Оно што „Тамни“ и „Мрачни коридори моћи“ покушавају да ухвате јесте како ти разни нетранспарентни системи и механизми моћи делују на свет у коме живимо

Миша Ђурковић (Извор: Чачански глас)
Представљене књиге доктора филозофије Мише Ђурковића о подземним полугама савременог света
Живимо у времену у коме се много полемише о разним „теоријама завере“, а таква уверења подупиру бројне и, очигледно, системски спровођене активности на глобалном плану, са последицама које се примарно одражавају на људску цивилизацију. На питања – ко, зашто, како и којим механизмима мења традиционалне кодове у системима вредности на целој планети и коме су такве вредности „терет“, одговоре су понудили интригантни наслови ,,Тамни коридори моћи“ и ,,Мрачни коридори моћи“, филозофа др Мише Ђурковића, представљени 30. децембра, у организацији Удружења „Ирмос“ и Народног музеја у Чачку. Књиге су представљање кроз дијалог професора др Владимира Димитријевића и аутора са тематским распоном „Од конспирологије до крипто политике“. Књиге др Мише Ђурковића су незаобилазни приручник за разумевање „скривене политичке моћи у савременом свету, а то је моћ која никоме не полаже рачуне, али утиче на политику, право, културу, идентитет многих држава у свету, па и наше“, рекла је, поред осталог, вероучитељ Ирена Чоловић, истакавши и то да је аутор у овим студијама осветлио велики број мање познатих тема.
Миша Ђурковић је дипломирао и магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, 2005. је докторирао, запослен је као научни саветник на Институту за европске студије у Београду, где тренутно обавља функцију директора. Бави се политичком и правном теоријом, феноменима популарне културе и процесима европских интеграција. Аутор је седам књига и већег броја научних радова.
Наука би требало да нам помогне да разумемо овај луди свет у коме живимо, а не како то фондације које их плаћају дефинишу, како би сачували бар неки елемент нормалности, људскости и смисла у овом, све бесмисленијем свету – рекао је у почетном излагању др Миша Ђурковић.

Др Миша Ђурковић (Фото: Танјуг)
Као добар познавалац научног рада Ђурковића, професор др Владимир Димитријевић је истакао да Миша Ђурковић припада соју научника старог кова који раде за добробит заједнице. Препоручујући његове књиге, Димитријевић је рекао да оне нуде „такав квалитет, не само информација него и синтезе шта је крипто политика и шта се реално дешава у савременом свету, а долазе од човека који има врхунске домаће и међународне научне референце и на српском језику такве неће наћи, ако се хоће реално сагледавање савременог света.“ Ђурковић осветљава шта је крипто политика, конспирологија, политички хомосексуализам, однос масонерије и Римокатоличке цркве, улогу Коминтерне у културном рату, стварање вештачких нација, судске диктатуре којима се разарају традиционалне моралне вредности, проблем обојених револуција, анализира утицај серије „Црно огледало“, која није обична ТВ серија, до управљања пандемијом корона вирусом.
Апокалиптична убрзања…
Формирани у свету у коме смо донекле знали шта се дешава данас се суочавамо и доживљавамо апокалиптична убрзања која нас воде не знамо куда… Дошли смо до тога да Џоан Кетлин Роулинг, која је својевремено мењала парадигму класичне дечје бајке и која је вештице, вешце и окултисте представила као позитивне ликове, а обичне, нормалне људе као дебиле, сада је на невероватном удару трансџендер идеологије. Нападају је као оваплоћење традиционално конзервативних вредности само зато што тврди да постоји мушки и женски пол и да неко ко изврши операцију промене пола, не може реално бити жена ма какву хормонску терапију примао. Да ли смо могли да верујемо да ће ова ауторка бити нападана на јавној сцени – запитао се професор Димитријевић.
Аутор Ђурковић истиче да његове књиге великим делом „пливају“ кроз популарну културу, а не само серија „Црно огледало“, која је, по његовом мишљењу, најважнија за разумевање времена у коме живимо.
