Сабор УПЦ, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, усвојио је одговарајуће допуне и измене устава о управљању УПЦ, које значе њену потпуну самосталност и независност
Извор: РТС
Сабор Украјинске православне цркве (УПЦ) је изразио неслагање са ставом патријарха руског и целе Русије Кирила у вези са сукобом у Украјини и усвојио измене у уставу УПЦ, које значе њену потпуну независност, преноси „Интерфакс“.
Сабор УПЦ, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, усвојио је одговарајуће допуне и измене устава о управљању УПЦ, које значе њену потпуну самосталност и независност, наведено је саопштењу објављеном на сајту УПЦ, преноси агенција.
Савет је се обратио и руским властима са захтевом за наставак преговарачког процеса.
Учесници Сабора су изразили наду да ће „проблем раскола у украјинском православљу бити превазиђен“ и оценили да је први услов окончање заузимања цркава и принудно преношење парохија УПЦ у неканонску Православну Цркву Украјине (ПЦУ).
Сабор УПЦ скреће и пажњу на „стварну зависност ПЦУ од Цариградске патријаршије“ и на чињеницу да је канонски статус УПЦ „знатно инфериорнији“ у односу на слободе и могућности у спровођењу црквене делатности, које су предвиђене повељом УПЦ.
Православна црква Украјине је делимично призната православна црква чију је аутокефалност Васељенска патријаршија у Истанбулу одобрила у јануару 2019. године.
Тренутно аутокефалност Православне цркве Украјине признају Васељенска патријаршија Цариграда, Александријска патријаршија, Кипарска црква и Грчка црква.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Танјуг/РТС, 27. 5. 2022)
Categories: Вести над вестима
Амин! Слава Господу, време је било јер је ово Праволcавни свет већ дуго чекао!
Ето, сада је ваљда свима јасно шта је циљ свих ових независности и аутокефалија!
Само још да свако изаберуе „коме ће се приволети царству’?
Oво је било очекивано, јер су тамошњим епископима цеви прислоњене на леђа. Више свештеника је отето (вероватно и страдало), већина бива малтретирана, а на зградама у Кијеву имате светогрдне графите са нацртаном Богородицом како држи џавелин у рукама.
Ruske komunisticke vodje, posebno oni od Gorbaceva pa do danas najsvesrdnije su (najverovatnije iz oholosti i neznanja) radili na unistenju Rusije, Rusa i Ruske kulture i civilizacije. I Ruska crkva je oduvek bila samo prvezak Ruske drzave a narod im je kao i kod nas uvek bio u drugom planu. Stavljanjem Rusije na stranu NATO-a i Hrvatskih ustasa tokom celog rata na Balkanu, mi Srbi pa i jos neki bivsi njihovi saveznici dosli smo im samo kao usputne zrtve na koje niko nije ni obracao paznju. Sto bi Njegos rekao, (parafraziram) “ko visoko leti nisko pada”, najbolje oslikava trenutnu situaciju i sa Rusijom i sa Ruskom crkvom. Sve sto ih je stiglo je od Boga.
Дао сам одговарајући коментар на тадашњу тенденцију одвајања Украјинске Цркве на:
https://stanjestvari.com/2022/03/14/crna-gora-projektovana-da-bude-mala-ukrajina/?fbclid=IwAR1c3AQo43RKY0g85OjmyLyFHy4gv5j2u0ryzxdYLxCSqJOlhlFpDh0lHcU
Коинцидениција? У дану када Москва поздравља затирање миленијума Православља Светосавског искуства и Старој и Јужној Србији стиже вест из Кијевске Рус? Није Бог мачка па да огребе, али случајности у најбољем свету који је Господ за нас створио не постоје.
Одломак из текста Аркадија Малера “Укроавтокефални раскол: последњи модел” са данашњег “Катехона”, пропраћен ситним допунама исказа и доследнијим именовањем нових расколника кроз текст, по чему се само разликује од изворника
“Као прво, сада је зеленско-бандеровска укронацистичка власт добила нову (НАТО-) џепну цркву, створену управо по принципу “изволите, шта треба?”, као што је била Англиканска црква под Хенријем VIII. А та власт сада може учинити било шта са овом новом, пониженом и престрављеном лаж-црквом – од канонског статуса она се ионако одрекла.
Као друго, претварајући се у нови раскол, УПЦ ће додатно допринети верским подјелама у Украјини, јер је сада у положају Кијевске лажне патријаршије – само још једна “национална црква” без видљивости канонског статуса.
