Данас: Основци без елементарног знања или Шта је показала анализа последње мале матуре?

Огромна већина основаца не поседује ни оно што је струка оценила да је базични или основни ниво знања која се очекује да на крају осмогодишње основне школе поседују сви, а најмање 80 одсто генерације

Насловница књиге Густава Ле Бона Психологија гомиле (Извор: Алгоритам)

Најмање 80 одсто ученика остварује основни ниво стандарда постигнућа на тестовима завршног испита из српског/матерњег језика и математике, гласи један од стандарда којим се мере образовна постигнућа ученика, приликом процењивања квалитета рада школа.

Ако овај стандард упоредимо са резултатима последњег завршног испита који кажу да је на тесту из српског језика свих девет задатака са основног нивоа решило 25,9 одсто од укупног броја ученика, а све задатке из математике 33,9 одсто популације, намеће се недвосмислен закључак да огромна већина основаца не поседује ни оно што је струка оценила да је базични или основни ниво знања, вештина и умења која се очекује да на крају осмогодишње основне школе поседују сви, а најмање 80 одсто генерације.

У поређењу са резултатима ученика који су малу матуру полагали на крају школске 2020/21. године резултати су још лошији јер је тада 44,7 одсто ђака успело да реши све задатке са основног нивоа из математике, а 38,7 одсто из српског.

Позив Министарству просвете: Вратите тестове без понуђених одговора/заокруживања на „Малој матури“

О ђачком (не)знању додатно говори и податак да је на последњој малој матури повећан број такозваних задатака „на заокруживање“ из математике (било их је чак 17, а у само три се тражио поступак), у односу на претходну, али ни то олакшање по свој прилици није успело да поправи генералну слику.

Треба подсетити да тестови на завршном испиту садрже задатке којима се проверава оствареност образовних стандарда дефинисаних на три нивоа постигнућа – основном, средњем и напредном.

Поред поменутог стандарда који се односи на задатке са основног нивоа, прописано је и да најмање половина ђака треба да тачно реши задатке са средњег нивоа, а најмање 20 одсто оне најтеже, са напредног нивоа.

Колико је ђака у последњој генерацији малих матураната ово успело у извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања се не наводи, али се зато износе подаци о просечном постигнућу дечака и девојчица у решавању задатака са основног нивоа.

Тако се може прочитати да, од укупно девет задатака са основног нивоа, девојчице у просеку остварују 7,26 поена, односно решиле су 80,7 одсто, док дечаци у просеку имају 6,62 поена, односно решили су 73,6 одсто ових задатака.

На тесту из математике који је такође садржао девет задатака са основног нивоа, девојчице у просеку имају 7,19 поена, односно решиле су 79,9 одсто ових задатака док дечаци у просеку имају 7,08 поена, то јест решили су 78,7 одсто.

На комбинованом тесту од девет задатака са основног нивоа девојчице у просеку имају 7,93 поена, односно решиле су 88,11 одсто ових задатака док дечаци у просеку имају 7,81 поена, односно 86,77 одсто тачних задатака.

Иначе, све задатке са основног нивоа на комбинованом тесту решило је 43,6 одсто посматране генерације.

Лекс Грин: Превише глупи да би остали слободни

Податке о просечном постигнућу када је реч о задацима са основног нивоа надлежни су прошле године објаснили тврдњом да је „имплицитна претпоставка да је тест са задацима са основног нивоа конципиран тако да се очекује да тестирана популација у просеку реши између 80 одсто и 100 одсто задатака на основном нивоу, што одговара очекиваном распону остварености стандарда на основном нивоу“.

Уз констатацију да ученици и задаци нису исто и у ишчекивању објашњења из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, примећујемо да се у анализи не помиње утицај пандемије на укупне резултате, као и на школски успех претходне генерације малих матураната.

Такође су, другу годину заредом, изостали закључци присутни у свим ранијим извештајима који указују да са школским оцењивањем има доста проблема и да постоји раскорак између оцена и знања које ђаци покажу на малој матури.

Лане је, подсетимо, промењен истраживач па је, како су нам тада објаснили, делимично измењена и методологија.

