Милош Ковић: Светосавско-косовски завет, ослобођење и уједињење – основне идеје водиље српскога народа

Предавање проф. др Милоша Ковића у смедеревској Гимназији о Србима и великим силама

Милош Ковић у смедеревској Гимназији (Извор)

У уторак, 6. децембра 2022. године, у организацији Историјске секције и секције за медијску и културно-образовну делатност Гимназије Смедерево, у свечаној сали ове школе одржано је предавање проф. др Милоша Ковића, у оквиру којег је представљена његова књига „Велике силе и Срби 1496–1833“. У име организатора присутне је поздравила проф. Маја Чолаковић Павловић, нарочито се захваливши предавачу, који је учинио велику част најстаријој образовној институцији у Смедереву, али и великом броју гостију који су по кишном времену дошли да испрате предавање овог српског интелектуалца. Др Милош Ковић редовни је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, где предаје Општу историју новог века. Објавио је велики број научних дела у области историје међународних односа у новом веку, као и историје политичких идеја. Поред великој броја радова на српском језику, један је од ретких изданака наше науке коме је дело објавио Oxford University Press, а први је странац који је у Британији објавио озбиљну монографију о једном од најзначајнијих премијера ове државе, Бенџамину Дизраелију.

На самом почетку, др Ковић је истакао да му је част што има прилику да говори у овако значајној институцији, каква је Гимназија Смедерево, која је изнедрила бројне знамените личности српског народа. Обративши се превасходно млађој публици, предавач се осврнуо да чиме се он бави – а то је фактографско сведочење истине о једној епохи, важним процесима и догађајима – нема искључиво образовне и научне реперкусије, него понекад може произвести и озбиљније последице. Као два еклатантна примера, навео је његово сведочење у Међународном трибуналу за бившу Југославију у Хагу, где је, као признати научник, био приморан да се супротстави злоупотреби појединих историјских чињеница у дневнополитичке и пропагандно антисрпске сврхе. Са друге стране, колико је његов рад „опасан“, показује и пример суседне државе, Босне и Херцеговине, која је пре неколико месеци забранила улазак Милоша Ковића на своју територију, проглашавајући га за личност која представља опасност за ову земљу.

Затим је предавач више пажње посветио самој књизи. За разлику од наслова, др Ковић је више пажње посветио Србима, односно главним путоказима који су наш народ водили кроз наведену епоху. Као најважније тачке ослонца, Ковић је означио три основне идеје водиље српскога народа. Прво, светосавско-косовски завет, који је представља Завет српског народа – опредељење за Царство Небеско, дат је у времену Светог Саве и Светог Симеона Немање, а потом потврђен у Косовском завету светог кнеза Лазара. То нису, по његовим речима, приче националистички оријентисаних историчара 20. века, јер о томе има много изворне грађе. Српски народ је народ древне свести, који још од средњег века зна шта је жртва за отечество, насупрот многим народима створеним у новије време. Српска Црква је чувала култ националних светитеља – Немањића и оних који ће доћи после њих. Култ, сачуван моштима светитеља и житијима. Нарочито је апострофирао важност дипломатске мисије српских архијереја, који су веома често били предводници српских устанака, али и најзначајније српске дипломате у контактима са великим силама тога доба. У том смислу, посебно је нагласио значај патријарха Јована Кантула, који је де факто био вођа српског устанка 1594. године, али  и патријарха Гаврила Рашковића (Рајића), који се, тражећи помоћ за Србе, обрео у Русији, где је постао други човек Руске Цркве у веома турбулентним временима средином 17. века. Наравно, није заобишао ни двојицу најтрагичнијих фигура наше Цркве, патријархе Арсенија III Чарнојевића и Арсенија IV Јовановића Шакабенту. Стога, истиче да се данас не разуме у потпуности значај Српске Цркве, иако се народ, нити његова свест, не може од ње одвојити, а разлог томе јесте у вековној секуларизацији наше културе, која је почела крајем 18. века као један глобални европски феномен, те довела до претварања једног заветног народа у „народ језикâ“, док је црквена заједница претворена у „заједницу језикâ“ – што ће утрети пут југословенству.

У историји европских народа нема такве династије какви су били Немањићи. Дакле, већ ту је дато оно што ће се касније изградити да би настала она свест коју ми данас баштинимо. У време туђинске власти, црквене старешине – патријарси, митрополити, епископи и свештеници – били су и духовне и световне старешине српског народа. Српска патријаршија је била чувар предања, државе и традиције, али и политички представник српског народа. И то је оно што се не разуме. Ако вам је Црква призната од стране Порте, ви постојите. Ако није, вас нема. Црква је била одговорна за српски народ. Обнављала је његово духовно и демографско јединство, указао је предавач. Указавши на период исламизације и унијаћења, које историја бележи нарочито након укидања Пећке патријаршије, проф. Ковић је оценио да су Срби престали да буду Срби управо напуштањем Цркве, јер је она чувала оно суштинско у бићу српског народа.

