Наставница математике: Сада на часу не постижем ни десети део онога од пре 10 или 20 година

Данас ученици нису у стању да ураде ту количину задатака, при томе ђаци имају воље, али не размишљају, немају ни довољно искуства у решавању задатака, рекла наставница математике Александра Танасин

Трибина о образовању одржана у Суботици (Фото: Никола Тумбас)

Суботица – Оно што сада постижем на часу није ни десети део онога што смо радили са ученицима пре 10 или 20 година. Некада би на часу обрадили по десетак задатака из математике. Данас ученици нису у стању да ураде ту количину задатака, при томе ђаци имају воље, али не размишљају, немају ни довољно искуства у решавању задатака, овако је Александра Танасин, наставница математике у једној суботичкој средњој школи сликовито објаснила како на часу практично изгледају проблеми образовања.

Било је то једно од наставничких обраћања на трибини „Стање у образовању у Србији и његове перспективе”, коју је организовао Локални савет родитеља. Ово је била прва у планираном низу трибина и разговора који би требали изван школских зидова да изнесу проблеме који постоје у предшколским и свим нивоима школског образовања, али и да буду прилика да се кроз сарадњу родитеља, наставника, школских власти и градске управе покушају пронаћи решења. „Ми желимо да пошаљемо поруку да су родитељи сарадници у образовном процесу”, рекла је Јасмина Марић, професор српског језика која је и чланица Локалног савета родитеља. Она је припремила и уводну презентацију као полазиште разговора.

Подаци које је изнела, темеље се на студији коју је радио САНУ прошле јесени, а поједини су веома забрињавајући уколико земља жели да своју будућност и напредак темељи на развоју. Тако на пример, широм Србије у предшколским установама, где се стичу прва знања и вештине, обухваћено је тек 60 одсто деце у земљи. Око 11 хиљада деце, уписано је у обданиште преко норматива, што значи да део дана деца проводе у „нагужваним” групама. У основним школама у Србији образује се око 510 хиљада основаца, са њима ради око 52 хиљаде учитеља и наставника од којих  половина нема стални радни однос. Ова сразмера у броју запослених на стално и одређено радно време задржана је и у средњим школама, те се на округлом столу зачуло и питање независности у раду и мотивисаности тих наставника. Постоји и несразмера у интересовању ученика за упис у средње школе: примећује се претрпаност престижних школа, макар тржиште и не тражило њихов образовни профил, док одељења у стручним школама зврје полупразна мада постоји велика потреба за њима.

Позив Министарству просвете: Вратите тестове без понуђених одговора/заокруживања на „Малој матури“

Изненађујуће су бројке и када је реч о високошколском образовању – матуру у Србији стиче око 40 хиљада ученика, а чека их 174 хиљаде места на девет државних, и 10 приватних универзитета, где могу да бирају међу безмало 3.400 акредитованих програма. Да ли је профит оно што руководи оволики број универзитетских места, зачуло се питање на трибини.

Укупна образовна слика Србије није за похвалу, што се јасно види и на свим међународним тестирањима наших ђака. Готово 30 одсто грађана има завршену основну школу или мање од тога, а факултетски је образовано тек 5,5 одсто грађана. Већина од 52,5 одсто има средњу школу. Процењује се да је 40 одсто ученика функционално неписмено, односно не разуме и не уме да репродукује прочитани текст, али је ипак у школама 41 одсто одличних ђака „Критеријум знања и оцењивања је најтежа рана образовног система Србије”, рекла је Марић. У разговору су се чули и нови проблеми, тако је наставница Танасин говорила о проблему приватних часова, и чињеници да и родитељи и деца кроз њих не траже знање већ само оцену. Било је речи и о томе да Суботица не субвенционише боравак деце у приватним вртићима, да као што је изнела Ирис Стантић Миљачки, мастер учитељица, 10 најплаћенијих занимања данашњице нису ни постојала пре једне деценије, а наше школе нису прошле кроз темељну реформу још од 1958. године. У међувремену је свет далеко одмакао а ми имамо тешкоћа да познавање чињеница преведемо у функционално знање. Професорица Стела Шаровић изрекла је оно на шта се понекад заборави ‒ да посао у просвети мора да се воли. Просветни радници су на трибини изнели и конкретне предлоге за побољшање услова ове професије, Шаровић кроз фондацију „Професура”, њена колегиница Јадранка Којић формирањем образовног центра на нивоу града, а једна мајка је поставила питање могућности издвајања инклузивне деце у посебно школско одељење где би са њима радили и стручњаци. Др Дражен Марић, професор Економског факултета у Суботици, сматра да доброг образовања нема без јасног и очуваног система вредности. За њега је проблематична и одлука да се од свих расхода буџета, уштеда прави смањивањем броја школа.

Александра Исаков

Опрема: Стање ствари

(Политика, 19. 4. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар