Нас нема сто или двеста милиона. Али хоћемо да нас поштују. Где нисмо поштовали договор? Где се нисмо поздравили, рекао Емомали Рахмон председнику Русије
Председник Таџикистана Емомали Рахмон (Фото: Снимак екрана)
Председник Таџикистана Емомали Рахмон обратио се у Астани председнику Руске Федерације Владимиру Путину с молбом да се према земљама Средње Азије не односи као да су део некадашњег Совјетског Савеза.
Таџикистан је увек поштовао интересе свог главног стратешког партнера, Руске Федерације. Земља жели да осећа узајамно поштовање, рекао је Емомали Рахмон током свог говора на самиту Средња Азија – Русија у Астани, преноси informburo.kz.
„Заједно смо били сведоци распада Совјетског Савеза. Као и сада, били смо сведоци чињенице да се није водило рачуна о малим републикама, малим народима. Није се водило рачуна о традицији и обичајима. Није било развојне подршке.
Јуче сте говорили о два милиона миграната из Таџикистана у Руску Федерацију. Желео сам да вам кажем да више од два милиона наших грађана одлази у Руску Федерацију не само да заради новац, већ и на студије и ради лечења“, рекао је Емомали Рахмон на скупу Средња Азија – Русија.
Владимир Путин и Емомали Рахмон (Извор: Снимак екрана)
Према његовим речима, Русија ради на прехрамбеној сарадњи и развоју трговине, али не испољава равноправан став.
„Зашто, на неком несрећном форуму у Таџикистану, молим вас, дао сам инструкције Министарству спољних послова, чак сам разговарао с Вама да присуствујете барем на нивоу министара. Не – на нивоу заменика министара. Је ли Таџикистан то заслужио као стратешки партнер? Шта смо, да се овако понашамо? Нас нема сто или двеста милиона. Али хоћемо да нас поштују. Где нисмо поштовали договор? Где се нисмо поздравили?
Увек смо поштовали интересе свог главног стратешког партнера (Руске Федерације, нап. аутора чланка). Желимо да нас поштују. Јесмо ли ми нека врста ванземаљаца? Није потребно да у нас улажете много новца. Владимире Владимировичу, молим вас да немате политику према земљама Централне Азије као према бившем Совјетском Савезу“, обратио се шефу Руске Федерације Емомали Рахмон.
Свака земља има своје проблеме, питања, традиције и обичаје, истакао је председник Таџикистана. Он је скренуо пажњу на суседство земаља средње Азије и Русије, прецизирајући да „се од тога не може побећи“.
Служба за штампу председника Таџикистана у тренутку објављивања ове информације није објавила текст говора председника на скупу Средња Азија – Русија, одржаном данас у Астани, ограничавајући се на информације о његовом учешћу на скупу.
С руског посрбило: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Таџик би хтео паре и поштовање. Напуштањем СССР и одвајањем од Русије дошли су у позицију да сада могу да бирају само између тога да буду руски непријатељи и на силу буду приморани да постану пријатељи или да одмах схвате и прихвате реалност (што би Амери рекли) да онај кога Руси одаберу мора постати део Руског света. После догађања у Украјини, Руси сигурно неће патити од жеље да буду допадљив и пожељан партнер. Оно што су до сада радили Амери, од сада могу и Руси и они обнављају своју интересну и безбедносну зону, свиђало се то некоме или не.
Оно што свакако следи су немири у Таџикистану, било да их активирају Амери или Руси. Прва последица тога биће промена председника.
Данас су на војном полигону у Белгороду, где се обучавају и држављани из земаља Заједнице независних држава који хоће да ратују за Русе, два терориста убили 11 људи и ранили још 15 добровољаца. Према садашњим информацијама, убице су Таџикистанци.
Тако је то је у праву, Таџикистанци желе и јаре и паре. Данас су Руси заостали и желимо у демократији у једној од многих банана држава, а сутра су Руси зли јер нас, замисли, не третирају са поштовањем као једнаке себи. Вероватно би и јефтин гас, војну заштиту, итд, итд.
Ништа нарочито – владар једне тампон-државе би да искористи ситуацију и додатно се огребе. Наступ је у ствари трагикомичан и најбољи моменти у горњем сажетку су испуштени. Нпр. нѣгдѣ на 4:40 горњег снимка Рахмон (до прѣ 15 год. РАХМОНОВ, на исти начин како је неки наш ЏУЏЕВИЋ постао ЏУЏА) изговара историјску рѣченицу из будућих таџикистанских читанака:
“Нисмо ми сиротиња, наша земља је богата, резерве минералних ресурса веће су него у таблици Мендељејева!”
Путин послѣ те изјаве шири уста у осмѣх и отире сузицу с угла ока, што чини увѣк кад би најрадије пукао од смѣха, али се жестоко уздржава, е да нѣ наруши достојанственост своје појаве.
Кукумавчење на то да их Руси “ниподаштавају” је јадно: да Таџикистан својеврѣмено нѣје отишао под руско окриље, био би прогутан од Кине, па данас ми нѣ би ни знали да такав народ постоји. Кина је имала претензије на петину Таџикистана – Рахмон је проблем “решио” уступањем Кини око 1000 и нѣшто кв. км, што је мање од 1% територије земље.
Рахмон је иначе врло живописан лик. Прѣдсѣдник од 1994, каснѣје проглашен и доживотним, са заслугама за окончавање петогодишњег грађанског рата у другој половини 90-их, почасни професор и доктор свега и свачега. Званична титула му је “Утемељивач мира и националног јединства – вођа нације”, називају га и “Његовим Величанством”, “Његовим Прѣвасходством”, , “Вођом народа”, “Нашим спасиоцем” итд.
Рахмон спочитава Путину да “прѣтѣрује” кад каже да по Русији хлѣб зарађује око 2 милиона Таџика – тамо их је по Рахмону “само” 600.000, од којих се многи “школују и лѣче”, остали ринтају у “трећим земљама”. Иначе, скоро половину БДП Таџикистана (кажу: 47%) пуне ти мученици који по бѣлом свѣту раде најгоре послове, и у томе је ова земља на првом мѣсту у свѣту.
За то врѣме “вођа нације” стеже каиш – народу, дабоме. Кад је 2006. у нѣкој сеоској школи видѣо у школи учитељицу са златним зубом (бѣше таква мода и у нас, али се на Истоку дуже задржала), вођа је рѣкао: “Па како ћемо да убѣдимо међународне организације да смо сиромашни, ако код нас сваки сеоски учитељ носи златне зубе?” – послѣ чега је свѣм становницима наређено да поваде своје златне зубе. На исти начин је, због штедње јакако, ограничио број учесника на свадбеним весељима, сахранама и даћама, које се код Таџика, као и код нас, одликују сувишном растрошношћу. Све те мѣре се, наравно, нѣ односе на огромну Рахмонову породицу (поносни отац двојице синова и седам кћери) од које је Вођа нације направио главну ФАМИЛИЈУ, у чијим рукама су сви најуноснији послови у земљи…
Нѣ подсѣћа ли вас овај лик на нѣког врло познатог, млађег, али врло перспективног колегу?