Цела идеја те серије је да технологија не само да доминира нашим животима, већ да је све више нека врста наркоманије, чије пропратне ефекте проучавају, а корпорације подстичу… Моја књига из 2002 „Диктатура, нација, глобализација“ у којој сам развио поп политику и поп идеологију, са тврдњом да они утичу на елементе образовања, који се разликују од елемената едукације, јер образовање подразумева и образ. Рекао сам да све мање на развој деце и младих утичу класични механизми, породица, школа, црква, а да су децу корпорације преузеле преко филмова, популарне културе, музике, књижевности, тада су људи још читали, јер интернет још није био развијен. Дошли смо у ситуацију да су данас едуковање деце преузели разни тик-токови, који утичу на нурофизиологију младих. Професори данас имају проблем да им одрже пажњу 45 минута, јер су избаждарени на твит, максимум спот од 15 минута, е то је систем образовања, данас. Страховито се све убрзава. Кад данас погледате серију „Секс и град“, која је настала као пропагандно оруђе и стално се бар на две телевизије врти, видите ситуације у којима су те три жене данас потпуно погубљене у односу на свет у коме су биле прогресивне, либералне, а то је било пре двадесет година – констатује др Миша Ђурковић.
Наметање новог модела личности: ни „ти“ ни „ви“, већ „они“
Професори више не знају како да се обрате некоме. У Америци имате ситуацију да професор пита на првом часу студенте као треба да им се обраћа. Често са „они“, зато што морају да поштују њихову плуралну личност. Данас морате не само да усвојите ту различитост него то постаје и модел личности. (То се некад звало „ђавоимaност“, легионизираност, додаје професор Димитријевић). Дакле, све оно што је некад било ненормално, а звало се шизофренија по психичким стварима, данас не само да морате да поштујете, јер то постаје модел. Летос сам чуо од наших људи који живе тамо да деца од 14, 15 година иду на секције ЛГБТ, секција за учење разноврсности… Свет у коме ми живимо, тај западни свет у неком ширем смислу, прелама се и на друге крајеве, на источни свет, по систему вредности и демографији, која је најбољи индикатор. Имамо ситуацију да су азијске земље преузимајући популарну културу од овог нашег света, по стопама фертилитета дошле до минуса. Сад, рецимо, Јужна Кореја има најгору стопу фертилитета, то иде на 0,5, и то се радикално брзо догађа, све мање се рађају деца. У Италији је стопа 1,1, што је неодрживо, то стиже и у наше мање средине, много је више керова о којима се људи старају него деце. Чак и у арапском свету је готова та, како они кажу, фертилна транзиција. Чак и у Ирану је са 1,8 пала на 1,6, што је европски просек, што је незамисливо, јер земља је била симбол наталитета, и код њих је дубока подела, јер и њихов тај селебрити свет све више шета кучиће. За ове две године везане за корону, још су додатно пале стопе фертилитета… Та прича је стигла свуда, сем у Африку. Једино се још у Африци праве деца како су се некад правила, где људи имају велике и бројне породице, и захваљујући свим овим феноменима имамо огромну несразмеру, и питање је где ћемо ми живети и да ли ће читава Европа за 20 година личити на Либан из осамдесетих година, кад је дошло до наглог скока муслиманског становништва, што је довело до борбе око прерасподеле политичке моћи и ресурса и дуготрајног грађанског рата – говорио је др Миша Ђурковић.
Планета изумире…
Недавно је изашла књига двојице канадских демографа „Празна планета“, који тврде да планета изумире и да ће се до 2050. догодити необративи процеси, када је у питању становништво, рекао је професор Димитријевић.

Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић (Извор: Чачански глас)
Тај систем вредности који је био кључни за рађање деце, да тај снажни религиозно морални елемент који је стајао иза рађања деце, нестаје у целом свету и урушава се. Ђурковићевој се и у књизи „Слика, звук и моћ“, врло озбиљно бавио утицајем поп културе на формирање образаца понашања у друштву чак и интересантне екскурсе. Рецимо, Тозовац је снимио песму „Јеремија пали топа“, и још неке песме из 1971, после чега је морао да склони у иностранство, а аутор је показао да је и та политика у области поп културе била повезана са криптом политиком, тј. политиком тајних служби. То је јасно као дан, ко је пажљиво гледао једну од најпопуларнијих дечјих серија „На слово, на слово“, она је азбучна, како је замислио Душко Радовић, али у шпици су латинична слова, а то је абецеда – приметио је Димитријевић и затражио од Ђурковића да предочи кратку слику преобликовања културних кодова кроз популарну културу Титоизма, који је, како каже Радина Вучетић био „кока-кола социјализам“, или Жарко Видовић, „америчка верзија комунизма“.
