Без обзира на друге личне грехове (које је кајао до смрти), наш Свети краљ је у погледу односа према Симониди чист као суза и нема места било каквом блаћењу његовог лика и дела тим поводом
Данас прослављамо Св. краља Милутина.
Необразовани атеисти/комунисти/леви либерали/прогресивци, већ дуже време покушавају да нам спочитају колико смо као Црква настрани, јер – тобоже – прослављамо за светитеља човека који је „силовао осмогодишњу византијску принцезу Симониду, повредивши јој материцу и учинивши је тако неплодном“, а коју је оженио када је она имала пет година (три године пре конзумације брака).
Ту тврдњу нису изнели први они, већ један дворски Грк који је био Милутинов савременик – Нићифор Григора. Он је био разјарени мрзитељ Св. Григорија Паламе и атонских исихаста. Чак, био је јаросни заговорник уније са Римом, дакле папин човек у Цариграду. Одатле, не чуди мотив Григоре да на сваки могући начин облати и оцрни лик нашег светог краља који је био један од најгорљивијих противника уније са папом.
Свети краљ Милутин и краљица Симонида (Извор)
Постоји један други дворски Грк тог доба који је био против уније, а који је крајње лепим речима описивао Милутинов однос са Симонидом када је писао да је он њу третирао „не толико као жену већ као императорку“. У питању је био Георгије Пахимер.
И наш светитељ, такође противник сваке уније са Римом и Милутинов савременик и сарадник (Архиепископ Данило II), пише како је Симонида након смрти Милутина (тада већ монахиња), послала златно кандило и платна које ће красити гроб њеног бившег мужа након што је Милутин проглашен за светитеља. То не би радила да га је запамтила као блудну и педофилску звер.
Коментари на Фејсбук профилу М. Пејковића
Дакле, без обзира на друге личне грехове (које је кајао до смрти), наш Свети краљ је у погледу односа према Симониди чист као суза и нема места било каквом блаћењу његовог лика и дела тим поводом. Нека ово сазнање буде на укрепљење верујућим Србима, а ужас и саблазан необразованим и тупавима урбаним атеистима и богоборцима.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Марка Пејковића)
Погледајте још
Categories: Преносимо
Вероватно и највећи српски владар икада. Ревнатељ и бранилац чисте вере, мецена, државник. Латини га још тада нису подноси због тога, зато су га у Божанственој комедији сместили у последње кругове пакла. Толико богат а не можеш га опљачкали, превише јак-заиста стресно. Тада престоница у савременом смислу није постојала али може се рећи да су његове „официјелне просторије“ биле у Приштини у двору Пауни од кога је и данас остала једна кула, у дворишту Гимназије коју сам ја похађао.
Jadna Simonida i sve žene u tadašnjoj patrijarhalnoj sredini. Sve osim hrišćanski odnos, konzumirati/opštenje sa faktički prepubertetskoj djevojčica. Bili su neuki i neobrazovani ljudi tad, pa čak i vladari i svetitelji, nažalost. Užas… 😪
Није уопште тачно да је Нићифор Григора био „…јаросни заговорник уније са Римом, дакле папин човек у Цариграду.“ Овакве грубе нетачности бацају сенку на цео текст.
Тачно је да је незнање огромно, распрострањено и убитачно, али приписивати га следећима: „Необразовани атеисти/комунисти/леви либерали/прогресивци“ није неки доказ образовања ни самог аутора, да се не говори о пристојности тона у јавној комуникацији! Кад већ неко о образовању суди, и то овако великом броју људи, морао би сам да покаже много више тог лепог људског квалитета, па не напише да је краљ Милутин Симониду „оженио када је она имала пет година“! У српском језику, друштву и одговарајућима правним прописима (од Устава до закона), нагласићемо – и по црквеном праву) жене се мушкарци, жене себе, не жене девојку, него се жене њом. Да подсетимо аутора, каже се ожењен мушкарац, а не ожењена девојка! Дакле, оженити Симониду би значило да јој је нашао жену! Баш тако! Ово је несхватљиво и неопростиво, чак ни неком ко не припада широком кругу, с његове стране набројаних необразованих индивидуа!
