Смрт Дарје Дугине, ко год стајао иза ње, јесте трагедија једног нашег истинског пријатеља и ред би био да наши медији макар елементарно пристојно о томе известе, уместо што по ко зна који пут преписују бесмислице западних пропагандних сервиса
Александар Дугин (Фото: Dmitry Serebryakov/Associated Press)
У суботу, 20. августа, око поноћи су почеле да се роје вести о погибији тридесетогодишње Дарје Александровне Дугине, тридесетогодишње ћерке знаменитог руског мислиоца и активисте Александра Дугина. Фактографија каже да су обоје те вечери присуствовали музичком фестивалу у околини Москве и да се, стицајем околности, Дарја враћала аутомобилом свог оца, а да је он отишао другим колима. Активацијом подметнуте бомбе ауто је одлетео у ваздух и однео са собом и живот ове девојке.
Руски медији објавили су вест да су сигурносне камере на паркингу фестивала те вечери биле искључене, што је очигледно олакшало подметање бомбе. Одмах након објављивања вести кренуле су, међутим, спекулације о томе ко стоји иза овог атентата. Неколико представника и званичне власти и неких других руских структура врло брзо су изашли с тезом да је реч о терористичком чину Украјинаца, што су званичне власти у Кијеву демантовале. ФСБ је упутио на структуру блиску батаљону „Азов”, што би водило више ка системима западних земаља него ка самом Кијеву. Међутим, на друштвеним мрежама, а и у неким странима медијима, појавиле су се и друге хипотезе, заправо читав спектар њих. Постоје и тумачења да су иза убиства неки моћни антисистемски тајкуни који су побегли у иностранство, итд.
Дарја Дугина (Извор: ФБ Владимира Коларића)
Повод за овај текст је катастрофално извештавање наших медија о овом случају. Александар Гељевич Дугин је велики пријатељ нашег народа и човек који је од деведесетих година у много наврата разним поводима долазио у српске крајеве. Пре десетак година био је и гост нашег института. У Србији и српским земљама има велики број пријатеља, а код нас је преведен солидан део његовог огромног опуса. Тај опус је веома шаролик и с обзиром на то да се он бавио великим бројем тема, често отварајући пионирска истраживања или у руском свету први пут пишући о неким непознатим ауторима, те књиге су различитог квалитета. Али оно што их је увек одликовало јесте слобода мишљења и спремност да се хвата у коштац с табуисаним темама, идејама и погледима. То је привилегија које у западном интелектуалном свету има све мање и све мање људи може себи да је допусти.
Отуд је овај слободни мислилац доживео велику популарност и изазвао велико интересовање на готово свим континентима и у различитим цивилизацијама. Превођен је од Латинске Америке, преко Африке и исламског света, све до Кине, где такође предаје. Заправо, његов углед и популарност су много већи ван Русије него у самој земљи и ту долазимо до суштине. Наши медији су о овом случају као по команди извештавали преносећи кошуљице и чланке западних медија, преузимајући очите будалаштине. Дакле, ко имало познаје унутрашње односе у Русији и позицију Александра Дугина у њој, знаће да су квалификације о њему као Путиновом идеологу, Путиновом саветнику, односно „Распућину” и мастермајнду Кремља скандалозне измишљотине.
Nocas u Moskvi ubijena Duginova ćerka, Darija! Ovako je vaspitavana! Govorila je da su Ukrajinci niža vrsta ljudi i da ih treba istrebiti! https://t.co/Ji2lertjQ6
— Dragan Šormaz (@dragansormaz) August 21, 2022
Иако неоспорно повезан с неким деловима безбедносног система, Александар Гељевич је у Русији озбиљна алтернатива, неко ко је свих ових деценија принуђен да опстаје на маргинама интелектуалног и медијског живота, неко ко никада није био део академског, политичког или јавног мејнстрима. Професуре на Московском државном универзитету докопао се тек нешто мало пре украјинског Мајдана, да би одатле експресно био протеран, након што је јавно напао Владимира Суркова, главног Путиновог стратега, коме је, као и људима из Путиновог окружења, наденуо одредницу о шестој колони. Структуре с којима је радио чак и последњих година (од Изборског клуба, преко телевизије Цариград, уз подршку Малофејева) далеко су од стварне моћи у Русији.
