Противници његове политике осуђивали су га за убрзани распад Совјетског Савеза који је довео до пада глобалног утицаја Русије и убрзао економски колапс земље који је уследио
Михаил Горбачов (Фото: Спутњик)
Бивши председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов преминуо је у 92. години после тешке болести.
Михаил Горбачов је био политички вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза.
Рођен је 2. марта 1931. године у месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији.
Горбачов је Комунистичку партију Совјетског Савеза ступио 1952. у својој 21. години, а 1966. је добио дописну диплому агронома-економисте од Пољопривредног института. Његова каријера је напредовала брзо и 1970. је именован за Првог секретара за пољопривреду, a следеће године је постао члан Централног комитета.
Михаил Горбачов говори у УН
Од 1972. је био на челу совјетске делегације у Белгији, а две године касније, 1974. је постао представник у Врховном совјету и председник сталне комисије за питања омладине. Пет година касније, Горбачов је унапређен у Политбиро.
Након смрти Константина Черњенка, Михаил Горбачов је изабран за Генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза 11. марта 1985. Постао је први лидер партије који је рођен након Руске револуције 1917. године.
Сматра се лидером који је кроз процес „перестројке“ започео процес реформи које су требале да подигну совјетску привреду, која је већ од почетка осамдесетих година почела да стагнира.
Једна је од најзначајнијих политичких фигура друге половине 20. века. Добитник је Нобелове награде за мир 1990. године, јер је допринео окончању Хладног рата и дозволио поновно уједињење Немачке.
Џорџ Буш Старији у друштву Михаила Горбачова (Фото: Бета/АП)
Године 1991, након потписивања споразума о престанку постојања СССР-а, поднео је оставку на место председника.
Противници његове политике осуђивали су га за убрзани распад Совјетског Савеза који је, како сматрају, довео до пада глобалног утицаја Русије и убрзао економски колапс земље који је уследио.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Ројтерс/РТС, 30. 8. 2022)
Прочитајте још
- Михаил Горбачов: Украјински конфликт је резултат саботаже перестројке
- Ширење НАТО: Како је изигран Горбачов
- Михаил Горбачов: Крај Хладног рата био заједничка победа
- Михаил Горбачов демонстрантима у Белорусији: Браво!
- Анатолиј Несмијан: Горбачов
- Милош Милојевић: Ни инч ка Истоку, мајке нам – како је Запад обмануо Горбачова
Categories: Вести над вестима
Све награде (Нобелова нпр), политичко-пропагандистичка подршка и унисони хвалоспеви у систему масовног дезинформисања на Западу, су јасно сведочанство о стварности његовог доприноса, то јест о катастрофалној штети коју је М.Горбачов нанео држави коју је водио и народима СССР-а.
Незабележен је случај у историји да владар тако наивно, експресно и злочиначки неодговорно уруши сопствену државу, једну од најмоћнијих које су икада постојале.
Размере негативних последица индукованог колапса СССР-а је готово немогуће проценити, али оне видљиво сежу и до данас, укључујући ту нарочито деструкцију прокси-ратом у Украјини, данашњој анти-Русији.
Проливена крв народа и војске у Украјини је на његовим рукама у мери у којој није на његовој савести, дакле исти „плива у крви праведничкој“…
Ако ћу по хришћански, не могу да не кажем — „нека му се Господ смилује на Суду Страшноме“, али зато овај земаљски суд, суд историје неће имати милости за овог мегазлочинца.
Eh, prvo Gorbacov u Knez Mihajlovoj, pa Krjuckov daje intervju Lazanskom u kojem kaze da se Jugoslavija nece raspasti, pa Lazanski posle kaze da mu je Krjuckov posle intervjua rekao da ce se raspasti, pa Jazov i Krjuckov organizuju puc protiv Gorbacova, pa ih Jelcin sve skupa oduva k’o sasusenu balegu, Pugo i Ahromejev se ubiju, na **** nakucaju da je Putin (major KGB-a) naucio da strateski misli u KGB-u (Krjuckov – sef KGB-a), a na ***** ****** da Rusi nece da napadaju, jer…I, tako, 40 godina u budalastinama !!!!!!!
Сваком дође земаљски крај. Опрости ми Боже што се обрадовах кад сам прочитао да је дуго боловао.
Према земаљском кантару заслужио је муке паклене. Али Бог најбоље зна. Можда се нађе и понешта добро. Или бар нека добра намјера. Имао је времена да се покаје за зло које је починио. Колико знам, није се кајао. Бар не јавно.
Господе Боже, суди праведно. И потражи неко добро дјело његово. Ако га је било.
Душан Буковић:
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ КАО ЗАПАДНО-ЕВРОПСКИ И АМЕРИЧКИ БАНКАРСКО-БОЉШЕВИКИ КРАТКОПОЧНИ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ПРОЈЕКАТ
Царска Русија је била на путу да постане у двадесетом столећу индустријска велесила, након извесних економских реформи. Све су то зауставили комунисти-монструми, буржоаски најамници од Лењина до Горбачова. Та комунистичко- бољшевичка буржоска камарила радила је за западноевропске и америчке банкаре, који су имали планове и намере да уз помоћ коминиста – бољшевика сруше царску Русију, у чему су делимично успели. Трајно су осакатили и разбили Русију и руски народ.