То политичко венчање са девојчицом која није цура (а не женидба) за нас необразоване треба да буде једино и највеће достигнуће Милутина, господара српских земаља и поморја. Хајде да говоримо само о томе. Немојмо да се бунимо што су уџбеници историје смеће, исто онакво као у доба комуњарства, као да их пише непријатељ, као да се пишу да се не би схватила суштина.
@ Anonymous
По овоме што сте написали види се да познајете довољно оно о чему говорите, а осуђујете, укључивши и оптужбу за неукост и необразовање, чак и владаоца
и светитеља! И још се ужасавате!
Прво, основна грешка коју чине многи који самоуверено говоре о средњем веку и историји уопште, је та што занемарују нешто што студенти историје, а и остали које се баве озбиљно историјом науче на почетку – апсолутно је недопустиво, научно, а и са становишта обичне логике неприхватљиво пројектовати савремене, појмове, схватања, мерила, друштвене установе на прошлост! Шта Ви мислите – патријархат је данас нешто негативно, па мора да је тако било и у средњем веку – „ужас“?
Друго, не знате довољно (заправо ништа) ни о природи династичких бракова, који су се често склапали и између сасвим недорасле деце, 5-6 година. Како је то све изгледало, пише у књигама, само их треба читати, пре ужасавања! Наравно, да би се брак конзумирао, чекало се одговарајуће време и њихова зрелост! Када би неким чудом неко (неуки и необразовани краљ и светитељ) из тог времена видео како Ви и вама слични то тумачите, као и оно шта се данас дешава,био би баш ужаснут! У то време, по Вама неукости, необразованости и патријархалности нису жене, нарочито владарке биле јадне, не морате жалити Симониду!
@ivstinianvs На основу чега тврдите тако нешто? Сви који су били противници Св. Григорија Паламе су у то доба на двору имали сваку подршку латиномислећих владара, било да су пре или касније отворено прешли у папизам (као Варлам) или су само са тим владарима и папом радили на унији (као Григора). Варлам је на самом почетку имао трактате и говоре против папских јереси, али то га није спречило да потом крене да заговара унију са папом уз предлог да свако задржи своје догме (но потом је ту идеју напустио и постао чист паписта), док је Григора такође сматрао да са Латинима нема смисла спорити се о догмама, већ да је боље да свако остане при своме, али га то није спречило да руку под руку са папофилним владарима (не само са Андроником, већ и Аном од Савоје и потом Јованом Палеологом), а по налогу папа напада Паламу – сваки пут када би папа склопио дил са тим владарима о преговорима око уније, Григора је био ту да нападне Паламу. Посебно је интересантан последњи диспут Паламе и Григоре 1355. када је Григора хвалио присутног латинског бискупа Павла од Смирне како мудро осуђује Паламу за јерес, новачења вере и оспкурантизам и за истог тражи затвор. То што Григорин и Варламов рад на унији није успео, треба захвалити цариградском народу који је махом био уз Паламу, па су владари оклевали да оду предалеко тада у унију, а и саме папе нису биле спремне да се ступа у општење са Грцима без неког догматског измирења – што ће се касније и видети најбоље током Флорентинске уније када су Грци (сем Св. Марка Ефеског) желели црквену унију са папом, али без да морају да певају филиокве или одустану од своје литургије, док је папа инсистирао да морају певати филиокве, док литургију могу да задрже. На страну тадашњи Григорин екуменизам у погледу уврнутог приступа питању уније, он је сам био јеретик у низу других ствари – већ 1320-их је заговарао другачији начин рачунања прославе Васкрса од оног што што су утврдили Васељенски Сабори, на пример. Свакако, личност која је имала пун педигре, мотив и сујету да на сваки начин облати нашег Св. краља Милутина.
