Ми Бугаре пустимо ближе, па осусмо по њима брзом паљбом. Ту смо их страшно намлатили. Биле су гомиле лешева. Много ми се сажалило, говорила Милунка Савић
Милунка Савић (Извор: Фејсбук профил Милан Богојевић)
Део из рекламе “Ви сте свет” посвећен Милунки Савић где се наводи њено сведочанство о рату против Бугара је извучен из контекста. У наставку објављујем комплетан текст објављен у листу Дуга у јануару 1985. године.
„Учествовала сам у многим биткама, али ми је најтеже било у Горничевској бици, половином септембра 1916. Мој Други пешадијски топлички пук, због јунаштва назван Гвоздени, био је код села Церова близу Горничева. Бугари нас изненадише. Прво нападоше наше суседе Дунавце, њихове предстраже исекоше на комаде, па навалише на нас. Њихови их официри потераше пиштољима у напад испред себе. Иде талас за таласом, збуњени, пијани, љуљају се у ходу и певају своју химну, шуми Марица крвава док урлају „Уре, уре!” Ми их пустимо ближе, па осусмо по њима брзом паљбом. Ту смо их страшно намлатили. Биле су гомиле лешева. Много ми се сажалило. У једном тренутку престала сам да гађам, нисам могла више да пуцам у пијане људе, грехота је. Ту сам, можда, душу огрешила, али морала сам, био је рат. Знали смо у позадини да похватамо мачке и псе. За репове смо им везивали празне конзерве и после пола ноћи, када је најслађи сан, пуштали смо их ка бугарским рововима уз паљбу плотуна. Звече оне конзерве у мраку, а Бугари мислећи да је напад, до зоре би уплашени бесомучно пузали, а ми легли и спавамо. Ујутру, када виде шта је, из ровова нам псују мајку галиотску.
Ми смо певали када су нас француске лађе пребацивале из Албаније на Крф, а били смо живи лешеви. Француски морнари и официри плакали су слушајући нас, и говорили су: „Какав диван народ”! Певали смо када смо умирали на острву Крфу и Виду, певали смо када смо гинули на Солунском фронту. Када бисмо у рововима запевали, Бугари би престали да пуцају. Зато смо ми народ који никада не може да пропадне. Волели су ме српски војници, поштовали, а и бојали су ме се. Можда ме зато нико од мојих ратних другова није запросио. Вероватно су мислили да би Милунка, онако опасна у борби, била бомбаш и у браку.”
Ревија „Дуга”, посебно издање „Солунци”, јануар 1985.
Милан Богојевић је писац и публициста
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Милана Богојевића)
Categories: Преносимо
Реклама изазива гађење. Милунка Савић је злоупотребљена за пропаганду онога против чега се борила. Сама идеја да нам неки странац објашњава ко смо је увредљива и недостојна деле велике Милунке и свих нас. Посебно је љигаво да нам они који су овде буквално сејали смрт (која сад, после двадесетак година даје праве плодове) говоре о моралу, јунаштву или било којој људској врлини. Не може пацов орлу да објашњава шта је вредност. Међутим, од пацова се не може очекивати свест, а још мање савест и њихови поступци нису изненађујући. Ми морамо одмах ту рекламу склонити испред својих очију и очију наших потомака. Неће нама потомци масовних убица и садашње масовне убице објашњавати да ли смо свет или нисмо, да ли смо сви геноцидни или само они који нису чланови њихових НВО. Треба укинути и Н1 и НС, као њихове експозитуре. Не желим ни њихове увредљиве рекламе, ни њихове антисрпске телевизије (то што су против Вучића нема везе са тиме да су антисрпске), ни промоције НАТО пакта, ни Европске уније, ни педеризма, ни туђих фабрика, ни антируског става. Нити сам их тражио, нити ми требају. Две америчке телевизије су шлаг на торти колонијализма и друштва у коме је све аутохтоно и природно непожељно и ненормално, односно у коме се нама дефинише и намеће шта се има сматрати таквим. Манипулације и злоупотребе су при томе обавезне. Оне су суштина средстава за испирање мозга прпагандом “западних вредности”.