Друга идеја водиља нашег народа била је идеја ослобођења. Она је директни наставак заветне српске мисли. Мало је заветних народа који су тако неговали идеју слободе, као што је то српски народ. Отуда и не чуди велики број српских хајдука и ускока, велики број устанака за ослобођење у свим деловима Српства. Коначно, трећа најважнија идеја била је идеја уједињења. Ову идеју је током турског ропства чак и успела да оствари Српска Црква која је тада обухватала готово целокупан српски простор, од Купе до Софије и од Охрида до Сентандреје. Ово ће остати и један од главних циљева српског политичког бића у наредних неколико векова. Поред наведене три идеје, један део српске елите, имајући у виду превелика страдања нашег народа, гајио је и свест о потреби физичког опстанка Срба.

У другом делу предавања, Ковић је посветио више пажње односу великих сила према српском народу у наведеном периоду. Поред Османског царства, које се од друге половине 17. века више не може окарактерисати као велика сила, предавач је нарочито говорио о Аустрији и Русији, али није заобишао ни Венецију, Француску и Енглеску. Наиме, истакао је значај аустријско-руских односа за положај Срба под Турцима. У том погледу, осврнуо се на значајне дипломатске контакте виђенијих Срба са Бечом и Петроградом, означивши као сигнификантне примере мисија грофа Саве Владиславића и Михајла Милорадовића. Указао је на римокатолички прозелитизам аустријске и млетачке државе према православним Србима. Са друге стране, нагласио је важност француске и енглеске подршке Османској империји, која је уједно значила и антисрпско држање ових великих сила.

Присутни на предавању у смедеревској Гимназији (Извор)

На самом крају предавања, проф. Ковић је одговарао на питања гимназијалаца, који су се интересовали за проблеме које је имао на матичном факултету у протеклом периоду, али и за питања спорних страница наше историје, попут проблематизовања досељавања Словена, порекла Албанаца или карактера Цркве босанске, о којима је предавач, за разлику од већине својих колега, говорио веома отворено, критички и без етикетирања неистомишљеника.

(Стање ствари)



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , ,

14 replies

  1. Видео сам обавештење о предавању на Телеграму, али нисам дошао иако живим код Гроцке. Радим као службеник обезбеђења са дипломом историчара и посао је разлог недоласка. Купио сам ову Ковићеву књигу од своје плате на Сајму књига и прочитао сам је. Књига је добро написана. Ако Ковић прочита коментар и моје име, надам се да ће ме се сетити

    13
  2. Професор Ковић је изузетан човек чија мисија је борба за српску историју. Kао народ смо нападани и нападнути и осветљавање наше прошлости нам је потребно као ваздух и вода. Негујући историјско памћење јачамо самосвест и самопоуздање, посебно младих, који су будућност Србије.

    13
  3. Ako smo za Zapad „mali Rusi“, a nismo, nasi „grehovi“ su dublji, za Rusiju smo „mali Ukrajinci“! Narod na granici sa katolicanstvom koji od ilirsko-jugoslovenskog pokreta, tajne konvencije, stvaranja Jugoslavije (stvoriti Jugoslaviju posle onolike zrtve Rusije, kraha 700godisnje vladavine Romanovih je bilo uneredjivanje na njihove leseve) bar dva pokusaja Konkordata, saveza sa NATO posle raskida sa Staljinom, do ulaska u EU, pri cemu se jos naglasava da je najveci investitor u Srbiju EU, kao da bi Rusija trebalo da investira u srpski put u EU (ovde se ne radi o investicijama EU, vec od guranja Srbije u ekonomsku i finansijsku zavisnost od EU, tako da svaki patritski politicar mora da bude protiv EU, ali mora da objasni i kako vratiti kontrolu nad finansijama i naci nove institucije)!

    Ako se ovo ima u vidu, gotovo uvredljiva antiruska priroda prve Jugoslavije i skrivena antisovjetska priroda druge, ideja da Rusija nije pomogla trecoj Jugoslaviji (u kojoj su Srbi iz Srbije i CG sami sebe nazvali Jugoslovenima) je podjednako blesava, kao i ideja o ekonomskoj pomoci Rusije nasem putu u EU! Za Ruse smo mi mali granicni narod (narod sa granicnim poremecajem), velikih ambicija u koje uvlaci i druge (npr. Crnogorce), a onda se upetljava u unijacenje politicko i kulturno, a vidimo i povremeno versko, sa Zapadnjacima. Otuda nije nejasna ruska podrska nezavisnosti CG, jer je iz ruske perspektive neophodno odvojiti sto vise drugih od srpskih unijatskih pretenzija.