Господине Пејковићу, кo je то у новије време изнео ту оптужбу против краља Милутина у чију сте одбрану кренули овако ратоборно, оптужујући при том много људи да су незналице? На основу тога,наравно, претпостављам да сте Ви сами историчар који се бави средњовековном историјом и о томе има објављених радова, мада то нисмо успели да нађемо! Стиче се утисак о сензационалистички сроченом тексту, који непријатно коинцидира са неким савременим појавама, па се морамо запитати каква му је била сврха? Бранити краља од ружних, глупих и незналачких судова је сасвим бесмислено, није ни њему ни цркви чији је светитељ потребна оваква одбрана, а још мање од оних савремених противника о којима је историографија одавно рекла своје!
Устали сте као заточник цркве и говорите у њено име, што је непримерено, употребили сте неколико крајње неадекватних израза, који баш и не приличе оваквој теми, а и духовницима вероватно пара уши. Осим већ поменутог жењења девојака, прилично је чудан Ваш навод да је Симонида „послала златно кандило и платна које ће красити гроб њеног бившег мужа“! Сваки обични говорник српског језика то може разумети само на један начин – да је њихов брак био разведен! Мислили сте ваљда – покојног мужа!
@Limes 1. Нико одређен, али се ту и тамо чује та бљувотина у пролазу, гостима, превозу, на радију и где већ. Ја сам први пут чуо ту лаж пре петнаестак година када је Ратибор Тривунац о томе говорио у једној ТВ емисији. Одавно сам желео да напишем ово што сам хтео, али или нисам стизао или сам заборављао, а сада сам имао времена и прилику. Не видим никакву штету за Цркву, ако верујући знају више о тој лажи, да она није плод само садашњих бунцања, већ и давнашњих и да су она везана за људе који су у своје време били јеретици, екуменисти по духу – и по свему судећи новчаним дотацијама – папини људи који су сањали унију, док је наш Св. краљ био све супротно од тога, отуда и мотив за његово ондашње блаћење. 2. Хвала за примедбу “покојни муж“, и ја сада мислим да је то прикладније. Али, немојте ме овде толико стресирати тим стварима, нису оне суштинске за један фејс статус који је писан и једној релаксираној личној атмосфери од оне коју бих устројио да сам писао научни рад или публицистички текст на ту тему. 3. Нисам историчар по професији, али историјске књиге читам од малена, а од средње школе и факултета и примарне изворе – латинске, старогрчке, санскритске…
@ Марко Пејковић
Е, заиста изненађујуће! Необично је да се у пролазу, у гостима људи у ћаскању сете краља Милутина и блате га, онако успут! Пре петнаестак година, па сте тек сада нашли мало времена, да тим „бљувотинама“ обележите дан светитеља.
Осетили сте потребу да браните краља.Милутина, а није га нико помињао петнаест година, и то данас, у време када у савременом друштву појава педофилије нажалост постаје све чешћа! Што се тиче користи и штете за цркву, и не само за цркву, него и за сав народ, не би се рекло да ће то икога укрепити у вери! Тешко да народ данас баш мисли о краљу Милутину, само сте поново чепркали по „бљувотини“! Да мало пустимо машти на вољу и проценимо могуће ефекте Вашег писанија – прочита ово неки потенцијални педофил, обрадује се и охрабри!
Кад је о стресу реч, мене много више стресира кад неко не зна како се називају тако битне ствари у људском животу, и то у рођеном језику, као што је брак и смрт, што није питање стила и прикладности, већ знања матерњег језика и писмености.
На крају, аутор научног рада обично познаје материју о којој пише, има одговорност за оно што напише и пред научном и пред целом заједницом! Само што научне радове чита мало људи, а овако нешто, необавезно написано у релаксираној личној атмосфери, па пуштено у јавност прочитаће многи! Језик је врло суштинска ствари,свугде! Једна од најсуштинскијих!
