Миша Ђурковић: Српска академија (ни)је уз свој народ

Реаговање на текст „Српска академија је уз свој народ”, „Политика”, 2. децембар 2022. године, пренет и на „Стању ствари“

Миша Ђурковић (Извор: Политика)

За разлику од неких моћних људи који сматрају да им је довољно што је САНУ потпуно небитна и да нема никакав утицај, мислим да је САНУ потенцијално веома важна и значајна за наш народ и да од ње не треба дизати руке. Но, бојим се да је ово један од последњих тренутака када нешто поводом тог питања може да се предузме, или ће она наставити да иде путем југословенства, џендеризације и све већег одаљавања од свог народа и његовог интереса

Обраћање које се појавило у петак 2. децембра на овим страницама ме је изузетно пријатно изненадило. Мени „претенциозном” и „неморалном” чије је писање „испод сваког нивоа” „лишеном знања о елементарним чињеницама” одговорила су чак тројица бесмртника, два потпредседника САНУ и њен генерални секретар! Ово ћу да урамим и оставим деци у наслеђе, поред славске иконе и личног Орбановог писма…

Пренебрегнућу своје слободно, неморално тумачење да онај о коме се ради опет није смео сам да се огласи него потура чак тројицу својих најближих сарадника, и схватићу ово као некакав, и у том смислу хвале вредан покушај садашњег врха САНУ да у једно доста значајно време изађе у сусрет захтевима јавности да се о њеној улози и будућности отвори дијалог. Некада би ово био почетак једне шире дебате и можда бисмо могли овај разговор да пренесемо и на неку телевизију?

Академици Љ. Максимовић, З. Поповић и З. Кнежевић: Подметања и злоба М. Ђурковића о САНУ

У одговору бих најпре од чињеница, моје „необавештености” и „подметања”. Уважена господа кажу да ниједан скуп о џендеризацији није одржан у САНУ. Ево зборник „Србија: род, политике, становништво”, издавачи САНУ и ИДН, 2019, садржи излагања са скупа који је одржан у САНУ 2. октобра 2019. Затим „Родна равноправност: од једнаких права до једнаких могућности”, издавач САНУ, 2020, садржи радове са скупа одржаног у САНУ 27. септембра 2019. Дакле, надам се да уважена господа просто не знају шта им се дешава у кући јер не могу да поверујем да отворено и с намером „не говоре истину”.

У директној вези са овим је питање шта је САНУ урадила са одбором за демографију, добија ли он икаква средства, и кад сте последњи пут имали публикацију која се стварно бави питањем како да обновимо популацију. Једино што видим је првопоменута публикација где и популациону политику покушавате да „џендеришете”. А то управо потврђује јасну оријентацију о којој сам у свом тексту говорио. Искрено, очекујем да ускоро почнете да заговарате отварање Србије за масовну имиграцију као решење за проблем демографије.

Дакле, навод о џендеризацији је демонстриран, а своју југословенску оријентацију коју трагична историја Речника „српско-хрватског језика” показује потврдили сте сами. Што се тиче истакнутих „националних” интелектуалаца, имена Емира Кустурице, Мила Ломпара, Дарка Танасковића и Слободана Антонића врло јасно потврђују тезу, исто као и јасно преусмеравање Одељења друштвених наука. Узгред, да не испадне да ме на ово подстиче неки лични интерес, поменућу због читалаца да никад нисам био кандидат нити имам такве претензије. Цена мог активизма није мала, али сам спреман да је платим.

Миша Ђурковић: Каква је будућност САНУ

Ја уцене и корупцију о којој причате нисам нигде помињао, но кад већ питате о могућим начинима притисака на људе, ево као „конспиролог аматер” да и то демонстрирам. Некоме нпр. треба да лечи себе или припаднике своје породице, некоме треба да се запосли дете, некоме треба да се стави на додатни пројекат, некоме се обећа да ће ући његов кадар ако свој утицај и гласове заложи да уђу „наши људи” (фудбалски речено, три за три) итд. Дакле механизама за утицај и лобирање има колико год хоћете, као и у свим другим сегментима друштва и политике. Но, резултат који добијамо је да имамо овакво вођство академије и овакву научну, академску и кадровску политику. И то заправо јесте главни предмет спора о чему сам у тексту и говорио.

