Владан Вукосављевић: Добро и мање добро

Добро је што се претпоставља да ће се патријарх и Сабор ипак огласити и неверним Томама све о аутокефалности МПЦ потанко разјаснити. Мање је добро што веома сумњам да ће до тога уопште доћи

Владан Вукосављевић (Фото: Танјуг)

Добро је што се патријарх СПЦ и Загреб, бар према његовој тврдњи, „воле јавно“.

Љубав никоме није ништа претерано лошег донела, чак и када понекад остане неузвраћена. Треба волети.

Добро је што патријарх српски одлази на последњи испраћај хрватског туристе, који је трагично страдао у Београду, по свој прилици захваљујући низу сопствених веома погрешних поступака.

За нијансу је мање добро што патријарх, због природе околности, не може да оде на сахране хиљада младих људи који у Србији годишње страдају не својом кривицом, у разним несрећама, од насиља или болести.

Патријарх Порфирије у Јасеновцу: Хрватска и ја се јавно волимо, неке ствари сам морао да прећутим

Добро је што постоје приоритети и што на такве тужне догађаје Његова Светост не одлази насумично или у промотивне сврхе већ по неком реду или осећају за правично и богоугодно.

Добро је што српски патријарх позива у званичну посету жену под псеудонимом „Констракта“, звезду поп музике, како би јој уручио поклон и пожелео срећу уочи њеног наступа на међународном фестивалу дубиозних музичких, естетских и моралних постигнућа.

Мање добро је што не прима и учеснике на другим међународним музичким фестивалима, нпр. уметничке, џез, техно или народне музике.

Сусрет патријарха и „Констракте“ (Извор: Снимак екрана)

Добро је што наш патријарх цени и слуша рок музику. То значи да има и колоритне световне сензибилитете.

Мање је добро што то можда указује на музички укус упитног квалитета. Многи мисле, па тако и ја, да би ономе који седи на трону Светог Саве, другачији тонови требало да одзвањају у срцу и души.

Добро је то што највероватније причамо бесмислице и тражимо длаку у јајету.

Добро је и то што патријарх често иде пешке.

Патријарх Порфирије иде пешке по Београду (Извор: Друштвене мреже)

Мање је добро што на неке владике не утиче да се и сами обуздају у вези са коришћењем прескупих лимузина. Мање добро би било да около иду јашући магарца, попут Исуса, али не морају ни да буду промотери „Das auto“ погледа на свет.

Добро је што су и СА Сабор и лично патријарх прошле године строго укорили Министарство културе због пропуштања да помене КиМ и српску црквену и духовну баштину у тексту Закона о културном наслеђу.

Добро је што је због тога грешка исправљена.

Мање је добро што су пре неколико дана исти тај Сабор и његова светост, расколницима из МПЦ буквално поклонили педесетак цркава и манастира, бисере српске културне и духовне баштине и ДНК српског идентитета у Старој Србији, која данас носи евровизијско име Северна Македонија.

Мање је добро и то што остаје нејасно шта су то СА Сабори и српски патријарси Герман, Павле и Иринеј у последњих 55 година пропустили да запазе као важно и корисно за СПЦ, Србију и српски народ у целини, те им никако и никад није пало на памет да ураде било шта што би подсећало на давање статуса аутокефалности, Титовом идеологијом надахнутим расколницима у Скопљу.

Српски патријарси који нису признали аутокефалност Македонске православне цркве: Викентије, Герман, Павле и Иринеј (Извор: Фејсбук/Бранимир Нешић)

Добро је то што су патријарх и владике наводно били једногласни приликом доношења такве одлуке.

Мање добро је што су се након тога, попут раних хришћана у катакомбама, сакрили од јавности и сумњичавцима попут мене и бројних других Срба не одговарају на било какве гласне или тихе недоумице, него уместо тога унајмљују „usual suspects“ да о овом проблему нејасно и безобално брбљају.

Добро је што се претпоставља да ће се патријарх и Сабор ипак огласити и неверним Томама све потанко разјаснити.

