Пре него што британске власти „поново склопе ЕУ по својој мјери“ морају се урушити привреде Њемачке и Француске. А зато је најподеснији дуготрајни војни сукоб, с ембаргом на руски угаљ, нафту и гас
Фото: ZumaTACC
(Свободнаја преса, 7. 6. 2022)
Парадоксално, али Вашингтон никако није главни покретач сукоба Украјине и Русије. За ситуацију је крив и Лондон. И не само крив: Велика Британија је прва увела најоштрије санкције и позвала друге земље да учине исто, уз слање оружја и бораца, практично укравши дио руских девизних резерви и разне имовине. Штавише, овакво антируско дјеловање власти Уједињеног Краљевства диктирају не само вјековна жеља да се нанесе штета нашој земљи, већ и чисто економски разлози.
Одавно је позната чињеница да је Велика Британија непосредно присутна у Украјини. Истина, господа из специјалних служби „радила” су тихо и пажљиво, за разлику од блесавих америчких званичника који су прије осам година дијелили колаче на „Мајдану” који су организовале и плаћале западне структуре. Не, поданици Елизабете Друге стварали су и надгледали „демократске“ НВО, потпиривали национализам, обучавали официре украјинске службе безбједности за обавештајни рад и саботажу. За новинаре у Лондону организовани су посебни пропагандни курсеви.
Углавном, Енглези су престали да се крију средином 2021. године, објавивши план за изградњу војних база у Украјини. Идеја је, као што знамо, пропала. Стога је данас, због бескрвности сопствене војске, Велика Британија (с Пољском) постала најватренији подстрекач антируских санкција. Штавише, званични Лондон нимало не искључује (у случају потребе) идеју употребе тактичког нуклеарног оружја, а британски министар одбране поменуо је и могућу подршку Украјини при развоју нуклеарног наоружања.
Јасно је да се такав интензитет русофобије не може објаснити неком врстом „тежње за демократијом“. Према мишљењу искусних истраживача и политиколога, разлог је новац. Дакле, тренутни напад мржње према Русији првенствено је економски. Штавише, главни циљ политике Уједињеног Краљевства није пораз Руске Федерације, већ распад Европске уније и њена потоња рестаурација с Лондоном на челу.
Ради се о специфичностима привреде Њеног Величанства. Како пише један стручњак, „у питању је 10 одсто глобалних финансија које неће преживети пошто се сав монетарни подстицај у последњих 10 година излије у реални сектор. А без глобалног финансијског тржишта, Британија би у најбољем случају била као Чешка. Услужни сектор чини више од 70 одсто. Удио производње у БДП-у износи свега 18-19 одсто. Незапосленост у земљи расте, посебно међу младима. Глобална криза угрозила је финансијски сектор, као и хотеле и ресторане. Више од 30 одсто запосленог становништва може доспјети на ивицу сиромаштва.
Изгледи за британски извоз такође су мрачни. Око 45 одсто иде у европске земље. Али постоји изузетно велика конкуренција, која је у садашњим условима као смрт. Британске власти су изгледа пронашле излаз: прво, брзо подићи свјетске цијене за извезену робу и очистити европско тржиште од конкурената. А затим, како је један блогер рекао, „да поново склопе Европску унију по својој мјери како би стекли доминантну позицију у управљању и тако могли да очувају банкарски и јавни сектор“.
Јасно је да је за то неопходно урушити привреде Њемачке и Француске. Како? Уз помоћ цијена енергената, наравно. А зато је најподеснији дуготрајни војни сукоб, с ембаргом на руски угаљ, нафту и гас. Строгим ограничењем испоруке горива из Русије Лондон стиче огромну предност. Поређења ради: удио нашег гаса на тржишту Велике Британије је мање од 4 одсто, а на тржишту Њемачке – 50,7 одсто. Јасно је да ће њемачка индустрија, одрекне ли се Гаспромовог горива, постати потпуно неконкурентна.
Наравно, због тога се сукоб, а с њим и санкције, морају наставити још дуго. Лондону није потребна брза победа ни једне ни друге стране. Посебно би непријатно било, иако чак и хипотетички немогуће, уколико „побједу“ однесе Кијев. У том случају санкције би одмах биле заборављене. Да би имали времена да „обнове” Европску унију, лукавцима из Лондона треба вишегодишњи континуирани притисак на привреде европских земаља. Стога је у интересу Велике Британије да осигура да оружани сукоб не оде до „последњег Украјинца“, већ до последње фабрике у Немачкој. Наравно, судбина милиона Европљана, Руса и Украјинаца не занима углађену господу с обала Темзе.
С руског посрбило и приредило: Стање ствари
Categories: Посрбљено
Прво, изнад најПрвљег је ЦИЉ.
Англо-Саксонаци користе сатрапе као топовско месо у рату против Човечанства, до тоталне контроле над истим.
Римљани нису знали квалитете воде, обогаћене оловом, ови нови-римљани ће разумети квалитете, мржње и алапљивости.
Тријес лета, тријUмфализма и мамUрлUка, сазрева за жетву.