Да сажмем. За разлику од неких моћних људи који сматрају да им је довољно што је САНУ потпуно небитна и да нема никакав утицај, мислим да је САНУ потенцијално веома важна и значајна за наш народ и да од ње не треба дизати руке. Но, бојим се да је ово један од последњих тренутака када нешто поводом тог питања може да се предузме, или ће она наставити да иде путем југословенства, џендеризације и све већег одаљавања од свог народа и његовог интереса. Ако господин Владимир Костић и његов тим сарадника и даље остану на њеном челу, и задрже доминацију у овој институцији и у наредном мандату, могу слободно да се преименују у „Не давимо САНУ”, а ми као народ да дигнемо руке од ње.

Председник САНУ Владимир Костић подржао „Не давимо Београд“ и коалицију „Морамо“

Узгред, нека читаоци обрате пажњу на термине, језик и начин на који се уважена господа бесмртници обраћају мени, и нек упореде са начином и језиком којим се ја обраћам њима. Дружење са алкохолисаним колумнистима таблоида оставља последице… Али то заиста није ниво достојан академика.

И дозволите за крај да верификујем бар мало те злобе на коју указујете. Да ли ово писмо заправо значи да господин Костић ипак размишља о трећем мандату? Ја се уздам да он као частан човек неће погазити своју реч…

С дужним поштовањем
Миша Ђурковић,
Научни саветник, Институт за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 12. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

3 replies

  1. Е мој Антонићу, с ким ћеш ти остати бесмртан кад ми сви одемо? Превари Колета одлазећи да се почешљаш у старом ЦК код Мишка. А ти Мишко – само вози!

    12
  2. Vladimir Kostić ( Predsednik SANU ) se
    odrekao svog sopstvenog mesta ROĐENJA.

    Svetog Srpskog Kosova i Metohije.

    Ni jedan jedini predsednik bilo koje akademije nauka i umetnosti u bilo kojoj drugoj zemlji od vremena Isusa Hrista NIJE se NIKADA odrekao svog sopstvenog mesta ROĐENJA i
    neće NIKADA.

    Samo ova činjenica ( izjava) gore navedenog
    Vladimira ( vlada i miri ima značenje u srpskoj narodnoj mitologiji ) je DOVOLJNA da se ON
    istog ČASA smeni da mesta Predsednika Srpske Akademije Nauka i Umetnosti.

    To nije učinjeno. Tada.

    To nisu učinili ČLANOVI SANU.

    Nisu SMELI ili nisu HTELI.

    ČAST Predsednika Srpske Akademije Nauka i Umetnosti onako kako se shvatala od vremena Svetog Save i shvata i dan danas kod Srba i Srpkinja koji su NACIONALNO SVESNE osobe nije ISTA čast.

    ČAST članova Srpske Akademije Nauka i Umetnosti isto tako nije ISTA čast jer nisu
    NIŠTA uradili kada se njihov Predsednik kojeg su ONI izabrali odrekao:

    Njegovog
    Njihovog i
    Našeg

    SVESRPSKOG mesta ROĐENJA.

    NIŠTA.

    Srpska Akademija Nauka i Umetnosti NIJE
    od 1918 godine sa svojim sopstvenim
    Srpskim Narodom.

    Nevinost se gubi samo jednom u životu.

    Čast se izgubi PRE nevinosti.

    Razlog.

    Jer ste POMISLILI da možete da se J…. a da vam ne UĐE.

    Srpski narod čeka evo već 104 godine da se bar VRATI stara Srpska ČAST ako nije više moguće vratiti NEVINOST.

    Valjda je svim Srbima i Srpkinjama jasno da smo kao narod POMISLILI da je MOGUĆE da Srpsku ČAST i Srpsku NEVINOST založimo
    1918 godine sa onima koji ni jedno ni drugo nisu NIKADA imali jer su do tada (1918 ) više puta menjali ČAST za SLAST i NEVINOST za ZAVISNOST što POKAZUJU i posle 104 godine a što su ZNALI Srbi i Srpkinje koji su i tada (1918 ) znali ono što i dan danas
    Predsednik Srpske Akademije Nauka i Umetnosti NE ZNA a to je da:

    ČAST je ČAST.

    SLAST je SLAST.

    Još uvek strpljivo čekamo da se POČNE vraćati Srpska ČAST u SVE Srpske Državne
    Institucije a naročito ČAST Predsednika iliti Predsednica tih Srpskih Narodnih Institucija.

    Srpski narod ZNA šta je ČAST.

    Srpska takozvana ELITA NE ZNA.

    Još od 1918 godine.

    ČAST pojedinim izuzetcima

    SRPSKE ELITE.

    A Srpski narod ZNA koji su TO izuzetci.

    NEPOGREŠIVO.

    Kostić Vladimir TO NIJE.

    19
    4
  3. “ Острошка трагедија-погибија Баја Станишића“…Ђорђе Копривица….

    13
    1

Оставите коментар