Наравно, Амери, као и обично, раде нешто о чему појма немају и покушавају да своју маркентишку „науку“ срамно и огавно примене на преобликовање свести србског народа. А тако што је радио и дворски кинематограф више режима Лазар Ристовски, снимајући сцене масовне изгибије и чак стрељање српских дезертера у свом филму и „серији“ о краљу Петру. Дакле, једну потпуно минорну појаву у ондашњој србској војсци он истиче у први план у нечему што је требало да буде филмски споменик беспримерном подвигу једног малог, херојског народа! Јер, требало је испунити очекивања оних који су касније покренули ову срамну пропагандну кампању, све у оквиру Агенде о „пацификацији злих Срба“, па је тако, на нашу несрећу иначе млитаво обележена 100-годишњица великог рата остала без правог дела „седме уметности“. Исто као што би остала и без примереног споменика јунацима Гвозденог пука у коме се борила Милунка, да није било истрајних и оданих мештана топличког села Игриште. Кад је о томе реч, најбољи наш („југословенски“) филм о трагедији и слави Великог рата у Србији, са мањим идеолошким интервенцијама, на нашу жалост и срамоту, остаје онај који се „омакао“ Јосипу Брозу 1964 год. „Марш на Дрину“, у време када су Срби иначе поново откривали легендарну музику С. Биничког под истим називом!
„Ви сте свет“
Да тачно је да смо ми свет али ви томе свету не припадате јер сте злотвори, убице и пљачкаши.
Имајући све ово у виду ви нисте квалификовани да дајете оцену нама ни било коме другоме.
„Покољења дјела суде, шта је чије дају свјема. На Борисе, Вукашине општа грми анатема.“
Oni koji su ubijali indijance, trovali i zatvarali u
“REZERVATE”, prve KONCLOGORE .
Nisu svet , već AVET.
Oni koji su ratovali , da bih oteli zemlju Meksikancima,
pa pravili ALAMO , laž .
Nisu svet, već AVET.
Oni koji su u Prvom i Drugom Svetskom ratu , došli u
Evropu u POSLEDNJOJ godini , klanja i ubijanja , da
paradiraju .
Nisu svet , već AVET.
Oni koji su BACILI ATOME , dva puta 1945 godine , i
dva puta 1995 i 1999 godine .
Nisu svet , već AVET.
Oni koji su držali “BOČICU-EPRUVETICU” , u Savetu bezbednosti , i LAGALI , da je to HEMIJSKO oružje za masovno uništenje .
Nisu svet , već AVET.
Oni koji ubijaju, ručicom zvanom : DŽOJSTIK , daleko iz
kancelarije sa velikim ekranom , pa posle odu kući sa
POSLA .
Nisu svet , već AVET.
Oni koji imaju vojsku , oružje i oruđe u preko 128 zemalja , na svetu od ukupno 192 zemlje.
Nisu svet , već AVET.
Oni koji UVODE , tkzv. Demokratiju sa visina od preko
10.000 metara , avionima i dronovima.
Nisu svet , već AVET.
Oni koji kontrolišu INTERNET , na svih 13-est
SERVERA , na svetu .
Nisu svet , već AVET.
I na kraju , ONI koji su zadnjih 400-tine godina ,
radili DRUGIMA NARODIMA I ZEMLJAMA , i što još uvek RADE , a to NIKADA sebi nebih radili .
Nisu svet , bili .
Nisu svet , sada .
Oni su AVET.
Srbine, sto puta ste u pravu.
Отворена окупација је овде почела поодавно, од давања патријаршијске капеле на повремено коришћење Англиканцима, преко напада Б92 на братство манастира Црна река и свиме ониме што је уследило након тога у СПЦ , објављивања „црне листе“ неподобних за наступе у медијима(па и покојног професора Јеротића, или о „Агапе“ пре и после „листе“) до кандидовања за председничке изборе човека који је „преблизу“ НАТО структурама(својеврсном референдуму о чланству Србије у тој организацији и расположењу народа према истој, по мени).. И иде им, јер имамо колаборационистичке власти. Онај(Милан Недић) кога су осудили и мучки убили због „колаборације“ је гледао да народ сербски „провуче“ кроз рат, који није био наш, са што мање жртава и за ове је патриота са великим „П“, док су они „кооперативни“(еуфемизам за класичну колаборацију и издају) из ниских, личних, ситношићарџијских побуда.