Миша Ђурковић: Техеран без пламена

У Техерану у све већем броју новоотворених кафића млади уместо чаја пију кафу док са звучника стиже музика каква се може чути у било ком западном локалу, али је још нема на радио-програму

Две године након трауматичног искуства напуштања Техерана у време почетка короне, имао сам прилику да поново посетим Иран. Колега Владимир Трапара и ја учествовали смо на великој међународној конференцији коју је под покровитељством министарства спољних послова ове земље организовао њихов водећи институт за међународне односе, ИПСА.

Миша Ђурковић: Како сам (ипак) изашао из Ирана

Могућност да у овом тренутку посетим Иран изазвала је велико интересовање и код овдашњих и код западних колега. Наиме, ако пратите западне медије и посебно разне стране сервисе на персијском језику, добијате утисак  да је тамо све у пламену, да протестују стотине хиљада људи и да се земља суочава са великом нестабилношћу. Стога је ово била изванредна прилика да видим шта се стварно дешава, а и да процене развоја ситуације и у унутрашњој и у спољној политици чујем од најкомпетентнијих иранских колега.

Као што је познато, Иран је након 22. септембра, када је у притвору иранске моралне полиције преминула млада жена Масха Амини, захватио талас протеста. Истакнуто место су у њему имале жене, посебно млађе, затим студенти и други делови урбаног становништва. Западни медији су све ово покривали реториком о спонтаном протесту, о борби за еманципацију и ослобођење жена које у Ирану наводно живе у ропском и понижавајућем положају итд. Ова верзија из цртаних филмова, има наравно и другу страну коју на тим, али нажалост и на српским медијима не можете да чујете.

Предисторија ових дешавања почиње у јулу када су медији објавили да су иранске службе извршиле хакерске нападе на сајбер простор Албаније. Ово се поновило и у септембру, што је довело до протеривања иранских дипломата и прекида дипломатских односа између ове две земље. Откуд Албанија? Па овај наш отворенобалкански пријатељ и партнер има врло занимљиво и специфично место у обавештајном свету. Осим што је од 2016. центар гуленистичке мреже на Балкану, Албанија је и један од два најважнија центра за деловање иранске опозиције. Приликом прошле посете Техерану колеге из њиховог Института за стратегију показале су ми фотографије фабрика тролова које се у смештене у овој земљи, где стотине Иранаца седе у хангарима и воде сајбер ратове, пишу коментаре и ботују делујући субверзивно против актуелног поретка у Техерану. Све се наравно дешава уз подршку домаћина, у координацији са западним обавештајним системима, а новац обезбеђује блискоисточна држава која најчешће и финансира такве ствари, покровитељ вехабизма по свету.

Миша Ђурковић у Техерану (Фото: ИЕС)

Дакле, наводно спонтани протести који су отпочели после 22. септембра припремани су месецима унапред у координацији са западним обавештајним системима. Сетићемо се протеста из 2009. године, а у још неколико наврата исти актери су покушавали да подрију или сруше режим у Ирану. Подсетимо се да су у међувремену обелодањени докази да су МИ6 и ЦИА 1953. године организовали пуч којим је срушена демократска влада Мохамеда Мосадека, па отуд оптужбе истих актера данас имају и пуну логику и легитимитет. Американци од 1979. немају амбасаду тамо, а некадашња амбасада у којој су држани таоци, данас је музеј који се може посетити са свим оним што је тамо затечено укључујући и собе за испитивање или посебан део за шифровање и сличне операције. Институција данас постоји под именом Музеј америчке шпијунске јазбине.

Но, Британци су присутни и са амбасадом те су ирански званичници поново управо њих оптужили за субверзију. Крајње је занимљиво да је покојна Масха била из курдског дела Ирана, који последњих месеци такође постаје предмет озбиљних међународних интересовања. Овај део имагинарног Курдистана, једини је током последњих деценија био миран и у њему није било озбиљнијих побуна и немира. У ирачком и сиријском делу створене су малтене посебне државе у држави, а у турском делу воде се сталне борбе између централне власти у Анкари и делова ПКК који Турска води као терористичку организацију. Отуд су многи међународни актери заинтересовани да и тај део запале.

Као резултат протеста режим је укинуо такозвану Моралну полицију што опозиција сматра великом победом. На улицама Техерана масовно се могу видети девојке и жене, а да нису покриле косе. То је посебно изражено на северу где живе богатији делови елите, као и око универзитета. У јужним деловима града и у другим местима то није случај. Власти сматрају да је у оваквим условима било неопходно показати одређену флексибилност како протести не би прерасли у још озбиљније манифестације где би незадовољство могло да оде и на страну социјалних протеста због инфлације и сл.

Миша Ђурковић на улици у Техерану (Фото: ИЕС)

Протести су полако утихнули и живот тече нормално. Повремено се око универзитета или на тргу Таџриз на пример сакупи неколико стотина протестаната, а увече се чак и из станова младих људи може чути клицање „смрт диктатору”, усмерено против врховног вође.  Будућност ће показати да ли је ова епизода била још један од неуспелих покушаја дестабилизације или пак почетак неких озбиљнијих процеса вестернизације друштва. У све већем броју новоотворених кафића, млади уместо чаја пију кафу док са звучника стиже музика каква се може чути у било ком западном локалу, али је још нема на радио-програму.

Научни саветник, Институт за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 1. 2023)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

1 reply

  1. Иранско друштво је дубоко подѣљено у себѣ, ништа мање од већине државних заједница у свѣту. Срѣдња и виша класа су школоване на Западу, сасвѣм су прожете нихилизмом те културе, па на своје побожне, сиромашне суграђане гледају с висине, а на власти с мржњом. Руски новинар Игор Ротар је на ову тему написао кудикамо рѣчитију и упечатљивију репортажу него што је то пошло за руком М. Ђурковићу овим штурим чланком: http://sloven.org.rs/srb/?p=11074

Оставите коментар