Реалне теорије завере
Ђурковић је све то повезао са методом бављења овим стварима.
Оно што „Тамни“ и „Мрачни коридори моћи“ покушавају да ухвате јесте како ти разни нетранспарентни системи и механизми моћи делују на свет у коме живимо. Први есеј дефинише конспирологију и њен однос према класичној политичкој теорији, Конспирлогија (лат. дисати заједно). Анализирајући те механизме фокусирао сам се на тајне службе, тајна друштва, најчешће се људи баве масонима, али ако погледате читаву историју модерног века наћи ћете и розенкројцере, илуминате, и све то што истражујем у књигама није из сфере теорија завере, ја се позивам на историјски доступну грађу и књиге које су објављене. Илуминати постоје пре масона, то је организација која је неоспорно не само постојала, већ и планирала рушење традиционалних система вредности, класичне религије и крунисаних глава, и десет година пре Француске буржоаске револуције, о којој нашу децу још увек уче у школама на позитиван начин, као почетку модерног света, што је занимљиво. Илуминати су били ухапшени, заплењена им је архива и суђено им је за врло реалну заверу, а не теорију завере да се побију крунисане главе, да се преобликује савремени свет и да се наметне другачији систем вредности. Многи сматрају да је тај подземни систем моћи, практично довео до Француске буржоаске револуције и до свих промена које је револуција одмах донела. Једна од њих је било изједначавање брачне и ванбрачне деце и прва легализација развода на западном простору. Друга важна револуција била је Бољшевичка 1917. о чему ће бити речи. Много је тога што данас видимо у систему разарања породице, до промовисања нетрадиционалних облика заједнице. Последњи „крик моде“ је легализација, такозваних, отворених заједница, полигамија или полиандрија, могућност да један мушкарац живи са више жена, једна жена са више мушкараца или више мушкараца са више мушкараца итд. Потпуно се иде у том правцу и то се ради исто као код хомосексуализма. Америчка психолошка асоцијација прво скине то са пописа недозвољених и неприхватљивих понашања, а следећи корак је да се то прихвати и полако постаје „нормално“. Кад видите те резултате, очигледно је да постоји систем подземне моћи који све то припрема.
Опрема: Стање ствари
Књиге доктора филозофије Мише Ђурковића о подземним полугама савременог света
Ђурковић се у својим анализама враћа на наше просторе крајем шездесетих и седамдесетих година, где препознаје евидентан утицај, односно, „прст“ који имају републичке и покрајинске тајне службе које почињу да дефинишу читав простор, подстичу одређене облике популарне културе, а друге сузбијају

Миша Ђурковић (Извор: Политика)
Удружење „Ирмос“ и Народни музеј у Чачку недавно су организовали представљање интригантних наслова ,,Тамни коридори моћи“ и ,,Мрачни коридори моћи“, др Мише Ђурковића, филозофа, научног саветника и директора Института за европске студије у Београду. Књиге су представљене кроз дијалог професора др Владимира Димитријевића и аутора са тематским распоном „Од конспирологије до крипто политике“. Књиге др Мише Ђурковића су незаобилазни приручник за разумевање „скривене политичке моћи у савременом свету, а то је моћ која никоме не полаже рачуне, али утиче на политику, право, културу, идентитет многих држава у свету, па и наше“, рекла је, у име Удружења „Ирмос“, вероучитељ Ирена Чоловић, истакавши да је аутор у овим студијама осветлио велики број мање познатих тема. Због актуелних глобалних превирања и низа отворених питања зашто и како се нешто дешава у целом свету, па и нама, у неколико наставака преносимо излагање др Мише Ђурковића у Чачку.