    „Mali Rusi“ se prenaglasava. Kada je Klinton rekao da je Srbija izazvala oba svetska rata, meni je to bilo neshvatljivo, ali sam brzo uvideo da se Drugi svetski rat shvata kao nastavak Prvog. Ako uzmemo da je u Prvom svetskom ratu nastala i prva socijalisticka drzava, a iz toga i Hladni rat, mozemo zakljuciti da je Prvi svetski rat apsolutno najznacajniji dogadja za istoriju do dosadasnjice. Prvi svetski rat je okoncao 1000godisnju dinastiju Habzburgovaca, 700godisnju Romanovih, Otomansko carstvo, Nemacko carstvo, a u sredistu svega toga je bila Srbija. Zato smo i za Zapad i za Ruse bili krivci za propast njihovih visevekovnih imperija. Sve je to nama na ponos, ali posle tako necega bolje je ne pogresiti vise! Kao kljucnu clan „Balkanskog saveza“, Srbija je pocinila mozda i najveci greh, okupila nekoliko mali, do pre par decenija nepostojecih drzava, da se obracuna sa jednom imperijom. Ovo jos i Kant zabranjuje kao jedan od uslova vecnog mira! Dakle, ovo je najdublji strah imperija. Cak i komunisti u afirmaciji malih naroda vide usporavanje samoprevazilazenja kapitalizma, pa naizgled paradoksalno prihvataju kolonijalizam, jer imperijalizam i „ukrupnjavanje“ svetskih celina cine mogucnost svetskog socijalizma vecom. Otuda nije cudno sto levicari prate globalizam, nadajuci se da ce kapitalizam odraditi 99% posla, a oni (levicari) preokrenuti rezultat u poslednjoj sekundi (e, sada, ovde se javljaju i deformacije, kada se na prvo mesto stavlja afirmacija naroda i ideja da svaki narod mora da prozivi svoju istoriju (eto, odakle Cirjakoviceva kritika univerzalnosti istorije) kako bi dosao da komunizma (ovo narocito istice austromarksizam, naravno, Austrijanci – jezicki reformatori, izumitelji nacija, neoliberalizma, jezicke filozofije…uticajniji od Holivuda !!!) ili otkrivanje „komunizma“ u vec-postojecim oblicima kolektivne egzistencije, iako je komunizam apsolutni individualizam i samo iz toga shvatljivi kolektivitet).

    I, ovo je vezano sa pitanjem identiteta! To nevidjenje sebe kakvi jesmo, posledica je nemoci da se identitetsko uveze u politicko-pravno. Otuda je narod, navodno, 80% protiv ulaska u EU pod uslovom prihvatanja nezavisnosti Kosova ili uvodjenja sankcija Rusiji, dok u skupstini sedi 90% proEU stranaka i 22 godine se odvija proces podvodjenja Srbije EU. Ovaj rascep naroda i vlasti, narodnog i gradjanskog, spolja se pretvara u varljivu nadu da Rusija zna da srpski narod nije isto sto i srpska vlast, ali i neshvatanje da se spolja, preko spoljne politike vlasti, Srbija vidi drugacije nego iznutra – naroda. Kada sebe budemo videli kao „male Ukrajince“, mozda pocnemo drugacije da se odnosimo prema sebi i drugima, a onda i drugi prema nama. Mozda tada prestanemo da pitamo sta je Rusija ucinila za nas i pocnemo da pitamo sta smo mi ikada ponudili Rusiji, osim da ratuje za nas! Zli ljudi uvek imaju privilegiju da se poprave, dobri nemaju nikakvih privilegija vec samo mnogo tezi zadatak, da ostanu dobri. Zato Bugarska moze sto puta da bude protiv Rusije, od nje se moze ocekivati samo pozitivno iznenadjenje, a Srbija to ne moze, moze samo da izda i kao izdajnik padne ispod svakog neprijatelja Rusije!

    4
    8
  4. „Srbija … moze samo da izda i kao izdajnik padne ispod svakog neprijatelja Rusije!“

    Да ли сте хтели рећи „неки појединци из врха српске власти можда могу да издају….“?

    Ваша формулација (авај!), поред 1999 минуса, заслужује онај стари надимак (ако се добро сећам) „Кomentar ceka izvinjenje“. С тим што бисте због овог испада били осуђени на доживотно чекање. Осим ако се покајете.

    6
    1
  5. @Mali Ukrajinci

    „Mozda tada prestanemo da pitamo sta je Rusija ucinila za nas i pocnemo da pitamo sta smo mi ikada ponudili Rusiji, osim da ratuje za nas!“

    Једна од кључних реченица у тексту и нешто што, по мојој офрље процени, мање од 1% Срба схвата, судећи барем по томе што нико то не помиње у јавности. Не можеш само да тражиш, мораш нешто и да нудиш. Наравно треба смислити шта једна мала земља може да понуди велесили што би овој било интересантно.





    5
    1
  6. @Don Kihot

    Jednim udarcem ste ubili dve muve – potvrdili moj tekst i jos ga objasnili, pa je red da podelimo minuse i da mi se zahvalite, ipak sam ja uradio veci deo posla!

