Реаговање преживелих логораша на писмо загребачких бискупа

Сам Непоменик се радује њиховом писму, које ће остати заувек забележено у историји бешчашћа модерних времена, каже се у писму преживелих логораша објављеном у рубрици „Међу нама“ у листу Политика

Билборд на улазу у Јастребарско (Извор: Твитер)

Загребачки бискупи упутили су нашем патријарху срамотно и нељудско писмо, у коjeм цинично исмевају сву српску дечицу пострадалу у најстрашнијем логору на свету – у Јастребарском.

Не само да тако поричу истину о једном од само неколико концентрационих логора за децу који су икада постојали – а сви су били на територији НДХ – већ и конструишу језиву лаж по којој су џелати из Јастребарског тобоже „доброчинитељи“ и „удомитељи“, наводно оклеветани од наше Цркве као „најгори злочинци“.

Ови нељуди, који су нас, заточенике у том истом Јастребарском, мучили, понижавали и убијали као да смо инсекти, а не деца, описани су у овом сатанском писму као племенити, спремни да се „жртвују у спасавању деце у прихватилиштима у Јастребарском и Сиску“. Они смртоносне логоре за егзекуцију српске деце називају „прихватилиштем”! Тако нешто нико од немачких нацистичких убица није никада покушао да помисли, а камоли каже у случају оних, читавом свету познатих логора од чијег вас самог помена прође самртна језа.

Аушвиц нико не сме, нити помишља да помене без дужног поштовања и саучешћа, а припадници немачког народа и данас осећају кривицу због онога што су неки од њихових предака тамо радили немоћним Јеврејима. Осећају кривицу и онда кад нико њихов није конкретно учествовао у геноциду над немоћним логорашима, јер је то питање националне савести и људског достојанства. Зато, јер и они имају савест и оваквим покајничким ставом доказују да су људи, достојни да се тако назову, после свега.

Писмо хрватских бискупа патријарху Порфирију: На основу чега сте прибројали светима децу из „прихватилишта“ у Јастребарском и Сиску

У овом случају са седморицом загребачких римокатоличких хрватских бискупа нема ни трунке покајања, нити осуде злочинаца из сопствених редова, предвођених „милосрдном сестром“ Пулхеријом, управитељицом читавог система нашег мучења у Јастребарском.

Ови католички бискупи тако ударају на истину и на хришћанско, јеванђелско понашање, бесрамно оправдавајући неописиве и увелико некажњене злочине почињене над нама, заточеницима пакла у Јастребарском, Сиску, Јасеновцу… и другим логорима у којима се вршило децеубиство по налогу власти у НДХ. Све то с одобрењем и уз подршку тадашњих римокатоличких бискупа, предвођених њиховим вођом и узором, надбискупом Алојзијом Степинцем.

Они тиме само настављају започети „посао“ и прекопавају гробове наших најдражих, не обазирући се на страдање деце, само зато што су била Срби.

Људском уму невероватно, али, нажалост, истинито.

И та група саучесника и покровитеља најгорих злочинаца сад оптужује архијереје Српске православне цркве да су они „криви“, заједно с нама, некако још преживелим страдалницима, за „прекрајање историје“ и објављивање нечега што је, по загребачким бискупима, само „комунистичка пропаганда“.

И пишу о томе, цинично тражећи извињење од наше Цркве и њеног патријарха. Показујући тако докле се може доћи оправдавањем непокајаних грехова и ћутањем о страшном злочину.

Свеска гробара Фрање Иловара: Најпотресније свједочење о умирању и сахрањивању дјеце у Логору Јастребарско

Неки међу нама су лично преживели пакао Јастребарског и ова „доброчинства“ Пулхерије и њених помоћница с будацима, камџијама и штаповима за пребијање наших несрећних вршњака из тих давних, а још живих времена.

И у име те невино пострадале деце, а сваког дана је њих седамдесетак убијано у Јастребарском, ми пишемо о свему овоме, без икакве жеље за полемиком и јаловом препирком, молитвено окренути ка својим мртвим другарима, али и рођеној браћи и сестрама и незаборавним сећањима на њих.

Осетили смо потребу да, као последњи живи сведоци онога што се заиста тамо дешавало пре осамдесет година, искажемо своје гнушање над оваквим понашањем и ставовима образованих и озбиљних хрватских бискупа, који наша страдања називају измишљеним и пропагандним, а да притом не поцрвене и не осете шта раде и у чијој су заправо служби.

Сам Непоменик се радује њиховом писму, које ће остати заувек забележено у историји бешчашћа модерних времена. На њихову срамоту и свих оних који су у томе учествовали, и оних давних дана и сада.

Чланови Удружења логораша и потомака „Јасеновац“, система логора геноцида у Независној држави Хрватској

Опрема: Стање ствари

(Политика, рубрика „Међу нама“, 2. 8. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

6 replies

  1. Ето примера шта се роди после огромне љубави са Загребом . Хвала Вам г. Перићу . Само тако наставите и добићемо ми још по носу од ваших драгих бискупа . Јаки су вам пријатељи , алал вера . Да , не заборавите , они још чекају извињење . Можда би могао да се огласи и Ваш бивши падобранац .

    32
    2
  2. Вјероучитељ зла

    У очима сукус зла
    Ватрена грозница
    Ломача спремљена
    За Господа

    У устима укус отрова
    И ријеч медена
    Што ваби у гвожђа
    Ледена

    У грудима бије
    Срце вучије
    Антифриз кружи
    Венама

    А рука хладна
    Млитава
    Стисак
    И нема


    Момчило

    21
    2
  3. Камени цвијет

    Камени цвијет
    Из костију расте
    Ничу пупољци
    Крв проврела

    Сјећањем гмижу
    Пуштене змије
    Сви путеви
    У бездан воде

    Залуд вјежбање
    Мимикрије
    Што јесте
    Не може да није

    Момчило

    19
    2
  4. Из школских програма избацити педерастију и учити српску децу о томе у каквом су окружењу. Свако пропагирање содомије најстрије кажњавати дуготрајним тешким казнама, а свако негирање геноцида над српском децом још суровије, колико год се може. У том смислу никакав прекид дипломатских и других односа са Хрватском не сме да буде проблем. Исто тако, немају се због чега ни око чега водити било какви разговори, преговори, договори са хрватским страном. Очекивати нешто смислено са те стране је илузорно. Једини начин да сачувамо своју децу је да их суочимо са истином. Поред тога, имамо свету обавезу да не заборавимо своје жртве и њихове џелате.

    20
    1
  5. Што више истражујеш српску голготу све си тужнији. Може ли се схватити ирационално зло?
    Може ли људски ум да појми сав ужас и страхоте пакла који су једино Хрвати заједно са Муслиманима, створили за Србе на планети земљи? Ово бласфемично писмо могли су написати само демони. Повампирена ендехазија почива на костима српских мученика. Када им споменеш њихово зло цере ти се у лице, Зар требамо овакве изроде да волимо? Зар њима да праштамо? Све што ми радимо и сва наша самопонижења њих несносшљиво забављају. НеоНДХ заудара на проклестство, нема им помоћи.

    10
    1
  6. Не ја

    Гумицом
    Бришем
    Сјећања
    Сва

    Између
    Лажи
    И
    Зла

    Ја
    Нисам
    Био
    Ја

    Момчило

    6
    1

Оставите коментар