Парадокс: У Италији мафија и данас гарант демократије
Позивајући се на „резултате нових прихватљивих понашања“ Ђурковић тврди да „по правилу, постоји систем подземне моћи који све то припрема“, и анализирајући у својим књигама бројне феномене из тог спектра, дотакао се и улоге мафије, која и данас игра огромну улогу не само у Италији…
Показао сам историјски, да је, рецимо, рушење фашизма 1943, које је кренуло од инвазије Сицилије, великом делом урађено захваљујући сарадњи САД са мафијом Лакија Лучијана, и заправо мафија је, како они кажу, један од најважнијих инструмената за враћање и одбрану демократије у Италији после Другог светског рата, укључујући и 1948. годину и изборе. И она је не случајно, све до данашњег дана остала гарант те демократије. Звучи парадоксално, али покушавао сам то да покажем. Наравно и тајне службе CIA, MI6, наравно и источне, попут GRY-а, KГБ, и оних на нашим просторима. Знамо шта је значило смењивање Леке Ранковића, заправо, почетак распада Југославије, као и распад јединствене федералне службе и прављење републичких и покрајинских служби које су почеле да заокружују своје поседе и да припремају сепарацију. Сви знају да је цео круг који је Хрватској донео неовисност, заправо круг првобораца, Манолић, Бољковац, Туђман, све Титови партизански првоборци, сви везани за Стеву Крајачића, чувеног бољшевичког обавештајца, Титовог интимуса. Бавио сам се чак и окултизмом и том традицијом која је страшно битна у историји запада. Узели смо четири, пет феномена да бисмо разумели како та подземна политика функционише и како се испољава у сфери коју видимо. Употребио сам метафору о „леденом брегу“, где видите тек трећину изнад воде, а заправо, две трећине стварне политике, јесте оно што најчешће не видимо је испод воде, а чије последице видимо – рекао је Ђурковић.
Римски клуб – планету угрожава превише људи
Постојање дугорочног глобалног пројекта упереног против човечанства др Миша Ђурковић поткрепљује на примеру веома актуелне приче о демографији.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година оформљена је организација која се зове Римски клуб. Дакле, званично можемо отићи на њихов веб сајт и све прочитати и преузети. То је једна глобална невладина организација која се бави заштитом „зелене агенде“, како они кажу, односно, екологије. А некако све легитимнија прича постаје да је највећа препрека за нормално еколошко функционисање планете човек. Кажу они, има превише људи, и не шалим се, на конференцијама које се одржавају у нордијским земљама и факултетима постало је потпуно легитимно заговарати или заступати тезу да је човек нешто што је аберација, вишак у историји природе и еко система, и да је врло пожељно да људи нестану. Дакле, то је ова агенда коју Римски клуб прави још од почетка седамдесетих година, да је планета пренасељена и да на сваки могући начин мора да се смањује становништво. То они заступају од тада, а онда имате званично доступне документе. Дакле, 1974. године, Хенри Кисинџер, тада министар спољних послова САД, урадио је један озбиљан документ који је, како они кажу, декласификован 2000. године и пуштен да буде јавно доступан, у коме они врло прецизно кажу да је демографско слабљење, и тамо прецизно пописују којих држава – Мексика, Индије, Пакистана, Турске, Бангладеша, један од приоритета спољне политике САД, како због слабљења снаге тих држава, тако и због чињенице да они владају огромним кључним ресурсима у свету и да ће Америка много лакше овладати тим ресурсима уколико они буду слабији и уколико усвоје систем вредности с којим ће их бити мање. И ако погледате данас резултате онога што је рађено, видите да је то реална политика иза које су стајале и тајне службе, и разне трилатералне организације итд. Наравно, и код нас је све то кроз 20. век присутно. Постоје већ озбиљна истраживања о томе колико су, пре свега, француски масони, односно француске слободнозидарске организације преко наших српских, пре свега, а и хрватских и југословенских, урадиле да се створи Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, јер је то била основа њихове геополитике, иако је то, као што смо видели у 20. веку, из перспективе интереса српског народа било катастрофално. И кроз читав 20. век, те структуре, попут масона, тајних служби, па и мафије на неки начин, имале су огромну улогу на ток историје – истакао је филозоф Ђурковић.

Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић (Извор: Чачански глас)
У том контексту професор др Владимир Димитријевић указује на чувену студију Димитрија Вујовића „О великом Оријенту“, стварању Југославије као „великом оријенту“ Француске, зато што је то било у њиховом интересу. О томе, по речима Ђурковића сведочи и књига историчара Станислава Сретеновића „Француска и креирање Срба, Хрвата и Словенаца“.
Поп култура важан инструмент обрачуна – феномен Вице Вукова, Тозовца и браће Бајић
Ђурковић се у својим анализама враћа на наше просторе крајем шездесетих и седамдесетих година, где препознаје евидентан утицај, односно, „прст“ који имају републичке и покрајинске тајне службе које почињу да дефинишу читав простор, подстичу одређене облике популарне културе, а друге сузбијају.