    I, oba ta se mogu izvesti iz recenice „…neki pojedinci iz (pa jos ne vlasti, vec) vrha vlasti mogu da izdaju…“, ne samo da nisam hteo to da kazem, vec nisam hteo to da kazem!

    Srbiju mogu da izdaju pojedinci, a Rusiju samo drzava Srbija. Ne idu pojedinci u EU, vec drzava Srbija, ne glasaju pojedinci u UN protiv Rusije, vec drzava Srbija, ne sprovode „Bolonju“ pojedinci, vec drzava Srbija…

    Srpski narod pokusava nemoguce, kao kada se samorazdvaja na narod i gradjane, da se samorazdvoji od svoje vlastite-vlasti koju bira na izborima, pa jos i ocekuje da ce spoljasnja politika jedne sile da se zasniva na pravljenju razlike izmedju drzave i naroda te drzave (sto Rusi jesu cinili glede Bugara :)))))

    Samoazdvajanje naroda od vlastite-vlasti, kao i samorazdvajanje na narod i gradjane, pokazuje sustinu srpskog politickog sistema. Samoodvajanje od vlastitog gradjanstva pokazuje da se odbacuje sloboda i da je vlast autoritarno-diktatorska. Samoodvajanje od vlasti, ne njenim smenjivanjem, vec kohabitacijom, pokazuje se da je vlast izdrziva, jer je slaba, odnosno da se vlast prepusta slabim autoritarcima koji treba jednog dana da budu krivi za sve. To su diktatori zrtve! Dakle, zabluda je da Srbi vole cvrstu ruku, oni vole kilavu ruku koja ih nece za-drzavati da ostvaruju svoje egoisticne interese i koja ce na kraju biti kriva za sve. Kao kada Mister Bin naruci jelo u restoranu, pa mu se ne svidi, pa pocne da ga sakriva u vazi za cvece, dzep muskarca za susednim stolo, torbicu zene za drugim stolom i kada se violinista spotakne i srusi stvari za njegovim stolom, on pokazuje na ostatke hrane u dzepu i torbici suseda, u vazi na njegovom stolu, kao da je sve to posledica pojedinca iz vlasti tj. sa violinom!

    Ponavljam, jedini proEU politicar koji se okrenuo od EU je bio Kostunica i on je politicki umro u jednom izbornom ciklusu. Politicar koji se od „nacionalizma“ okrenuo EU, izdao svoju stranku, izdao sefa svoje nove stranke, danas ima apsolutnu moc! Ubedljivo su najjace dve izdajnicke stranke SNS i SPS. A, od proruskih stranaka ni traga! Mozda Rio Tinto treba angazovati, kada vec ne traze litijum, da traze proruske i antiEU stranke po Srbiji!

