Лондон: Због „ове ситуације“ Дегаова слика „Руске плесачице“ одсад се зове „Украјинске плесачице“

Изворно име слике је поништено пошто је украјинска умјетница и активиста авганистанског поријекла Марјам Најем послала низ писама западним умјетничким музејима у којима су били изложени радови из овог Дегаовог циклуса

Извор: Снимак екрана

(Summit News, 5. 4. 2022)

Британска национална галерија промијенила је име слике француског импресионисте из XIX вијека Едгара Дегаа „Руске плесачице“ у „Украјинске плесачице“, због „тренутне ситуације“.

Изворно име слике је поништено пошто је украјинска умјетница и активиста авганистанског поријекла Марјам Најем послала низ писама западним умјетничким музејима у којима су били изложени радови из овог Дегаовог циклуса.

Британска галерија је у званичном саопштењу признала да је промјена имена посљедица јавне кампање којом је вршен притисак и да није заснована ни на каквим новим информацијама у погледу Дегаовог дјела.

„Наслов ове слике предмет је вишегодишње расправе, укључујући научну литературу“, изјавио је представник Британске галерије за Гардијан.

„Претходних мјесец дана, пак, усљед тренутне ситуације слика је била у жижи, па смо сматрали пригодним да јој ажурирамо наслов да би боље одражавао њен предмет.“

У опису слике на званичној страници Британске галерије стоји да су плесачице на слици из 1890. „скоро извјесно Украјинке, не Рускиње“, не пружајући за то никакво објашњење.

С енглеског посрбило, скратило и приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , ,

8 replies

  1. Британци, Национална галерија, Дега!? Па, је ли то могуће? Додуше, видели смо недавно колико су образовани британски министри (министарке), па што би било боље другачије међу историчарима уметности (мада би се ипак очекивало)! Али очигледно нису у међувремену ни прелистали мало макар уџбенике географије и историје! Када на такву страшну грешку и грех укаже „украјинска уметница авганистанског порекла“, онда је то наравно, вероватно врло стручно и меродавно мишљење, мада није речено којом се она уметношћу бави! Још мало па ће стићи и престићи неке познате случајеве врхунског остварења слобода и права сваке врсте! Можда неће баш спаљивати књиге и слике, бар се надамо, сувише су добри трговци!

    31
  2. Ovo deluje bizarno, ali u stvari je genocidno. Za genocid je kljucna namera, ne mora uopste biti zrtava, a ovde se napada na samo imenovanje, jedan duboki ontoloski motiv, sto pokazuje dve stvari: 1) da se cilja na samo rusko bice (i rusko bice Ukrajinaca, jer ovo „pretumacenje“ implicira da je Dega znao za neku Ukrajinu), da imena nisu nalepnice, vec nesto dublje.Ovo je u rangu rusenja spomenika i kulturnih dobara na KiM, samo dublje, sklonjeno od ociju (grcka rec kalokagatija je oznacavala lepo i dobro, kao neodvojivo, njihovim odvajanjem dobro i lepo cak ulaze u sukob, pa se otvara pitanje prava eticke procene umetnickog dela, ali unistavanje umetnickih dela ostaje duboki ontoloski cin, koji postaje politicki, a delo zavrsava ne unisteno, vec po-nisteno u samom umetniku („Umetnik je prisutan“, a tu se otkriva i vremenska struktura prisustva i odsustva umetnika, institucionalizovanog i vremenski rascepljenog u drustvenu ulogu…).Siguran sam da su i licna imena postala opasna i da mnogi Rusi, kao nekada Srbi, kriju svoje poreklo ili menjaju imena. Oleksandar Aleksandrovic, ukrajinski ambasador u Srbiji, je cela istorija Ukrajine u dva LICNA IMENA, oca Aleksandra i sina Oleksandra. Hajdeger bi rekao da se imenovanjem stvar poziva da-je-ima, da se po-javi-na-po-ziv-imenovanja. Licna imena, neocekivano, ontoloski su jos dublja, ona se-sama-o-daju, o-daju onima i one koji ih nose, a nositi ime je isto sto i drzati-rec, drzati-rec-u-njoj-samoj, da zvuci i znaci, jedan ontolosko-eticki cin.Sacuvati ime, ili obraz, jer obraz je lik (lik, forma, etimoloski) koji se po-javlja-na-poziv-imenovanja, pokazuje se kao jedna od najtezih situacija u covekovom zivotu, sacuvati-DOBRO-ime (nekada se u Srbiji detetu davalo dva imena, jedno za koje znaju svi, drugo koje znaju samo najblizi).

    Pokazuje se, sasvim suprotno Vitgenstajnu, da su cak i licna imena duboko ontoloska, da ih treba cuvati, da o-daju, da ih treba skrivati…U politici imenovanje, Presevska dolina ili Vojvodina (eto jedne dobre stvari kod Vucica. Zaustavio je ludacko DS-ovsko „vojvodjanjenje“, vecito uvlacenje nepostojeceg LSV-a u Skupstinu i odrzavanje Canka u javnosti, kao sto je DS stvorila i LDP, da u javnosti postane legitimna ideja „nezavisnosti“ KiM, a da to kao ne bude njena politika. E, sada, Comicka, ka SNS DS-ovka, ponovo nesto trubi o „Vojvodjanima“. Koliko je zlo DS i ljudi, patriote, i dalje staju uz Djilasa, Jeremica i Lutovca, LUDILO !!!!!!) , vrlo brzo od geografije postaju politika, a onda i identitet i to po pravilu kao negacija izvornog identiteta. Ne zeli dzabe jedan engleski djak, Otporas, DS-ovac, G-17-ovac, „SUVERENISTA“ (eto, kada rec izgubi znacenje), toboze zabranjen u CG, stalno i uporno da REGIONALIZUJE SRBIJU !!!!! Zna covek ontologiju!!!!

