Чувар гробља сахрањену дјецу рачунао је на „куне“ и „комаде“, а рачуне је својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција
Директор Спомен подручја Доња Градина Тања Тулековић изјавила је данас да је свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један од најпотреснијих докумената о умирању дјеце у Логору Јастребарско.
Реагујући на писмо загребачкиx надбискупа, који негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, Тулековићева је навела да је чувар гробља сахрањену дјецу рачунао на „куне“ и „комаде“, а да је рачуне својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција.
На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада дјеце покопане“.
У медијима је јуче објављено писмо које су хрватски бискупи упутили Његовој светости патријарху српском Порфирију.
Два мјесеца од одлуке Светог архијерејског Сабора СПЦ и двије седмице од првог обиљежавања празника Свете дјеце новомученика јастребарских и сисачких, 13. јула, загребачки надбискупи предвођени Јосипом Бозанићем негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, већ тврде да је то било „прихватилиште“ у којем су наводно часне сестре лијечиле дјецу.
У опширном отвореном писму објављеном на сајту Загребачке надбискупије патријарху српском Порфирију, Сабор Српске православне цркве се оптужује да је овом одлуком и обиљежавањем, како кажу, прихватио реторику и комунистичку пропаганду која је, тврде, препуна неистина и манипулација којима се наводно недужнима покушава подметнути кривица.
СРБИ, ИНДИЈАНЦИ И „БЛАЖЕНИ АЛОЈЗИЈЕ“: Над писмо хрватских бискупа
Они тврде и да СПЦ шири неистине везане за улогу Римокатоличке цркве у Хрватској и надбискупа Алојзија Степинца у Другом свјетском рату и да га клевеће.
Опрема: Стање ствари
(Срна/Вечерњеновости.ба, 26. 7. 2022)
Прочитајте још
Categories: Преносимо
Јер, гле, Господ излази из мјеста својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје, нити ће покривати побијенијех својих. Књига пророка Исаије
Ово јасно говори каква је религија ХРИШЋАНСТВО. ХРВАТИ католици су за време нацистичке дражаве Хрватске побили на стотине хиљада српских цивила и незаштићене нејачи, само зато што нису били католици. Није никакво чудо што се Хришћанство рапидно урушава, нарочито у западној Европи, Канади и САД.
„Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата“: Kорени најмонструознијих злочина
усташа могу да се виде 300 година пре Другог светског рата”
…
”Хајнрих Вилхелм Бенсен 1858. године, у књизи „Kод Магденбурга“, наводи:
– Ја нисам видео у свом животу ни чуо за звери у људском облику попут
хрватских војника. Иако су ратовали са нама и првенствено служили за
застрашивање и репресију над народом, ја као човек се стидим што су
стајали у нашим редовима. У самој борби би напуштали положаје, док би
веома вешто избегавали противничку војску и увек се кретали ка збеговима
које су сачињавали голоруки људи, жене и деца. Kада би их понекад и
стизали чинили су страхоте од којих се и нама дизала коса на глави. Они су
поган свету и европској култури”
…
“Жене силовали и убијали чак и у црквама
Немачки историчар Георг Винтер, у књизи „Историја Тридесетогодишњег
рата“ која је изашла 1893. године, наводи:
”Жене убијали и силовали у црквама”
…
”Један од највећих светских песника Фридрих Шилер, у својој књизи
„Историја Тридесетогодишњег рата“, на више места Хрвате описује као
разбојнике, пљачкаше и бездушне дивљаке.
– Хрватима је било задовољство да децу бацају у пламен – навео је
Шилер у горепоменутој књизи, док Евхарије Елевтериј 1632. године,
у делу „Луча Магденбурга“, пише:
– Хрвати су бременитим женама плод напола вадили па их живе у
воду бацали.
У књизи „Европска позорница“, која је 1653. године изашла у Франкфурту на
Мајни, описују се страхоте које су Хрвати починили 1630. године приликом
уласка у Магденбург:
– Тада је заправо почело и пљачкање, отимање, мрцварење, срамоћење
девојака и жена и поступало се преко сваке мере ужасно и грозно. У цркви
Kатарине они су углавном женама, којих је било 53, сасвим немилосрдно
одрубили главе, ту су оне пронађене мртве са савијеним и преклопљеним
рукама. Неке су жене приликом порођаја од тиранских војника погубљене.
Уопште не може да се опише ни искаже какав је то био јад, каква беда и
жалост… Они су, ипак, поред коња и нешто стоке, одвели са собом у логор
много жена и девица са нешто мушкараца, повезане ланцима. Женске су
ту злоупотребљавали у њиховој ђаволској пожуди на бедан начин, да су многе,
нарочито мале девојчице од десет или дванаест година, које такође нису
поштедели, морале платити главом…”
/vaseljenska.net/2022/07/29/sacuvaj-nas-boze-kuge-gladi-i-hrvata-koreni-najmonstruoznijih-zlocina-ustasa-mogu-da-se-vide-300-godina-pre-drugog-svetskog-rata/