Имајући у виду да су комунисти-бољшевици у Русији створили нове вештачке нације, које данас ратују против Руса, а који су наследили државност од западноевропског и америчког буржоаско-бакарског пројекта, експерименталног Совјетског Савеза. С обзиром на то, „да Совјетски Савез неби био у стању да се одржи ни 1955. па чак ни 1957. године, да Висока Универзална Масонерија, служећи се англо-саксонском моћи и затровавањем маса, нису сматрали Гвоздену Завесу неповредљивом, постигавши, да совјетска неповредљивост постане реалност…“ – „Or, affirmons-le une fois de plus: en 1955 et meme en 1957, la russie sovietique etait parfaitementt incapable de tenir si la Haute Masonnerie Unverselle, usant des puissances anglo-saxonnes et de l’intoxication du public, n’avait considere le Dideau de Fer comme intangible et fait passer la superiorite sovietique pou une realite…”(Види: Pierre Virion, Bientot un government mondial? – Une super et contre – eglise, Paris, France, 2967, стр. 117).
Говорећи о комунистичко-бољшевичкој и банкарско-буржоаској револуцији у Русији, амерички публициста Г. Едвард Грифин, дословно каже:
„Један од највећих митова савремене историје је да је бољшевичка револуција у Русији била народни устанак потлачених маса против омражене владајуће класе руских Царева. Како видимо, међутим, планирање, руководство, посебно финансирање долазило је у потпуности изван Русије, углавном од Немачких, Британских и Америчких банкара. Штавише, видећемо да је Ротшилдова формула одиграла велику улогу у обликовању ових догађаја…
Бољшевичку револуцију су заправо финансирали богати банкари у Лондону и Њујорку. Лењин и Троцки су били у најближим односима са овим имућним банкарима – и пре и после Револуције. Те скривене везе су се наставиле до данас и повремено избијају на површину, када имамо у виду Дејвида Рокфелера који је одржавао поверљиве састанке са Михаилом Горбачовим у одсуству владиног спонзорства или дипломатске сврхе…“ (Види: G. Edward Griffin, The creature from Jekyll Island – A second look at the Federal Reserve, Westlake Village, Calif., USA, 2003, стр. 123 и 263).
За остварења тих планова и намера указали бисмо на књигу Олега А. Платонова, коју је објавио под насловом „Русија под влашћу масона“, где између осталог стоји:
„Први корак светске масонске закулисе у успостављању масонске мреже на територији СССР била је операција проналажења лица у нашој земљи, који могу постати утицајни агенти…
Нови процват масонских ложа десио се за време такозване перестројке. Специјалним указима М. С. Горбачова, а мало касније и Б. Н. Јељцина масонство је поново легализовано и снажно проширило сферу своје делатности на рачун масонских клубова и других организација основаних ради постизања масонских циљева. У постојећем облику масонство представља огромну претњу руском друштву…
Бедем данашњег западног светског поретка су Сједињене Америчке Државе, које слободни зидари читавог света сматрају за масонску државу, за велику масонску надржаву. Председник и влада САД састоје се од високих достојанственика чланова масонских ложа. Данашњи председник САД Б. Клинтон – познат читавом свету неморалан, дугих прстију, – члан је елитне масонске ложе Лобања и кости. Његов претходник Џ. Буш – члан је неколико ложа шкотског и јоршког реда. Један од најпоштованијих америчких масона (33) председник Г. Труман изјављивао је да гради свој државнички рад на принципима масонства и жели да се ти принципи прошире на читав свет…“ (Види: Олег А. Платонов, Русија под влашћу масона, Београд, 2002, стр. 7, 69 -71).
Полазећи од чињенице, констатовали бисмо да је у току 1992. године објављена фотографија Горбачова у друштву моћника Рокфелерове „трилатералне комисије“ (тајне надвладе „новог светског поретка“) и чланак у београдском листу „Осмици“ под насловом „Горбачов пион масонерије?, где између осталог стоји:
„Многи експерти су опазили да је августовски пуч против Горбачова био заправо лажан и да су његови организатори остали у сенци. Истраживач руског листа ‘Руско дело’ открио је на страницама промасонског листа ‘Час пик’, од 24 јуна прошле године, ребус који најављује све елементе па чак и датум пуча, изведеног за рачун против руске стратегије масонске интернационале капитала…
Завера има много шири, НАДДРЖАВНИ КАРАКТЕР. Датум пуча слаже се са датумом потписивања Директиве Службе националне безбедности Сједињених америчких држава бр. 20/I од 18. августа 1948. године, под именом ‘Циљеви Сједињених америчких држава у односу према Русији’. Наречена Директива, у изводима гласи:
‘Наши основни циљеви у односу према Русији, у суштини, своде се на две ствари:
а) свести на минимум снагу и утицај Москве;
б) спровести корените промене у теорији и пракси убутрашње политике, којих се
придржава садашња власт у Москви (…)
Наши напори да Москва прихвати наше концепције, по снази су једнаки начелу: наш циљ – то је збацивање Совјетске власти (…)
Као прво, ми нисмо везани одређеним роком за постизање наших сиљева, у мирнодопско време (…)
Као друго, ми, с правом, не морамо да осећамо никакву кривицу… Није наша ствар да бринемо о унутрашњим последицама до којих може довести прихватање ове концепције у другој земљи, исто као што не морамо себе оптерећивати било каквом одговорношћу за те догађаје. Наш посао се своди да радимо и остваримо оно што би тамо помогло да се изврше унутрашње промене…
Ако узмемо најгору могућност, то јест, очување Совјетске власти над целокупном садашњом совјетском територијом (реч је о рашчлањењу Русије), онда морамо захтевати:
а) испуњење чисто војних захтева (предаја наоружања, евакуација из кључних рејона, итд.), с циљем да за дуго време обезбедимо њихову војну немоћ.
б) Испуњење услова који доводе до обезбеђења значајне економске зависности од
спољног света.
… Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују, да чак и некомунистички и номинално пријатељски режим:
а) не располаже у будуће никаквом војном моћи,
б) у економским односима силно зависи од спољног света,
в) нема озбиљну власт над главним националним мањинама,
г) не не успостави ништа налик на гвоздену завесу…
Али ми морамо, ако не милом, онда силом, да их придобијемо, ради заштите наших интереса’… Ево коме је био потребан ‘пуч’! Ето одакле ветар дува!
Историја учи да је пост-стаљинско руководство испуњавало и испуњава све до данас, Директиву Тајне службе САД бр. 20/I, од 18. августа 1948. године… То речито говори о чињеници да, будући да четрдесетогодишња директива боље описује стање и догађаје у СССР-у неголи све директиве ЦК КПСС и Совјетске Владе, над СССР-ом није постојао, и не постоји никакав реални суверенитет. Реални суверенитет неће постићи ни тек образоване ‘назависне’ републике, које је масонерија 1917. године потчинила. Оне га неће постићи, како у саставу СССР-а, тако и изван његовог састава. Врховним Совјетима република, савезних и ‘независних’, одавно је време да се замисле над менанизмом и начинима управљања СССР-ом, по директивама Службе националне безбедности САД.
За кога раде Горбачов, Јељцин, Крујчов и њихови потчињени?
Све што се десило у земљи од 18-22. августа – то је гнусна, провоикациона фарса, чији је циљ био растурити КПСС, из разлога њене неподобности за масонерију у савременим условима. Такође, развластити и уништити Оружане снаге, КГБ, МВФ и њихову инфраструктуру. Направити у земљи хаос да би се профитирало на несерћи, као што се то већ једном десило после 1917, године, кад су Русију пљачкали сви, како је ко желео.
За неке је ово што се десило – рушење животних идеала. За неке- пораз у борби за јаслице власти. За неке- победа у хладном рату. А за остале – историјски пикник, фарса, прописана одозго, која је само епизода у градњи ‘васељенског Соломоновог
храма’. Све је то, – цинизам, тачније ЈЕЉЦИНИЗАМ – чак и под условом да Борис
Николајевич Јељцин до рано ујутру, деветнаестог августа, и није знао да ће га
довести и поставити на тенк, да би га потом излили у бронзи.
Победила је концепција Јавлинског која је предвиђала предају земље, као експлоатационе зоне, светској интернационали капитала. После 1917. године, Лурије и Либерман, и други, подучавали су народе наше земље како да уређују своја домаћинства и привреду. Данас то чини Јавлински. Ништа се није променило. Преврата није било.
Дошло је до промене фирме на руској филијали дућанћића…
То је једна иста компанија која само ради свој посао. У ‘демократској’ штампи већ
одавно се чује да ‘Руси не само да су људи другог реда, већ уопште и нису људи…’ (Превод из ‘Руског дела’)…“ (Види: „Осмица“, Београд, број 615 од 21. јануара 1992. године).
Да само напоменемо, да и дан данас важи иста формула извесног европског и америчког лидершипа, да Руси представљају „народ друге или треће класе“, како то рече Јован Бањанин, зато су подржали, финансирали и одржавали краткорочни и експериментални фабијански, бундистичко-бољшевички програм у осакаћеној Совјетској Русији (Види: Јован Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5).
У поређењу на збивања која су се одвијала у току 1991. године у осакаћеној Совјетској Русији, ипак се до сада ситуација можда у извесној мери изменила што потврђују и Платонова посматрања и подаци, који и данас не сумњиво потврђују његове тезе.
Михаил Сергејевич је био само службени спикер који је ’91. објавио оно што су сви на разним странама већ знали, био је председник државе којој је истекао рок трајања, једноставно, била је превазиђена и од својих твораца на западу, као таква напуштена, јер је испунила сврху због које је и настала. Свако позивање на Бога од неких коментатора у овом контексту је чисто богохуљење, јер је та држава на негацији Бога настала. Воли комуниста иза Бога да се сакрије, али своју демонску ћуд не може да обузда, не да му онај коме служи, кнез таме и овога света.