Мање је добро што веома сумњам да ће до тога уопште доћи.

Добро је што често умем да погрешим.

Добро је и то што се о овој теми ипак говори.

Владан Вукосављевић: Крај историјске СПЦ коју смо наследили од предака

Мање је добро то што анестезирану већину људи углавном ништа не занима, па ни важна питања судбине цркве и државе.

Добро је и то што ћемо имати гас по повољној цени.

Мање добро је то што тим енергентом не можемо и душу да огрејемо.

Добро је да као народ душу и даље имамо.

Мање је добро то што је реч о претпоставци сумњиве поузданости…

Аутор је бивши министар културе и информисања у Влади Републике Србије (август 2016–октобар 2020)

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук профил Владана Вукосављевића)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

13 replies

  1. Добро је што у Србији постоји критичка мисао.
    Мање је добро што се Вучићев културац цифра са Српским Патријрхом.

    9
    34
  2. Може ли Косово добити независност ако је неопходна сагласност Русије, која има право Вета. Може ли нека одлука о самосталности Украјинске Цркве без сагласности 100 милиона Руса бити ваљана😊. Толико о томе.

    5
    6
  3. Читам и по ко зна који пут се чудим да смо у Влади Србије имали овако једног правог Србина… Заиста успех…

    35
    1
  4. Браво господине Вукосављевућу! Господин Перић Патријарх није случајно љубио свесрдно папину руку. Рече да усташе нису Хрвати, итд.итд. Ипак размена поклона, односно лавора са господином Котрактом много казује.

    31
    4
  5. Наша браћа Мекедонци имају проблема. Са Албанцима, са Грцима, са Бугарима . . .
    Поздрав и захвалност патријарху и синоду СПЦ што су им пружили руку.
    Тако се од могућих непријатеља праве пријатељи.

    6
    29
  6. @Деда Ђоле

    Није опште познато, а требало би да буде: ако хоћеш да те неко воли и поштује, онда треба да он теби учини неку услугу, а не ти њему.

    То што Ви предлажете (пружање руке) најчешће има контра ефекат.

    22
    2
  7. Šta je dobro, a šta je manje dobro.
    Retoričko pitanje.
    Večno pitanje.

    Primer.
    Početak juna meseca 2022 godine. Mesto. Budimpešta. Stadion. Utakmica između Mađarske i Engleske. Fudbal.
    Mađarska kažnjena da igra tri utakmice kod kuće bez
    „punoletnih“ gledalaca. Dozvoljeno je da gledaju
    „maloletni“ gledaoci. Deca.
    Na stadionu je prisutno 30.000 maloletnika.
    30.000 dece.
    Svi rođeni od 2008 godine.

    Početak utakmice.
    Mađarska himna. Deca stoje. Pevaju punih usta.
    Pevaju punih pluća.
    Pevaju na sav glas.

    Engleska himna. Englezi „kleče“. Svih jedanaest.
    Englezi, anglikanci žele da kažu na ovaj način, svetu da su oni (englezi) protiv „rasizma“. Klečanjem. Englezi.
    Kleče. Pred kamerama. Kleče.

    30.000 maloletnika, dece, Mađara, zvižde.

    Punih usta.
    Punih pluća.
    Horski.
    Svi.

    Naravoučenije.

    Generacija Mađara, rođena od 2008 godine, zna
    kome, zašto, kako, zbog čega i kada:

    Treba pokazati šta oni misle o njima. Zviždanjem.

    Decu rođenu od 2008 godine je neko učio, ko je ko, šta je šta, da pamte.

    Da pamte, Mađarski.

    Dali je to dobro, ili je manje dobro.

    Srbija 2008 godine.
    Englezi otimaju Kosovo i Metohiju.

    Dali je to dobro, ili je manje dobro.

    25
  8. Није добро да један полуинтелектуалац о коме је једна књига написана има простор да се прави паметан. Само је заборавио да има доста оних који памте и лик и дело овог бившег министра.