Као треће, у теорији, тзв. “УПЦ” би могла да иде у уједињење са “ПЦУ” , тј. у потчињеност Цариградској патријаршији, и може се бити сигурно да ће фанариоти максимално таквом овом исходу, али прво ће лаж”свештеноначалија” тзв. “УПЦ” морати да прође кроз други круг понижења и објасни се Фанару за све своје претходне принципијелне ставове и /покајнички/ се изјасни о свим досадашњим фанарским оптужбама . Тако ће – или она прва фанарска “ПЦУ” и ова друга самозвана УПЦ бити у сталној међусобној борби за право да се сматрају “главном православном црквом земље”, или ће прва прогутати другу и почети нови сукоби.
Као четврто, да ли треба уопште и говорити о томе да антиканонска одлука овог сабора УПЦ-а наноси огроман морални ударац свим ревносним присталицама канонског Православља у Украјини – сви они истински верни људи који су се тридесет година борили за јединство Руске Цркве и историјске Русије, сада су једноставно су предати “црквеним” властима нових расколника /на милост и немилост/, као што је то већ било у време /крваве/ Брестовске уније.
Имајте на уму да ће се све ове четири посљедице самопроглашене аутокефалности УПЦ неминовно развијати у Украјини, без обзира на то колико далеко ће стићи руске снаге, ДНР и ЛНР. То ће бити “нови /часни и/ храбри живот” тзв. УПЦ-а који је она сама себи изабрала и устројила, наизглед желећи да минимизира било какве политичке сукобе око себе.Ускоро ћемо чути много занимљивих ствари о томе под којим притиском и са којим кршењима моралних права се припремао овај лажни сабор, ко је покушао да се одупре унапред донетој одлуци, ко је “само био присутан”, а ко је” једноставно био одсутан”, итд.И слика споља монолитне скупштине и безусловне одлуке ће се компликовати и распасти директно сразмјерно уништавању украјинске државности.”
Једна опаска:
Иначе, сада већ митрополит-расколник Онуфрије Березовски, коме је милија и важнија укронацистичка држава са свим својим лажима и злочинима од канонске Цркве, која је Стуб и Тврђава Истине, један је од оних архијереја који је прво подржао антируски филаретовски раскол 1991.г. и својим потписом у списку побуњених политсепаратиста у јерархији Руске Цркве у Украјини, па га је послије повукао., што се наравно до сад заташкавало. Каква је судбина слободне ријечи у новој расколничкој цркви Украјине најбоље свједочи чињеница да са на сајту СПЖ који је под њеном контролом, иако је је то сајт православних новинара а не њено званично гласило, од прошле седмице укинута свака могућност коментара, па чак и простог гласања, да се не би видјело расположење вјерног народа.
Да простите @Јован П то му дође такорећи као у време ФНР-СФР-ВМРО-ДПМН & ДЕХА, ако се не варам?
@Катарина Крстић…Поштована, коментар вам уопште није на месту. Апсолутна је неистина да је Москва, односно Руска православна црква (РПЦ) поздравила затирање СПЦ у Македонији. На звганичном сајту РПЦ дословно пише “Одлучили смо да захвалимо Господу што је прекинуо дугогодишњу раздвојеност и вратио Македонску православну цркву – Охридску архиепископију у евхаристијско и канонско општење са Српском православном црквом”. Дакле, РПЦ поздравља први део издајничке игре нашег патријарха и владика. Поздравља саопштење Сабора СПЦ да је од тзв МПЦ добио одлуку да прихвата статус који јој је СПЦ дао још 1959 године, односно статус потпуне унутрашње аутономије, али у оквиру СПЦ. Други део издајничке игре, односно најаву СПЦ да је спремна да као мајка црква да аутокефалност тзв МПЦ, РПЦ уопште није ни коментарисала. А и шта ту има да се коментарише? Све и да желе Руси не могу да буду већи Срби од самих Срба. И то важи како за световне (државне), тако и за духовне (црквене) ствари. А што се тиче “вести из Кијевске Рус”, односно информације да је Украјинска православна црква-московске патријашије (УПЦ-МП), погласила потпуну самосталност и независност од РПЦ, то најбоље објашњава стара изрека да сила Бога не моли, али да Бог силу не воли. И док Русија није кренула оружјем на украјинске бандите је по свештенство УПЦ-МП била опасна веза њихове цркве са мајком црквом у Русији, а сада када су им калашњикови уперени у главу она је просто немогућа.
Поштовани Драгане, разумем да им је пиштољ на слепоочници, као што је могима током историје био. Не одговрају они само за зебе, но за верни народ, а како ће Христа сведочити остаје да искажу до краја. Ипак, њихово јучерашње саопштење је јасно, иако бисте да видите простор за тумачење.