    25
  3. Zaboravih jugoslovenskog filozofa Jugoslava Vlaisavljevica, cije se ime raspalo sa raspadom SFR Jugoslavije, pa je sada Ugo Vlaisavljevic :))))

    18
  4. @Ovde, ovde i ovde
    За ванредан коментар, нека буде и ванредна песма – БЈЕСОВИ – Можеш ме звати како год хоћеш, моје ноге носе мртвог човека…

    Када год сте кивни, кивни до апсурда, кроз апсурд, ради апсурда, када Вам дивотна и страхотна ( једновремено ) личноносна, бивствена и сушта самоистоветност у спознаји забруји све синапсе, затегне их у вибрирању до пуцања, ожеже све ганглије и неуроглије, дохватите се песника – ево овијем редом – Његош, Настасијевић, Бодлер, Миљковић, Црњански, Пушкин, Попа…
    Ја сам тек неуки, невешти, немушти спутњик јер треперење музике кретања @стањествари устројава… Моја орбита неима раскршће, али ВАСКРШЋЕ има…

    12
  5. Па ако су већ тако доследни зашто не казне и уметника који је у то време назвао слику по Русима ???. Да се ја питам , због таквог некажњеног злочина , више не би писало Едгар Дега већ рецимо Олександер Александрович .

    17
  6. Na margini…doticni engleski djak, inace los student koji je dobio profesuru na Univerzitetu dok drugog engleskog doktoranda hoce da izbace, kao anoniman citalac pise komentar ispod sopstvenog teksta I propagira Porfirogeneta (I konsekventno sve ostalo), javni zastupnik nezavisnosti siptarskog Kosova! (sada se malo ucutao sa tim), paradoksalno mu zabranjen ulazak u Crnu Goru sa Beckovicem, tamo u srpskom mediju ima neki cudan status gde ga neke cucle cak smatraju patriotom (jedan ga cak predlaze za predsednika!), intimus I tv-sou ko-voditelj sa vojvodjanskim autonomasima, I dan-danas opsednut likom oficijelnog otporaskog predmeta mrznje, retardirano pise u Politikinoj kolumni o 5oktobarskoj demokratiji kao da su svi drugi vesla sisali i da je sami Ameri nisu vec dovoljno razoblicili, uprkos imenu nije dobio mnogo zenidbenih ponuda, sedi ispod africke sljive sa Markovicem i Bokanom kao da ni luk jeo ni luk mirisao I superiorno li mudruje te mudruje…

    10
    1
  7. @Zoran Nikolic (Valjevo)

    Knjizevnost sve manje citam, sto mi je manje ostalo zivota. Mora se sve vise birati, a ne moze knjizevnost da zadovolji nekog ko se bavi filosofijom. Mada, postoji stara zelja da se obracuna sa „Santa Maria della Salute“, da se uporedi drvo kao saboriste, kao veza zemlje i neba, sa posecenim drvetom i ugradjenim u crkvu, kako Laza gubi pred crkvom vezu sa nebom, religiozni osecaj zamenjuje estetski (a tu malo Kjerkegora :))), a zatim i refleksija i pad pamcenja u samosazaljenje, zbog cega mu se mrve reci u neologizme, jer gube cvrstinu veze neba i zemlje (tu upada poredjenje drveta i kamena u pesmi Djure Jaksica „Otadzbina“, razlika izmedju lirike i epike kao posecenog i ukorenjenog drveta koje vezuje zemlju i nebo (pesmuljak nekog Francuza, a vec sa „Rafalom“ me nerviraju :)))) o listu koji leti, ali nema vise zemlje da ga prihvati) i ljude i kamen koji pociva na tom spoju i ima lice-obraz kao covek i odjednom, kamen sto dere nebo (neverovatno provokativan stih)…ali, nema se kada :)))

    Vec smo se kuckali, s oprostenjem, o ovoj pesmi „Bjesova“. „Moje noge nose mrtvog coveka“ iako ima hriscanski naboj da smo svi vec mrtvi i da se smrti ne treba plasiti, jer je samo prelaz, ipak je jaci dualisticki, nehriscanski ton, tela koje moze i bez duse. A, to, da nismo imena, pred Bozijim sudom svako ce biti PO-ZVAN IMENOM, a moje je i pre suda malo pred Bogom :)))))

    Kokodacuci o svojim (ne jos)dostignucima, zaboravih da Vam pohvalim tekst saputnice i sapatnice. Put je muka, zuljaju noge, zulja dusa, najbolji dokaz da noge ne nose mrtvog coveka :)))))

    8
    1
  8. NE U NASE IME !!!!
    NE U MOJE IME!!!!

    Toliko o imena. Kaze Maks Seler da je covek „nein sager“ jedino bice koje moze da kaze NE!, ali da bi mogao da kaze ne, mora da izadje-u-svoje-ime, da se po-javi-na-po-ziv-imena, da dato-mu-ime uzme-ponese-i-cuva-kao-dobr -ime, kao sto i svaku rec uzima i nosi o-drzavajuci-je-u-njoj-samoj. NE! se moze reci samo u-svoje-ime! IZACI-U-IME!!!!

Оставите коментар