    4
    4
  7. @Mali Ukrajinci
    Поред неколико несумњиво исправних кионстатација, мноштво неистина, полуистина и лажних историјских истина, ако историју не схватамо само као фактолошку пуноћу и савесно архивско „копање“. Без давања „свештеног смисла“ отаџбинској историји, без морално-религиозне дезинфекције наше историје, без узимања у обзир моралне величиние наше историје, без избацивања “политичке сврсисходности” или “прогресивности” радова професионалних идеолога – нама историја неће служити као учитељица живота. Без овога наведеног, идентитетску инфантилност не може прикрити никаква научничка терминологија и апаратура која избија из огромног броја савремене српске академске историографије. Лично јесам русофил и то сматрам нечим што се у благочестивим србским породицама усисава са мајчиним млеком, али то не значи да се само Срби могу критиковати по питању србско-руских односа. Још је велики Достојевски писао о разлици између србског народа који жарко љуби Русију и Руског Цара, за разлику од политичке елите, тада још неискусне и неиживљене (препричавам, немам времена да тражим цитат). Дакле, неколико основних замерки на овај Ваш осврт:
    1. Ми јесмо народ на граници са католичанством али нисмо и не можемо бити „мали украјинци“ јер су украјинци нација настала неприродним етничким инжењерингом за разлику од Срба, старог историјског народа који са Светим Савом постаје један од најзначајнијих народа у свештеној историји света. Срби могу бити „мали Укрјаинци“ или „мали гранични народ“ само за неку руску тикву без корена, за истинске православне Русе, за руску истинску православну елиту, Срби су народ који изузетно поштују и коме се диве. Ово говорим из искуства и познанства са многим представницима руске истинске православне елите са којом сам, милошћу Господњом, имао част да се упознам. Дакле, такве паралеле нису само глупост, него су и веома штетне.
    2. Неко ко напише да су Романови владали 700 година себе приказује као ноторну незналицу по питању руске историје.(опростите, није ми жеља да будем уображен или да омаловажавам, али то је факт, то написати може неко ко не познаје руску историју чак ни на нивоу програма за средњу школу).
    3. Ако се помињу два покушаја Конкордата, није лепо не додати да су народ и Црква срушили оба. И зашто не рећи, ако се већ помиње некакво унијаћење, једино србски Патријарх није учествовао на Флорентинском сабору, додуше Руси тада нису имали ранг Патријаршије али је њихов Митрополит Исидор, иако Грк, прихватио ту унију. Слава Богу, велики кнез га је ухапсио приликом првог помињања римског непомјаника.
    4. Ми нисмо народ великих амбиција, него народ великог менталитета, то је огромна разлика. А тај велики менталитет је историјска тековина, сведочанство да смо потомци уистину великог народа. О томе сведочи и Косовски бој, и многобројни устанци, и Балкански и Први светски рат и Други светски рат, и 1999. година – ту борбу са планетарним злом не покреће „народ великих амбиција“ него данас бројчано мали народ који је очувао менталитет великог народа.
    5. Нису само Срби имали у својој политичкој елити издајничких елемената, имали су је и те како и Руси, па и по питању односа према Србима. Уз сво своје русофилство и схватање многих срамних потеза србске политичке елите у односу према Русији, не можемо рећи да у појединим тренуцима масонерија није владала и руским МИП-ом и радила у корист Бугара, вечитих превртача, а против истоинских руских интереса, самим тим и против србских инетереса. И овде не мислим само на Сан Стефански мир и покушај стварања Велике Бугарске на србску штету, него и на од Вас поменуту подршку независности ЦГ. Без обзира на превртљивост наше политичке елите у многим моментима наше историје, за разлику од Бугара, Срби као народ никада нису ратовали против Руса. Тако да је и формулација „њеног ратовања за нас“ последица непознавања суштинског смисла постојања Русије, јер је Парвославље био разлог њеног настанка и услов њеног опстанка. А на том свом узрастању у оно што данас зовемо „Сватаја Рус“ руска браћа су огромну помоћ имали у искуству елитних векова србске историје, Немањићком и периоду наше деспотовине“Небеска Србија“ је била нека врста претече онога што данас зовемо „Свјатаја Рус“.
    6. Русији је Господ дао улогу Трећег Рима и смисао истинске Православне монархије (и Првог и Другог и Трећег Рима, четвртог неће бити) јесте заштита Православља.
    7. Да и не говоримо о сврставању Црногораца у народ, латинско писмо којим пишете итд. што Вам свакако не служи на част.
    Дакле, свакако није неопходно „видети себе као мале Украјинце“ да би престали да питамо шта је Русија учинила за нас. Напротив, управо они Срби који себе виде као „мале Украјинце“ могу постављати таква глупа питања.

    4
    3
  8. @Ranko

    1) Sa druge strane, o 700 godina Romanovih moze da napise i neko ko napravi lapsus, pa pomesa sa 700 godina Rjurikovica, dakle 1000 godina Rjurikovica i Romanova.Ali, to ne menja bit argumenta! Bit je da je Srbija 150 godina u prozapadnom politickom i kulturnom unijacenju, uz povremene, kako sam rekao, pokusaje i verskog unijacenja. Politicko i kulturno unijacenje se nastavljaju intenzivnije nego ikad, a ni versko nije reklo svoju krajnju rec. Sa Rusijum nije postojalo nista ni priblizno!

    2) Pravite iste greske kao i svi identisti, ne mozete da objasnite kako se pravoslavni, svetosavski, kosovskozavetni narod nasao u jugoslovenstvu, a zatim i tri Jugoslavije od kojih je jedna pokusavala da Srbe, Hrvate i Slovence smesa u Jugoslovene, umesto u gradjane pravne drzave, jedna je bila socijalisticka i ateisticka, sa hvatskim narednikom kao marsalom, a jednu je cinio samo srpski narod iz Srbije i CG. To se u nauci naziva teorijski zanimljiva cinjenica! Kada neko napise rad o identitetu, vi cete paznju usmeriti na transformacije identiteta, propadanja, to je ono od teorijskog znacaja! Mozete slagati liste identitetskih svojstava, ali ono sto je bitno jeste zasto ona nisu dovoljna da sprece takva otpdanja od sebe i cine nuznim povratak-i-obnovu identiteta. Zato se sa tih lista izostavlja npr. zavet drugu Tito da ce i posle njega biti Tito, a sto je u Srbiji znacajno, jer je srpsko vojvodjanstvo pretvoreno u vojvodjanersko vojvodjanstvo titoistickog odredjenja, a srpska autonomija u K-und-K monarhiji u srpsku autonomiju u Srbiji. I problem Kosova je od granice, stepena autonomije, nacionalne strukture definisan titoistickim zavetom, kao i resenje o najsiroj autonomiji na svetu. Vidite kako je kosovski zavet beznacajan spram titoistickog i nimalo odredjujuci za Kosovski problem danas, sve je samo pravo i politika, osim u svakodnevnim miloušnim govorancijama unutar naseg patriotskog kruga. To ce biti ociglednije kada na red dodju teritorije koje nemaju zavetno-istorijsku vrednost.

