Промоција књиге „Оригинална документа америчке обавештајне службе“ о Равногорском покрету

На промоцији ове изузетно значајне књиге, где су оригинална документа паралелно приказана на енглеском и српском језику, говориће рецензенти Никола Живковић, Драган Крсмановић и Видан Богдановић

У петак 23. септембра 2022. у 17:00 часова у Малој сали Коларчевог универзитета биће одржана промоција књиге „Оригинална документа америчке обавештајне службе“ о Равногорском покрету генерала Драже Михаиловића.

На промоцији ове изузетно значајне књиге, где су оригинална документа паралелно приказана на енглеском и српском језику, говориће рецензенти Никола Живковић, Драган Крсмановић и Видан Богдановић.

Један документ из књиге

Приређивач књиге је Мајкл Благоје Раденковић, а издавач је предузеће „Пешић и синови“.

О документима Мајкла Раденковића
(извод из рецензије)

Пред читаоцима се налази збирка докумената, који се тичу Другог светског рата и окупиране Краљевине Југославије, посебно Србије. Прво треба да похвалим чињеницу да се документи објављују, јер међу српским историчарима, први проблем јесте што архивска грађа није доступна. Српски историчари који у овом двадесет и првом веку, живе више него икад разбацани на све стране света од Сиднеја, Београда, Ниша, Скопља, Солуна, Берлина, Минхена, Вашингтона, Отаве, Копенхагена, Лондона, Јоханесбурга, имају заправо само један центар где могу да траже архивску грађу, а то је Београд. Тако, докторанди за потребе писања своје дисертације из других градова у Србији, морају да планирају да дођу Београд, како би могли да заврше своје истраживање. То све доводи до једног застоја у српској историографији, јер како се бавити науком, када смо ограничени на само неколико архива. Зар не би било боље да се целокупна архивска грађа дигитализије, учини доступном управо тим истраживачима, који показују велико занимање за српску историју и желе да је расветле и протумаче? Зар не би било боље да се архивска грађа умножи и пошаље у још неке српске градове и тако отклони могућност, да се у случају неке катастрофе, коју нико не прижељкује, барем на другом месту сачува у дупликату вредно наслеђе српског народа. Да ли је све ово случајно или не, требало би још много да се истражи, али читаоци већ могу да наслуте од-говор. Управо идеја да се објаве документа везана за српску историју, посебно за толико болни Други светски рат, чине велико дело за српску историјску науку, јер ће ова књига бити доступна у бројним српским библиотекама, а и шире и тиме ће научницима бити омогућено да се несметано баве одређеним питањима из овог дела српске прошлости. Посебне су околности под којима сам упознао и почео да сарађујем са господином Раденковићем. Већ на почетку схватио сам да се не ради о обичном човеку, већ о особи која је имала врло динамичан и узбудљив живот, који би могао да буде тема не само једне, већ више књига. О његовом доприносу историјскоj науци и заслугама за српски народ, говорио је више пута наш познати историчар и академик Веселин Ђуретић. За свој досадашњи рад, добио је награду Академије Иво Андрић. Оно што је најважније живот господина Раденковића, је живот човека који је осетио и преживео крваву трагедију, кроз коју је пролазио српски народ у Другом светском рату и потом успостављањем нове (комунистичке) власти. Сви ти догађаји одвели су господина Раденковића, далеко од његове земље и настаниле у Сједињене Америчке Државе, где тренутно живи. Тамо је дошао до ових докумената који се налазе пред читаоцима.

Видан П. Богдановић,
дипл. историчар ма историчар ма филолог докторанд историјских наука



Categories: Моба

Tags: , , , , ,

1 reply

  1. Можда се четници нису разбили од борбе против Немаца, још мање против Талијана, али то треба упоредити са покретима отпора у другим државама – који су евидентно минорни и више су организовани од стране Руса и Енглеза. Важно је да разјаснимо улогу партизана, која ни изблиза није тако херојска како се приказује, па да онда упоредимо учинак четника спрам учинка партизана. Како то да партизане нико није дирао скоро од децембра 1941, до маја 1944, не рачунајући 4.-5.офанзиву?

Оставите коментар