Доминантна елита у Русији је, наиме, свих ових година била изразито прозападна и на све могуће начине борила се да се са Западом нађе неки компромис. Гувернер Народне банке и даље је Елвира Набиулина, а ваља се подсетити да је Греф, као први човек Сбербанке, одбио да отвори подружнице на Криму. Таквој елити страховито је сметало Дугиново инсистирање на хипотези да ће Русија кад-тад морати да уђе у директан војни сукоб са Западом и његовим проксијима, јер је на то терају деловање Запада и сама логика геополитике и борбе за моћ. Отуд, чак и данас, кад је његова логика емпиријски потврђена, његова позиција у Русији није много боља него раније. Евроазијство је његова природна нормативна позиција, а за огроман део руске елите представља изнудицу, нешто у шта су натерани и против своје воље.
Извор: Фејсбук Владана Вукосављевића
Све у свему, смрт Дарје Дугине, ко год стајао иза ње, јесте трагедија једног нашег истинског пријатеља и ред би био да наши медији макар елементарно пристојно о томе известе, уместо што по ко зна који пут преписују бесмислице западних пропагандних сервиса. Сетимо се само како су извештавали о Сирији.
Аутор је научни саветник, Институт за европске студије
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Тешка је тмина
Тешка је тмина
Притишће празнина
неРијечи гризу
Ждере нас шупљина
Мртва је суштина
Нариче врлина
Суза је ово
Долина
А Сунчев зрак
Разгони мрак
Будан сам
Чекам на знак
Момчило
“Доминантна елита у Русији је, наиме, свих ових година била изразито прозападна и на све могуће начине борила се да се са Западом нађе неки компромис.”
Није ово добро разумео др М. Ђурковић. Нису они прозападни свих ових година, већ само покушавају да буду близу противнику да би боље били информисани, па чак и спречили га у неким намерама (корона агенда). Гледа он на ово западним алатима. Уосталом, боље да му објасни @Посматрач из бирцуза, где греши.
Тражили га свих ових година, ко може да тврди да не траже компромис и сада?
Бледо. Зашто људи у Србији у толиком броју избегавају да ствари називају правим именом. Цео овај текст врви од еуфемизама.
Kako kaže Miša Ćurković.
Formulacija:
Mediji u Srbiji.
Ja kažem.
Formulacija:
Nisu Srpski.
Potrebno je da stoji:
Srpski mediji.
Obrazloženje.
Sve dok su „mediji u Srbiji“ vlasnici NISU
Srbi i Srpkinje. Rodoljubi.
Mediji u Srbiji NISU „NAŠI“ mediji.
Mediji u Srbiji su NJIHOVI mediji.
Njihovi mediji su Maligna bolest zvana
PROPAGANDA.
Propaganda je HRANA za papagaje
Papagaji su „mediji u Srbiji“.
Papagaji samo kljucaju.
Papagaji samo ponavljaju.
Papagaji su papagaji.
Njihovi.
Ne naši.
Naši nisu NIKADA bili SRPSKI.
Grozovsko-komunjarska formulacija:
NAŠI.
Samo SRPSKI mediji su SRPSKI.
Поздрав за господина Ђуркковића.
Господин Ђурковић је све лепо разумео и пише одмерено како и треба. Сви ми остали овде, са надимцима, анонимуси, можемо да се изражавамо како хоћемо, да испољавамо нестрпљење, нервозу, да будемо нетактични и нико нам неће замерити због тога а и да замери баш нас брига. Јел да?