    3) Srpska elita nije prevrtljiva, ona je dosledno okrenuta zapadnim integracijama 150 godina!

    4) mentalitet nije epistemicki znacajna kategorija, kao ni masoni (ali jesu potrebne da objasne neobjasnivo iz ove perspektive. O narodu velikih ambicija sam govori s obzirom na stvaranje politickih tvorevina za koje nije imao snagu da njima upravlja, cak i kada su jedno takvu tvorevinu cinili samo Srbi, a zavrsilo se stvaranje milogorske NDH!

    5) Ja kada govorim o „egoizmu“ „slabom autoritarizmu“, diktatoru zrtvi“ ne govorim o mentalitu, nego o drustvrno-istorijskim procesima – nema kod mene psihologizama!

    6) Kada prestanemo da mazimo svoje uši blagoglagoljivim nazdravicama i verujemo u medjosubna tapsanja po ramenima, prestacemo sa samolaskanjem da smo „Mali Rusi“, doduse na putu u EU, NATO-m u generalstabu, finansijama i ekonomijom potpuno predatom Zapadu, latinicom i „Mozzartom“ na sve strane, kao da su Austrijanci pobedili u Prvom svetskom ratu, doduse uz pet ruskih deminera (u privatnoj poseti, posto nemaju poseban status)!

    7) Srpstvo se krece ka zapadu politicki, kulturno, demografski, ekonomski i najbitnije teritorijalno, sve dalje od mora, glavnog cilja srpske politike do 1918-e!

    5
    3
  9. @Mali Ukrajinci
    1. Указао сам на конкретне ствари, не из жеље за препирањем, него указујући на чињенице, на самом почетку указавши да у Вашем осврту има и неколико несумњиво исправних кионстатација. А Ви уводите неке нове аргументе (такође неке прилично сумњиве) које немају везе са претходно изреченим и оспореним. То што тврдите да је „700 година владавине Романових лапсус не доказујете озбиљнијим познавањем руске историје него се само још више упетљавате показујући да сте по питању руске историје, благо речено – танки. Тачно је да од Доситеја и Вука у Србији постоји процес политичког и културног унијаћења, али такав процес постоји и у Русији „не од последњих 150 година“ него много раније. И овде не мислим само на Брестску Црквену унију из 1596 године када су 4 руска епископа прихватила црквену унију, него и на Петрове реформе и његово „отварање прозора у Европу“ и Јекатеринину одушевљеност Волтером и Павлово кокетирање са масонима…, које такође представљају један вид „политичког и културног унијаћења“. Тако да узвичник после тврдње да са Русијом није постојало ништа приближно, постаје смешан.
    2. Оптужујете ме да правим грешке и да не могу да објасним како су се Срби нашли у југословенству, а да ја то нисам ни покушао нити је то била тема коју сам оспоравао. То се у науци назива заменом теза. Из првог Вашег поста за оспоравање је и тврдња да је прва Југославија била увредљиво антируска. То напросто није истина и то сведоче десетине хиљада белогардејаца који су ту државу доживели као другу Отаџбину. Наш народ се нашао у југословенству због слабљења вере, као што се и руски народ нашао у совјетизму због слабљења вере. немојте ми рећи да се више Срба процентуално изјашњавало као Југословени, него Руса као припадника „совјетског народа“.
    На шта ћу ја усмерити своју пажњу када неко напише рад о идентитету Ви не знате, таква тврдња указује на уображеност илити високомерије како би рекли браћа Руси. Прича о Титу и његовим непочинствима стоји, то су опште ствари, али то нема никакве везе са мојим примедбама, просто су смешни покушаји замене теза, ја укажем на неке конкретне неистине у Вашем обраћању а Ви пишете о „шпанским селима“, добро нисте поменули и лет на месец…
    3. Тачно је да је један део србске елите окренут западним интеграцијама у последњих 150 година али свакако не и целокупна србска елита, то је смешно тврдити. Па ваљда су и Митрополит Михаило и свети Николај и свети Јустин србска елита, ваљда је и Милован Миловановић Балачко, србски министар иностраних послова или краљ Александар Обреновић србска елита, немојте ми рећи да су сви они били окренути западним интеграцијама…
    4. Шта сте хтели рећи под овом тачком вероватно само Ви знате, али тврдњу да менталитет није епистемички значајна категорија вероватно нико озбиљан не би подржао.
    5 и 6. Баш сте објаснили шта сте хтели рећи, верујем да овде ни сами себи нисте јасни…
    7. Са тачком 7 се могуће делимично сложити само уколико се реч србство замени, на пример „добрим делом политичке елите“. Тврдити да се „србство“ креће ка западу „политички, културно, демографски, економски па чак и територијално“ је и неистинито и неозбиљно… Тврдити да се србство и територијално креће ка Западу а остасмо без више од половине србских земаља западно од Дрине је бесмислица…