Тако се сада у анализи констатује да се „оцењивање заснива на принципима објективности и праведности, што потврђују позитивни коефицијенти корелације између резултата на сва три теста и општег успеха“.

Пише и да „позитивна корелација између општег успеха и резултата завршног испита потврђује и прилагођеност тестова (према областима, нивоу постигнућа и типу задатка) наставном плану и програму по ком су ученици похађали наставу“.

Слободан Антонић: Оригинал плагијата

Анализа резултата 61.678 ученика коју су завршни испит полагали у јуну показује да је на тесту из матерњег језика просечан број поена био 12,55, из математике 12,33, а на комбинованом тесту 14,14, од максималних 20.

С друге стране, подаци о школском успеху наводе на закључак да би резултати мале матуре требало да буду много бољи ако се има у виду да је 51,3 одсто ђака који су у јуну полагали завршило пети разред с одличним успехом, у седмом их је било 41,1 одсто, а на крају осмог 42,6 одсто. Врлодобрих је на крају осмог разреда било 34,8 одсто, добрих 21,1 одсто, а довољних само 1,5 одсто.

Просечан општи успех у осмом разреду износи 4,11. Са просечном оценом 5,00 осми разред је 2022. године завршило 11.452 ученика или 18,6 одсто укупне популације, а 13,6 одсто су из основне школе изашли као вуковци.

С друге стране, анализа постигнућа ученика на нивоу округа указује да у 18 од укупно 30 округа ђаци имају испотпросечне резултате из математике и матерњег језика, док је то случај са 17 округа када је у питању комбиновани тест.

„Упоредна анализа постигнућа на завршном испиту у контексту општег успеха по административним окрузима генерално указује да боље резултате од републичког просека остварују одлични ученици у готово свим окрузима и то на сва три теста. Нешто слабије постигнуће од просека имају само одлични ученици из Косовско-поморавског и Призренског округа“, пише у извештају.

Показало се, међутим, да је републички просек недостижан за највећи број врлодобрих.

„За разлику од претходне генерације, где се просечно постигнуће врлодобрих ученика (посматрано по окрузима) веома уједначено кретало у нивоу републичког просека, ове године врлодобри ученици досежу републички просек на сва три теста само у пет округа (Јужнобачки, Сремски, Град Београд, Шумадијски и Расински)“, истиче се у анализи.

Русија званично иступила из „Болоњског процеса“ у образовању

Наводи се и да за све посматране предмете постоји позитивна корелација између закључних оцена у осмом разреду и постигнућа на сва три теста.

„Тако групе ученика који из посматраних седам предмета имају двојке остварују статистички значајно мање просечно постигнуће на сва три теста у односну на републички просек. Слично је и са тројкама, осим што ученици који имају тројку из математике достижу републички просек на сва три теста. Све групе ученика који имају петице из посматраних предмета остварују статистички значајно бољи резултат од републичког просека на сва три теста. Такође, натпросечне резултате на сва три теста остварују и ученици који имају четворке из математике, хемије и физике. Група ученика која има четворку из матерњег језика остварује резултат изнад републичког просека на тесту из матерњег језика“, констатовано је у извештају.

Вуковци изнад просека

За истраживаче је очекивано да боље резултате на завршном испиту од просека имају ученици носиоци Вукове дипломе: просечно постигнуће вуковаца је највеће на комбинованом тесту и износи 16,86 бодова. Следе матерњи језик са 16,78 и математика са 16,36. Најбоље резултате показали су вуковци са територије Града Београда.

Девојчице успешније

Као и претходних година, девојчице су успешније од дечака, при чему су разлике веће на тесту из матерњег језика него на друга два теста. Добијене разлике у корист девојчица забележене су како на републичком, тако и на окружном нивоу, али и у већини општина.

Весна Андрић

Опрема: Стање ствари

(Danas, 3. 11. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

2 replies

  1. 5 oktobra je propala država, a ovo sada je propadanje naroda.

    16
    1
  2. Лоше конципирано школство, непопуларност учитељске професије и деградирање наставника, лабава дисциплина у школама, а доста је учинила и корона, и учење на даљину, преко рачунара, све то је дало „плодну“ жетву незнања малих матураната!!

Оставите коментар