Имамо тада, с једне стране феномен Вице Вукова, а с друге Тозовца и браћу Бајић, они су били видљив ток у популарној култури онога што се дешавало иза сцене. А иза сцене имамо тзв. маспок у Хрватској, пре свега, инструисан од њихових тајних служби и политичара, али и ватиканске утицаје, односно, Каптола јако много. А с друге стране су и српске службе реаговале покушавајући да се супротставе и зауставе тај талас. Вице Вуков је представљао музички дух маспока, али је био једно време забрањен као колатерална жртва, сећамо се да га је Бреговић извукао са оним „Ружица си била“ 1986. године, а с друге стране, српска страна одговара са оним чувеним „Јеремија пали топа“ и још важније, чувеном насловном страном тог сингла где се Тозовац сликао у солунској униформи, зајахао топа и показује прстом у одређеном правцу. Браћа Бајић су такође као и он, због неких својих песма и пре свега, извођења у дијаспори, две године били у изгнанству, и опет, кад се смирила ситуација 1974, то ми је Тозовац причао, Бранко Пешић му је дао миг да могу да се врате. Све у свему, популарна култура је и у комунистичкој Југославији била веома важан инструмент обрачуна, о она је огромну улогу одиграла и осамдесетих и деведесетих и игра до дан-данас – закључује Ђурковић.
Надовезујући се на тему, професор Димитријевић потврђује да је то битна тема, уједно запитан: – Ко би рекао да Тозовац има неке везе са тајним службама, чак и да нема непосредне везе, атмосфера која је креирана управо је водила томе. Да не говоримо о томе да је Мирко Тепавац говорио да му је лично Тито рекао да се први избор за мис Југославије, и да само на Косову то не организује, јер Шиптари нису желели избор за мис…
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
У овом процесу треба имати у виду да су извесни западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти, које представљају извесни „велики кадрови“, „велики финансијери“ и „велики изабраници“, који воде свет, да поседују неограничена материлана средства за остварење свеопштег плана, којег је најавио 1872. године амерички председник Ulysses-a S. Grant, кад је по други пут изабран за председника САД. Претседник Грант је дословно рекао:
„Цивилозовани свет тежи ка републиканизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати“ – “Le monde civilize, disait Grant, tend vers le republicanisme, vers le gouvernement du people par ses representants et notre grande Republique est destine a server de guide a toutes les autres… Notre Createur prepare le monde a devenir en temps opportun une grande nation qui ne parlera qu’une langue et ou les armees et les flottes ne seront plus necessaries” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967, стр.. 27).
На стр. 28 Вирион истиче: „То је унапред потврђени амерички лидершип у остварењу овог програма, чију су непрецизност и говорничко месијанство маскирали у једну окултну дуктатуру“.
Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: „Одакле је долазила Грантова сигурност? Још у оно време?“, да би наставио:
– „Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седишта Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
– не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб Шиф, Кун и Лоеб’, која ће финансирати револуцију 1917. године;
– не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
– И не само због оснивања у Њујорку 1843. године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’наи Брит.
Ова Грантова сигурност, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату Високе Универзалне Масонерије, који је створен под именом ‘Паладизма’, основаног у истим тим Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка и Ђузепа Мазинија“.
Такође, тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P. Warbоurg пред америчким Сенатом 1950. године:
„Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу прихватања или пак победом“ – ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL. LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI CE GOUVERNEMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE”. (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris. France, 1967, стр.. 255).
На основу тога се председник САД Џон Ф. Кенеди (John F. Kennedy) обратио у септембру 1963.године министру финансија и гувернерима централних банака из 102 земље на годишњем састанку ММФ-а/Светске банке. Председник Кенеди је дословно рекао, да се „Шездесет посто светских златних резерви налази у Сједињеним Америчким Државама…” – “John F. Kennedy, in September 1963, he addressed the finance minister and central-bank governors from 102 nations the annual meeting of the IMF/World Bank:
“Sixty per cent of the gold reserves of the world were here in the United States…” (Види: Edward Griffin G., The creature from Jekyll Island – A second look at the Federal Reserve, Westlake Village, California, 2003, стр.. 109).