    3
    3
  10. @Ranko

    Gospodine, ja sam nakucao o unijacenju Srbije SA Zapadom, a onda da sa strane Srbije SA Rusijom nije bilo niceg slicnog. Posto vidim da Vam razumevanje teze ide, pregovara se sa EU, na sa EAU, banke su predane Zapadu, ne Rusiji, strateske investiciju su date Zapadu (Vucic je sam govorio na pocetku krize sa koronom i tuce oko respiratora, da nece vise dozvoliti da se pravila tendera menjaju, kako tendere ne bi dobijali Kinezi, vec Zapadnjaci – Ruse nije ni pomenuo) ! Ako niste u stanju da razumete nakucano, slaba vajda!

    „…SVEDOCE DESETINE BELOGARDEJACA…“ I Zapada je primao izbeglice (u neuporedivo vecem broju) iz carske Rusije, pa iz SSSR- i, a prima ih i sada iz Ruske federacije, pa sta to znaci, da Zapad nije antiruski (ovo je Hegel mislio, kada je rekao da se za svaki primer moze naci kontraprimer i da primeri nista ne govore) !!!

    „NAS NAROD SE NASAO U JUGOSLOVENSTVU ZBOG SLABLJENJA VERE…“, da razumete sta je argument, shvatili bi da tek sada nastupa epistemicki znacajna cinjanica, a to je STA JE DOVELO DO SLABLJENJA VERE NARODA, ili, jos bolje, STA JE TO U VERI NARODA, STO JE CINI PODLOZNOM SLABLJENJU, kakve to ima veze sa jugoslovenstvom, monarhijskim uredjenjem…Ja sam pisao sta jeste epistemicki znacajna cinjenica, a ne sta Vama jeste znacajna cinjanica, to bi u Vasem slucaju mogla da bude i boja korica naucnog rada !!!!! Vi stajete bas kada objasnjenje treba da pocine !!!!! Jedna nasa novinarka je pricala kako je prestala da bude vernica, kada je njena porodica gladovala, a ona videla popa da jede slaninu! Da li je slanina i kod vas objasnjenje „slabljenja vere naroda…“? Evo, sada, statistike pokazuju da je vera jaka, ogromna vecina Srba su vernici, pa se i dalje nastavljaju EU integracije! Nisu vernici doveli nekog da zapocne integracije sa Rusijom, secam se prica o ulasku u EAU, ŠOS, BRIKS, a sada cutimo kao misevi i pricamo da li ce Vucic izdati Kosovo, uvesti sankcije Rusiji, kao da se radi o njegovom vlasnistvu. Kako narod sa tolikiim procentom vernika ima toliko korumpiranu drzavu, ostavicemo po strani!

    „MENTALITET“, „SLABLJENJE VERE“ su psihologizmi, a to nisu objasnjenja!!!!! Kada bi „mentalitet“ naroda bio naucna kategorija, onda biste morali da objasnite mentalitetske razlike unutar mentaliteta naroda izmedju „dobrog dela elite“ i Nikolaja, Justina, pa bi se „metalitetasko“ objasnjenje samo u sebi raspalo na opise metaliteta pojedinica, grupa, a sve u okviru jednog mentaliteta! Mentalitet unutar mentaliteta unutar mentaliteta… Pri tom, „mentalitetski“ opis vec pretpostavlja vrednosnu distinkciju. Oni koju su za Zapad, iz razumevanje ove politike kao negativne, moraju imati negativne mentalitetske odredbe i odbruto! Tako se pokazuje da mentalitet nije objasnjenje, vec samo druga rec za nesto (vec vrednovano)!

    Vi ne shvatate da nije bitno ni ko, ni koliko ih je protiv EUintegracija, da li dobar deo elite ili „nedobar“, da li vecina naroda iz anketa ili vecina njihovih predstavnika u Skupstini, kada DRZAVA BEZUPITNO NASTAVLJA EUINTEGRACIJE!!! Oba moja komentara i pocivaju na tome da se narod ne moze odvojiti od drzavne politike, a posebno ne iz perspektive spoljne politike druge drzave i da je nas pokusaj da se predstavimo kao nesto drugo od vlasti beznacajan spram politike drzave!