“.. ред би био да наши медији..” Господине Ђурковићу, западни и наши медији су тему атентата експлоатисали(“лешинарили”) из чисто комерцијалних разлога у циљу подизања тиража и броја прегледа, а индикативно је да је тема прво затворена тамо где је и настала, у медијима Рф, па с тога не разумем што би ми били “већи Руси од Руса”, осим, наравно, оних који овде по задатку држе Рф у фокусу домаћег медијског неба. Оно што је битније у овом тексту је да је аутор дао неке смернице у ком правцу би требало размишљати, не само о конкретном догађају већ много шире. И тако, након пет понуђених сценарија стигох и до шестог, али значајно проширеног контекста. Добро, можда није “холивуд”, али може бити “мисиз Марпл”. За почетак би Путиново окружење, по познатом обрасцу, дефинисао као “јастребове” и “бизнис клуб” на другој страни. И цела та прича од ’14.те личи на велику клопку у коју се Москва упецала. Причу је наравно иницирала Америка, Мајданом и Нуландовом, а први корак је био, уплашити довољно јако Јануковича да напусти Украјину, што су и успели. Мртав Јанукович им није требао јер би око његове жртве Москва окупљала проруски елемент тамо, тако да је то успешно завршено. С друге стране, својим каналима, су истовремено “ложили” поменуте “јастребове” да нова реалност у Украјини захтева и адекватан одговор и дискретно показивали пут Крима, на шта су се ови и упецали. “референдум”, “мали зелени”, ВСУ се по налогу који је дат Кијеву на упадљиво миран начи повукла с полуострва, аутори пројекта су могли задовољно трљати руке јер је “миш загризао мамац”. После је било лако, осокољене “успехом” на Криму, “јастребове” је било лако погурати у” одбрану рускојезичног становништва и гласача” региона” и почетак сукоба у Донбасу. Нико се међутим у Москви међу” јастребовима” није запитао зашто је кримска операција прошла тако глат, а са запада чуо тек понеки звиждук и добацивање. У следећој фази већ Кијев је добио налог да простор захваћен сукобом оружјем ограничи уз сталне провокације, плус случај Одеса као посебна провокација. Циљ све време, испровоцирати “спецап” Москве. “бизнис клубу” је већ тада било јасно шта се иза брда ваља. И стигла је дугоочекивана “спецап”, а аутори пројекта су се потрудили у међувремену да поменута “заглави” што се и десило. Тада су стигле и санкције које су од почетка и биле превасходни циљ.”бизнис клуб”је очекивано пао у очајање и у одлукама”јастребова” видео извор свих својих недаћа које су их снашле. Дугинове су видели као ратне хушкаче и оне који својим наративом у домаћем медијском простору оправдавају потезе “јастребова” и “ударају у ратне бубњеве”, због чега их је требало ућуткати. Упадљиво је било реаговање ФСБ, свесног суштине сукоба, брзо је својом изјавом пажњу јавности “логично” преусмерио на Украјинце. Крајњи циљ Америке, подстаћи и подржати “бизнис клуб” у прекомпоновању политичке сцене Рф. Мало конфузно, али мени са Балкана на то личи. Хвала!
А би ли ти Србине могао да нам објасниш који медији су НАШИ а који ЊИХОВИ ?
@Dobrivoje
Наравно да се примедба не односи на коментаторе који су анонимни. Нити би то било релевантно. Лепше се живи са више обланди. Мање проблема, већи текући рачун, више некретнина….
@Коста Дори
Ево ја сам те лајковао против мене. Јесте, тако је, али…недавно је Миша Ђурковић писао о неком нарко дилеру код школе коју похађа његово дете. Човек је све то лепо написао и дискретно указао на проблем дроге у школама. У том тексту поменуо је неки мотор где су очигледно држали дрогу и који је остао паркиран и после интервенције полиције (нико да украде мотор?!).
Шта је могао? да буде дрскији у осуди. Шта би добио. Ништа, само би привукао пажњу. Јел могао да буде још оштрији и да оптужи неког за диловање.
Погледај шта се десило са оним несрећним људима у Лазаревцу који су се организовали и на крају су морали да стану. Дошли су до институција. Нема даље.
Да се вратимо сада на текст. Шта би добио ако би показао прстом на кривца или кривце. Ништа. Опет би привукао пажњу али оних људи који могу да ми загорчају живот. Те људе обарају литије а не појединац Миша Ђурковић или Коста Дори или Добривоје. У оваквим ситуацијама сетим се покојног Небојше М. Крстића, оснивача и председника Отачаственог покрета Образ, врстан интелектуалац, капацитет, и…па Оливер Ивановић…Дарја Дугин…
Ми имамо посла са убицама. Путин је устао против тих убица. Истих који владају овде у Србији. Ни Путин није указао на неког по имену или још горе претио саветнику из Беле Куће који је наредио убиство Лукашенка. Да видимо прво шта ће Путин да уради.
Боби, мотор је још увек тамо. Некада је увече без ауспуха правио буку око школе и није се могао дневник на миру гледати. Касније је, као што је Мишко описао, добио другу намену. Ето, и после свега, он је још увек тамо и вероватно га Мишо и даље гледа ту поред Ћићкове ограде. Не знам каква је процедура, можда треба да стоји ту неколико месеци (као и за напуштена возила) па да га тек онда месна заједница уклони. Надам се да ће Миша јавити кад се то деси.