Мислим да је важно утврдити шта је тачно предмет критике. Тачно је да се историјске околности и контекст морају имати у виду, и сасвим је једна ствар то што се краљ оженио Симонидом. Ту заиста треба имати историјску дистанцу, и што се мене тиче ту не бих имао сувише великих примедби. Али у делу наше јавности, проблематизовано је његово канонизовање, а које је извршено, рекао бих, наврат-нанос, после његове смрти. Јасно је да је црква имала у виду искључиво његово несебично даравање и допринос народу и цркви, али управо тај детаљ пајачава контроверзе. Зато би било много плодоносније да се на конкретна питања конкретно одговори, ако се одговори знају. Дакле, ако је лаж да је Симонида претрпела озбиљне повреде, где су докази за то. И обрнуто, ако није, где су докази да су то измишљотине. Етикетирање ту не помаже.
Сѣћам се ТВ емисије коју Пејковић помиње, с тѣм што мислим да је била емитована прѣ можда пуних 20 година. У њој је учествовао нѣкакав „цвѣт“ ондашње бѣоградске студентарије, а емисију сам упамтио управо по лупетању нѣчесовог умишљеног бубуљичавог ******* о краљу Милутину. Ниједно име из емисије ми ни тада ништа нѣје значило. Сад благодарећи Пејковићу видим да је сподобица коју тад видѣх као бубуљичаво ****** остала врло активна и у наредним годинама, и да је то „*****“ – „****** са педигреом“: https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Ратибор_Тривунац
Иначе је „теза“ о „педофилству“ краља Милутина у толикој мѣри глупа и малоумна, да је понижавајуће и спорити се с њом, и сама по себѣ највише говори о психолошком профилу онѣх који се на њу примају.
Имате прворазредан историјски извор о тој женидби краља Милутина, и то из пера човѣка који је у име цара Андроника II Палеолога водио прѣговоре и византијско посланство на српском двору. Мало је фалило да од брака са Симонидом ништа нѣ буде, јер се о Милутина отимала и бугарска царица, нудећи уз руку и своју државу у вѣно (тј. мираз на турском). Уосталом, ево вам цѣлог тог извѣштаја: http://sloven.org.rs/srb/?p=5057
На српском двору су, дакле, постојале двѣ струје утѣцаја по датом питању, па су Грци морали добрано да се помуче око тога да Милутин постане њихов зет.
Ако желите да из прве руке нѣшто дознате о функционисању срѣдњовѣковне дипломатије и приликама на двору највећег српског краља, прѣпоручујем да текст полако и пажљиво прочитате. Биће вам кудикамо кориснѣје од понижавајућег полемисања о будалаштинама.
@Гремлин Теза је свакако глупа, али не можемо све свести на тврдњу да се само данашњи тиквани пале на њу (они који не разумеју појам средњевековног политичког и хришћанског брака). Да је та тврдња остала само на устима Тривунца, стварно би било сулудо освртати се на то. Али, пошто се и он и већина других иначе формално врло образованих атеиста и другосрбијанаца позива на Григору који није неки савремени буздован, већ управо средњевековни (и то врло образован који је разумео шта су политички бракови тог доба, али ето одлучио је да лаже лансирајући тврдњу која је требало да Милутина прикаже не као обичног владара који склапа бракове са принцезама-девојчицама, већ као сексуалног манијака и педофила), онда је ово моје писаније итекако нешто што има смисла.
@ Марко Пејковић
Oпет морам да Вас „стресирам“ правописом и језиком – не средњевековни, него средњовековни! Нећете ваљда рећи новебеоградски, него новобеоградски! Чуди ме да Ви, који тако добро познајете историју, теологију, цркву, разне језике, пишете речнике, толико мало пажње обраћате на Реч – своју, домаћу матерњу (ово матерњу претпостављам, ваљда се не варам)! .
Узгред, сетих се нечег занимљивог и корисног поводом теме коју сте покренули, иначе сасвим непотребно. Пошто сте нас обавестили да, између осталог, знате латински, можда ћете се сетити сентенце настале као наравоученије једне анегдоте коју је забележио Плиније Старији: nе sutor supra (ultra) crepidam! У XVIII веку у једној расправи између двојице филозофа један је од њих, оспоравајући знање свог противника формулисао и појам, настао на основу анегдоте и њеног наравоученија – ultracrepidarianism. Нажалост, мудра поука потпуно заборављено у наше време, а појава тако раширена – сви знају све, тј. мисле да знају!