    „Neozbiljno je tvrditi da se srpstvo politicki, kulturno, demografski i teritorijalno krece na Zapad“ ???? Jeste li Vi slepi? Je l’ Vi ne vidite da smo sve dalje od mora, da je to bio smisao raspada i SFRJ i SCG, da se integracije preusmeravaju na R. Srpsku, jos dalje, da nam, ne „dobar deo elite“, vec najpotrebniji deo naroda – mladi i sposobni odlaze na Zapad, da smo politicki, ekonomski, medijski u rukama Zapada i zapadne masovne kulture…

    Za kraj, necete da polemisete, ali polemisete, ne znam, doduse, sa kime, posto Vasa „polemika“ ide pored mojih komentara ni ne doticuci ih, ali su zato tu „ozbiljno neznanja“ i svasta jos… Nemate iskustva u polemikama, ne znate sta je argument, zastajete kada treba da pocnete da argumentisete, ne znate razliku izmedju primera i principa, izmedju objasnjenja i ponavljanja drugim recima…

    3
    3
  11. Леле, каква колекција велеумља :)… стварно не вреди са мном полемисати кад не схватам да сте мислили да се ни приближно нисмо унијатили са Русима као са Западом, кад не схватам да сте пишући о унијаћењу мислили на тендере које не смеју добијати Кинези, Руси нипошто :), како са мном полемисати кад не схватам да оно што је накуцано није и закуцано, благодарим на овако исцрпном објашњењу и на томе што
    нећете да полемишете али полемишете не знам са киме, не знам ни да аргументишем, слеп сам што не видим да удаљавање од мора није и удаљаавње од југа, него приближавање Западу, изгледа да сам побркао Запад и Југ :)), како са мном полемисати кад не схватам ни да је самораспад „металитетатско“, менталитет унутар менталитета унутар менталитета 🙂 (??? :)), а тек кад схватим и да је боја корица научног рада у директној вези са еписимистички значајном чињеницом, или како би рекао Хегел да примери ништа не говоре – онда ћу моћи са Вама да полемишем. До тада, док још нешто не научим, до свиданија, праштајте, нисам схватио са ким имам посла…

    4
    3
  12. @Mali Ukrajinci

    „Za kraj, necete da polemisete, ali polemisete, ne znam, doduse, sa kime, posto Vasa „polemika“ ide pored mojih komentara ni ne doticuci ih, ali su zato tu „ozbiljno neznanja“ i svasta jos… Nemate iskustva u polemikama, ne znate sta je argument, zastajete kada treba da pocnete da argumentisete, ne znate razliku izmedju primera i principa, izmedju objasnjenja i ponavljanja drugim recima…“

    Када неко ко у многим коментарима (два најскорија примера: https://stanjestvari.com/2022/12/16/fursov-zapadna-nauka/#comment-184776 и https://stanjestvari.com/2022/12/16/fursov-zapadna-nauka/#comment-184807) надугачко и нашироко расправља о модерности руског оружја, а да при томе никада није дефинисао, нити може да дефинише, шта је то „модеран“ тенк или „модеран“ авион, другима замера да не знају да аргументишу, да не знају разлику између примера и принципа, између објашњења и понављања, то се зове недостатак самосвести.

    Хегел би рекао: Selbstbewusstseinfehlenheit.

    Следећи пут, ако хоћете да Вас неко схвати озбиљно, уместо што копирате бројке о наоружању из каталога као књиговођа, будите философ па прво одговорите себи на питање: шта је модерно? Или можете да наставите да расправљате о томе да ли су дугмићи на униформама по последњој моди а да превиђате да све то има смисла само у функцији целог система, што не знате јер то, колико сам схватио из Ваших претходних коментара, никада нисте учили, нити сматрате да има потребе да се то учи.

    7
    1
  13. @Ranko

    Klasican zavrsetak za nekog ko pocne sa „ozbiljno neznanje…“! Prastam, ali nemojte da se ponavlja :))))

    4
    5
  14. На самом крају предавања, проф. Ковић је одговарао на питања гимназијалаца, који су се интересовали за проблеме које је имао на матичном факултету у протеклом периоду, али и за питања спорних страница наше историје, попут проблематизовања досељавања Словена, порекла Албанаца или карактера Цркве босанске, о којима је предавач, за разлику од већине својих колега, говорио веома отворено, критички и без етикетирања неистомишљеника.

    Штета што немамо више информација о тим ‘отвореним, критичким’ одговорима ‘без етикетирања неистомишљеника’. Остаје питање зашто ‘већина колега’ говоре ‘затворено и некритички’? Ко то етикетира неистомишљенике? Која уопште мишљења имамо на столу? Да ли има разлике у самом садржају без обзира да ли је отворено или затворено? Да ли ‘критички’ значи на бази чињеница и доказа или на бази програма Филозофског факултета ? Да ли постоје разлике међу ‘званичним’ историчарима по питању ‘порекла Албанаца’? Да ли је још у важности теорија (хипотеза?) о Србима староседеоцима и Србима досељеницима из мочваре који су се стопили? Да ли се зна који су се то још ‘Словени’ осим Срба доселили (или били староседеоци Балкана) и да ли су дошли заједно или одвојено? Kојим језиком су говорили Срби староседеоци а којим Срби досељеници? Којим језиком ми сада говоримо и пишемо коментаре?

    Питања нису упућена ником специфично и може да их одговори било ко има знање-имање.

    11

Оставите коментар