    6
    23
  9. Није тачно да наша браћа имају проблема са Бугарима, Албанцима и Грцима. То су све њихови пријатељи, савезници и коалициони партнери. Наша браћа имају проблеме, из далеке и блиске прошлости, само са Србима. Таква им је историјска наука, историјске истине и историјско образовање и васпитање. Можда приватно гледају српске кабловске телевизије, слушају српску музику и воле да обиђу тржне центре у Београду, сигурно имају пријатеље Србе, али њихово виђење заједничке литургије је мало другачије од нашег доживљаја. Они, наша браћа, искрено верују да је „њихова црква“ пружила руку ка СПЦ и учинила нама велику услугу, а да уз томос иде и решавање још неких нерешених питања. Нпр. око манастира Св. Прохора Пчињског.

    29
    1
  10. Ми смо водили грађанске и верске ратове али живимо и даље измешани, једни поред других.

    Данас је најважније помирење, међусобно поштовање и будућност грађана Срб, Хр, БиХ, Мак и ЦГ. Верујем да су патријарх и СПЦ то схватили и да делују у том правцу.

    Да ли је Владан Вукосављевић, док је био министар културе, деловао у том правцу ? Да ли је општио са својим колегама – министрима културе тих земаља ? Да ли их је сретао и уговарао размену позоришних представа, филмова, концерата, изложби … предавања и конференција ?

    Шта је учинио да докаже да КУЛТУРА СПАЈА НАРОДЕ ?

    2
    29
  11. Следећа слика за инстаграм ће бити како пун љубави госп. Перић поправља ципеле . Џаба му све , свети Патријарх Павле је и без инстаграма светлосним годинама далеко од горе поменуте особе .

    23
  12. Хвала г. Вукосављевићу!
    Хвала Вам, што сте подигли глас против беспримерних поступака који воде затирању српског идентитета и нестанку Срба.
    Док постоје људи попут Вас, који ће храбро стајати и бранити српски духовни, и материјални простор и вредности хришћанства, није све изгубљено, кад све изгубљено је.
    И зато, можда није баш све, што се дешавало у вези Старе Србије, Македоније, протеклих дана, лоше.
    Добро је што знамо ко су људи којима је Србија и православље у срцу, и који су спремни да се за њих боре.
    Добро је што знамо, и ко су владике које себе називају српским.
    И добро је што знамо да нема ни једнога таквог.
    Што је уједно и стравично- да они који су најпозванији да буду чувари идентитета, морални коректив друштва, бранитељи Истине- све то, нису.
    Добро је да знамо, да док се заклањају иза љубвеобвилних и испразних причица,- ко стоји иза свега. Што смо и до сада знали, али јасно видесмо и ове године, када је Београд славио Славу.
    Као и прошле године, сива еминенција патријархова и на овом догађају, који је требао да буде Литија, (само што то није био ), ове године се звао „Молитва за мир“(?!); дакле, њен већ традиционални учесник и сива еминенција патријарха је београдски надбискуп Хочевар,
    Добро је да то знамо. Да утувимо себи то. Како Хочевар, тик иза патријарха излази из дворишта наше, Вазнесењске цркве, док се окупљени радују и љубе руке, љубе..
    Лоше је, што ту слику никако не могу да избацим из главе.
    Док, добро је, што тугу не могу да савладам..

    19
    2
  13. Пун ми је више свих оних који више воле туџе него своје.Туџе воле искрено и из срца,а своје из притвирности и подлости.Такви нису моји(не кажем ваши),ни народни ни духовни воџе и представници Србства.Оних који јесу у земљи Србији као звани “ Срби“,а нису по духу,ти нису из Србскога племена,без обзира на крв.Они мржњом према исконскоме Србскоме,сами себе негирају.Можда су по генези нужан део одпадника из Србскога племена,што је исто као и „Безбожник“ .Немали је број таквих.А зар неби домацин провејеао 1000 килограма пшенице са кукољом,да би му остало 300 килограма чисте пшенице, да прехрани породицу своју.

    5
    2

Оставите коментар