Промена Статута како би се постигло: зміни до Статуту про управління Української Православної Церкви, що свідчать про повну самостійність і незалежність. Да не говоримо о обнављању разговора са истаМбулским расколницима под условом некаквог „враћања“ апостолског прејемства расколницима (о каквом враћању апостолског прејемства ту може бити речи? – що для визнання канонічності ієрархії ПЦУ необхідне відновлення апостольської спадкоємності її єпископів) Да је реч о новом степену одвајања, видимо и из данашњих вести да је на Криму Семифопољска Епархија изнела своје неслагање са оваквом одлуком УПЦ МП…
Москва је међутим до сада дала толико изјава о поздрављању Благослова за аутокефалију који је СПЦ дала расколницима на југу, да немам потребу да илуструјем,
Статус из 1959, је наравно статус одлуке коју је донела УДБА, Враћање у канонско јединство је оно за које је свој живот заложио и Вритешки Краљ Александар 1920/1922, а остало су игре младих пионира са титовком на глави.
Далеко од тога да бих да сеирим, напротив – по ко зна који пут и са ко зна колико других упозоравам да се канонима не игра, да свако одступање од канона даје простор непријатеима и римском јеретику да ударе нови расап међу Правослане. Канони господо, Канони, а не ринге ринге раја…
«(…) под ногама свог папе.»
Занимљиво је (про)читати широк низ тонова, р(иј)ечима струке (или) познатих нам аутора и(ли) не, спектра описа у које се боје догађаји овиХ дана,
Један од тих текстова, на руском, у оригиналу,
https://ruskline.ru/news_rl/2022/05/26/pravoslavnye_cerkvi_s_radostyu_primut_etu_novost?utm_source=yafavorites
Из коментара на тему, уз текст,
«Все это по воле и попущению Божьему– конечно ! На кого тут обижаться ?»
Са руске друштвене мреже, да поделимо, свеЖе,
*(«Это написано в позапрошлом веке, а не кажется, что вчера?»)
https://t.me/nikitabsg/90
@Катарина Крстић…2…Поштована Катарина, уопште нисам оспоравао саопштење УПЦ. На жалост, како ви кажете оно је јасно и не допушта никакав простор за тумачење. То дефинитивно јесте још један православни раскол. Такође, у праву сте кад кажете да околности нису никакво оправдање и да је многима другима пре њих такође “пиштољ био на слепоочници” па нису радили такве ствари. Једино што оспоравам, али не због тога што сам сигуран у то, већ што ја то лично нигде нисам прочитао ни чуо, је да је РПЦ поздравила “Благослов за аутокефалију који је СПЦ дала расколницима на југу”. Али искрено, не би ме изненадило и да јесте. Живимо у злом времену. Што се тиче вере горем него у најекстремнијем комунизму. Тада су нам бранили да исповедамо веру а сада нам ништа не бране, али су нам веру огадили и претворили је у кич и комерцијалу.
Поштовани Драгане, рекох да је тих саопштења у протекла два дана било много, али изгледа да су вам промакла, па да бар нешто поновимо:
…Руска православна црква поздравља одлуку Српске православне цркве да призна аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, изјавио је заменик председника Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, протојереј Николај Балашов.
Zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene odnose (DECR) Moskovske patrijaršije, protojerej Nikolaj Balašov, rekao je juče da Ruska pravoslavna crkva pozdravlja odluku Srpske pravoslavne crkve da prizna autokefalnost MPC-OA.
….что Архиерейский Собор Сербской Православной Церкви 15-21 мая 2022 года «единогласно и единодушно пошел навстречу ходатайству Македонской Православной Церкви — Охридской Архиепископии и благословляет, принимает, одобряет и признает ее автокефалию»….
http://www.patriarchia.ru/db/text/5930949.html
Истина је да сајт РПЦ не преноси изјаву протојереја Николаја Балашова. Какав је став прецизно ћемо знати јер на Сабору РПЦ, који је у току, једно од питања ће бити и разматрање „македонске аутокефалије“; па је и логично да не преноси изјаве које, Боже опрости, могу имати карактер лакмуса.
Но вести из УПЦ МП нису добре, никако нису добре. Може се као прећи преко кондиционалног исказа у саопштењу Сабора УПЦ МП Собор мав міркування про відновлення мироваріння в Українській Православній Церкві. Међутим, начин помињањс Светлајшего Патријарха Кирила на данашњој Литургији не оставља сумњу. Страшна се времена навешћују. Страшна.
А неодступање од давања аутокефалије комунистичкој творевини (Боже саклони) тек ће убрзати расап. Сачувај Господе верне Своје, иако смо Ти многогрешни.
Чему зачуђавања?
Пише у приручнику да ПРИХВАТИМО чињеницу коју не контролишемо и нисмо у позицији да мењамо?
У том смислу.
Алапљивост је опасна зависност, РКЦ је тешко, тешко, рањена звер на апарату за дисање.
Све ће то лепо да реше руски тенкови ускоро,кратка непријатна епизода.