно општило естаблишмента никад се тиме није бавило. Све је толико очигледно, али се намјерно занемарује, а резултат свега је да несмјењива екипа из Вашингтона влада нашим политичким системом.

Весли Кларк: У Пентагону су ми 2001. рекли да ћемо у сљедећих 5 година напасти 7 земаља на Средњем истоку

Неизабрани доживотни чиновници у обавјештајним службама доносе најважније одлуке, уништавајући сваког ко покуша да их обузда, усљед чега се наша демократија претворила у циркус. Можда сте примијетили да је дословно прва особа у Трамповој влади на коју су се устремиле обавјештајне службе био генерал Мајкл Флин. Зашто Флин? Јер је био каријерни војни обавјештајац и водио војну обавјештајну службу. Другим ријечима, Флин је тачно знао како систем функционише, због чега је био у стању да му се супротстави. Четири дана по ступању на дужност Доналда Трампа, Еф-Би-Ај је навукао Флина на састанак без адвоката, подметнуо му неколико измишљених афера и натјерао га да поднесе оставку.

Тако, дакле, ствари функционишу у Вашингтону. Да се више не лажемо. Џо Бајден је ликовао као хијена кад је Министарство правде уништило Мајка Флина. Тако да је, морамо рећи, извјесна перверзна правда да се нешто слично дешава самом Бајдену шест година потом. Бајден не заслужује наше саосјећање. Узели су га под своје, не жалите га. Ми остали, пак, заслужујемо бољи систем, односно праву демократију. Кад људи за које нико није гласао одлучују о свему, не живите у слободној земљи.

С енглеског посрбило: Стање ствари



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар