Анатолиј Несмијан: Горбачов 

Нема ни најмање смисла кривити Горбачова за наше невоље: с таквим улазним параметрима било би потпуно бесмислено од њега очекивати било шта друго

Михаил Горбачов, некадашњи лидер СССР-а (Фото: Спутњик)

(Блог Анатолија Несмијана, 3. 3. 2021)

Другог марта је био 90. рођендан Горбачова. Слављенику су честитали, и с највишег нивоа, али не као бившем предсједнику, већ као шефу задужбине с његовим именом. Званичне честитке биле су пуне бесмислених фраза. Незванична јавност честитала је живље и емотивније. Али и прилично сухопарно. Преовлађују двије опречне тачке гледишта: или је издајник, непријатељ и будала која је уништила велику земљу, или највећи геније који нам је дао слободу (а шта смо с њом учинили већ није до њега).

Обе тачке гледишта су занимљиве, али потпуно погрешне. Једна особа (па чак ни скупина људи, и с највишим овлашћењима) не може уништити државу, чак ни теоретски. Државу, као сложен и стабилан друштвени субјект, не може извести из равнотеже никакав субјективни чинилац. Тек кад се у њој стекну унутрашње противрјечности и достигну одговарајућу разину – тек тад случајни, несистемски или субјективни чинилац може покренути процес. Али, не прије тога.

Проблем је очигледан: учити се ваља свему и увијек. Слободи такође. А ако нас је Горбачов „ослободио“, онда се питање његових менталних способности поставља буквално одмах – ако није разумјео да се слободи (као и свему осталом) ваља учити, онда је малоуман. Ако је разумјео, али ју је намерно и преко ноћи сручио на народ који с њом још није научио поступати – онда је подлац. Једноставно речено, како год се окрене, није био руководилац.

Михаил Горбачов говори у УН

И управо је то кључ читаве приче о Горбачову и резултатима његове владавине. Основна противрјечност која је довела до распада СССР-а је неусклађеност ланца командовања с предметом управљања. Развијени и сложени социјални систем прерастао је управљачке способности државног руководства. Истовремено, критеријум селекције кадрова у СССР-у остао је мобилизацијски – за рјешавање кризних задатака систем је могао и знао да пронађе и постави одговарајуће кадрове, али за проблеме на стратешком нивоу одабир кадрова био је и остао методом случајног узорка. Па како испадне.

И чим нема критеријума, наступа акумулација грешака система. Затварање управљачке класе у себе био је покушај побољшања професионалности владајућег слоја, али је довео до добро познатог проблема било ког затвореног система – ентропије.

Горбачов је класични медиокритет са свим пратећим својствима, од којих је главно неразумијевање размјера свог незнања, односно Данинг-Кригеров ефекат. Чињеница да је данас цијело руско (и не само руско) руководство у потпуности састављено од људи с овим ефектом једноставно је наставак кретања која су изњедрила Горбачова. Само у још израженијем облику.

Михаил Горбачов и Џорџ Буш Старији (Фото: Председничка библиотека Џорџа Х. В. Буша)

Заправо, Горбачов је затворио објективни процес преноса контроле у ​​руке сивих и ограничених кадрова. Процес је неизбјежан за било какав затворени систем који пронађе равнотежу, али са сваким циклусом на све нижој разини. Прва генерација постсовјетских лидера изгледала је попут пигмеја у поређењу са Горбачовом, а све наредне потпуно небитно у поређењу с првом. Довољно је бацити поглед на руске руководиоце: у оквиру тренутних кретања, сљедећи после Путина (чији је плафон у нормалној земљи службеник регионалног нивоа власти) биће потпуни и непоправљиви кретен, у чисто медицинском смислу. И то не што је Путин добар, већ што је критеријум селекције на низбрдици и ту се не може очекивати никакав други исход.

Горбачов се прихватио рјешавања проблема којима ни у ком погледу није био дорастао. А није имао памети да то схвати. Он је резултат деградације управљачке структуре СССР-а и покренуо је нови тренд који се од претходног разликује само по брзини. Ако је ондашња номенклатура тихо трунула, онда се садашња буквално распада.

И то је, заправо, све што се може рећи о слављенику. Ништак, који је живјео ништачким животом. И нема ни најмање смисла кривити га за наше невоље: с таквим улазним параметрима било би потпуно бесмислено од њега очекивати било шта друго.

С руског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

2 replies

  1. Одличан текст. Али, колико је људи способно да ово разуме. Веома мало а на Балкану ни мало.

    2
    2
  2. свашта артија трпи

    4
    2

Оставите коментар