Црна Гора: Ђукановић одбио Лекића за мандатара, тражи превремене изборе

Нијесам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира Владу која би понудила рјешења тешких проблема, имајући у виду кризу у Европи изазвану агресијом Русије на Украјину, рекао Ђукановић

Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић упутио је предсједници Скупштине Данијели Ђуровић предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине Црне Горе. Он је одбио предлог парламентарне већине из 2020. да се мандат за састав Владе повјери господину Миодрагу Лекићу. Навео је како вјерује да се до нове владе може доћи једино одлуком грађана на изборима.

У образложењу Ђукановић каже да сагласно члану 95 тачка 5 Устава Црне Горе, консултације о мандатару за састав Владе са представницима парламентарних партија, односно коалиција заступљених у Скупштини Црне Горе, обавио је 15. и 16. септембра ове године.

Разговоре је имао са потпредсједником Демократске партије социјалиста Јевтом Ераковићем, генералним секретаром Александром Богдановићем и шефом клуба посланика у Скупштини Црне Горе Данијелом Живковићем, предсједником Социјалдемократске партије Рашком Коњевићем и његовим замјеником Бориславом Бановићем, потпредсједником Социјалдемократа Црне Горе Борисом Мугошом и генералним секретаром Милошем Челановићем, предсједником Бошњачке странке Ервином Ибрахимовићем и потпредсједником Дамиром Гутићем, предсједником Албанске алтернативе Ником Ђељошајем, предсједником Форце Генци Ниманбегуом, предсједником Демократске уније Албанаца (ДУА) Мехмедом Зенком, предсједником Демократске партије Фатмиром Ђеком и предсједником Либералне партије Андријом Поповићем и Генералним секретаром Есадом Шаиновићем.

Ђукановић подсјећа да се позиву нијесу одазвали представници Демократског фронта, Демократске Црне Горе , Социјалистичке народне партије и Грађанског покрета УРА.

„Предлог да се мандат за састав Владе повјери господину Миодрагу Лекићу, који ми је јуче у име партија које су освојиле већину мандата на изборима 2020. године упутио господин Андрија Мандић, нијесам могао да прихватим, јер сматрам да се за то нијесу стекли сви неопходни услови“, навео је предсједник државе.

Миодраг Лекић (Фото: Саво Прелевић/Вијести)

Јавност је, како каже, од стране појединих представника партија који су учествовали у конституисању тог предлога обавијештена да је он добио само вербалну подршку, и да потписе подршке нијесу дали посланици УРА, СНП и ЦИВИС.

„Подсјећам да су приликом одређивања мандатара за састав 42. Владе (Здравко Кривокапић) представници три побједничке коалиције („За будућност Црне Горе, „Мир је наша нација“ и „Црно на бијело“) учествовали у консултативном процесу и приложили потписе подршке већине од 41 посланика. Такође, приликом одређивања мандатара за састав 43. Владе (Дритан Абазовић) политички лидери већине од 46 посланика су учествовали на консултацијама код Предсједника државе и недвосмислено најавили подршку избору Владе, што је до у нијансу потврђено на сједници Парламента“, наводи Ђукановић.

Каже да се једино овог пута лидери коалиције који тврде да имају већину нијесу одазвали на консултације.

„Нијесу приложили ни потписе већине посланика, а позивају се на претходно искуство које је сасвим другачије. Дакле, нијесам стекао утисак да постоји јасна већина која би била у стању да формира Владу која би понудила рјешења веома тешких проблема на финансијском, економском, правном, институционалном и политичком плану. Посебно на безбједносном, имајући у виду актуелну кризу у Европи изазвану агресијом Русије на Украјину, која има несумњиве импликације на безбједност Западног Балкана“, наводи Ђукановић и додаје како сматра да не постоји политичка сагласност о формирању Владе (о чему свједочи и саопштење Грађанског покрета УРА, једног од конституената наводне већине, с јучерашње сједнице Предсједништва).

„Што доживљавам као намјеру да се даље троши вријеме у којем би се наставили преговори о диоби ресора у Влади и „мјеста по дубини“, док би за то вријеме држава додатно била урушавана.

На основу наведеног, разговора које сам обавио, чињенице да су представници партија које сам навео игнорисали позив за консултације, и неубједљивог предлога који сам добио, а који је јавно доведен у питање и од стране појединих представника странака које тврде да имају већину, обавјештавам Вас да је консултативни процес јасно показао да нема основа да се у Уставом предвиђеном року предложи мандатар који би обезбиједио подршку у Скупштини Црне Горе за састав 44. Владе Црне Горе“, навео је Ђукановић.

Стога, сагласно уставним овлашћењима, како каже Ђукановић, подноси Предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине Црне Горе.

„Сматрам да је то најоптималније рјешење у датој политичкој ситуацији, и да је у најбољем интересу свих грађана Црне Горе, јер се тиме отвара могућност организовања пријевремених парламентарних избора у што краћем року, што ће омогућити избор Владе која ће деловати у пуном капацитету. Регионални и глобални контекст, као и политичко-безбједносни изазови, економски и финансијски проблеми са којима је суочена Црна Гора, посебно у енергетском сектору, здравству и другим областима, захтијевају компетентну, одговорну и ефикасну Владу која ће даноноћно бити посвећена њиховом рјешавању“, навео је Ђукановић.

Мандић: Ђукановић данас покушао државни удар

Вјерује да се до такве Владе може доћи једино одлуком грађана на изборима.

„Полазећи од наведеног, на основу члана 90 став 4 Устава Црне Горе и члана 128 став 5 Пословника Скупштине Црне Горе, користим уставну могућност и подносим захтјев за сазивање Скупштине Црне Горе 27. сазива на сједницу Једанаестог ванредног засиједања у 2022. години, на којој ће тачка дневног реда бити Предлог за скраћење мандата 27. сазива Скупштине. Користим прилику да подсјетим да је пред свим парламентарним партијама и Скупштином Црне Горе обавеза да се у најкраћем року изврши избор чланова Судског савјета и судија Уставног суда, и тако превазиђе институционална криза у правосудном систему, што је на линији испуњавања обавеза из поглавља 23 и 24 и достизања жељене динамике у преговарачком процесу са Европском унијом“, закључио је Ђукановић.

Опрема: Стање ствари

(Искра, 20. 9. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

Оставите коментар