Валентин Катасонов: Милитаризација здравства

Не искључује се могућност да ће током 2022. војска и полиција наставити своје учешће у борби са „пандемијом“

Извор: Сродство по избору

У борби са „пандемијом“ лекари уступају место војницима. Зона присиле се шири.

У минулој 2021. години учешће војске и полиције у борби са ковидом испољило се, пре свега, у спровођењу вакцинације сопственог састава. Крајем лета и почетком јесени велики део војног особља, у већини земаља света, потпуно је или делимично вакцинисан. Најтврдоглавији су „преживели“ до јесени. Оне који се нису вакцинисали (таквих је у земљама НАТО-а свега неколико процената) почели су да отпуштају из оружаних снага. Отпуштања ће бити завршена почетком 2022. године.

Не искључује се могућност да ће током 2022. војска и полиција наставити своје учешће у борби са „пандемијом“ и оно се може кардинално разликовати од пређашњег: војску сада могу користити као помоћ цивилним лекарима да би вакцинацију становништва довели до задатих бројки.

Валентин Катасонов (Фото: Бизнес онлајн)

Још током лета 2021. године СЗО је предлагала да број потпуно вакцинисаних (који су добили две дозе вакцине) буде 60% укупног становништва у свакој земљи. Током јесени бројку су подигли на 70% (самит Г-20 у Риму крајем октобра). Ако се у спровођењу вакцинационе кампање ослоне на принцип доборoвољности, онда задати циљ неће успети да достигну. Зато су потребни војници, полицајци, специјалци.

Знаци ангажовања војске и полиције у спровођењу вакцинације грађанског становништва почели су да се примећују последњих месеци 2021. године. Низ оваквих примера наводи Еви Мек у чланку „Милитаризација здравства: генерали преузимају контролу над оперативним групама за КОВИД на међународном нивоу“ (Militarization of Health Care:  Generals Take Control of Covid Task Forces Internationally).

Аутор подсећа на мишљење Била Гејтса из 2015. године. Тада је у угледном медицинском часопису The New England Journal of Medicine Гејтс објавио чланак „Наредна епидемија – лекције еболе“ у коме се веома позитивно односи према чињеници да су у тој борби учествовале оружане снаге САД и Велике Британије, које су решавале задатке везане за транспорт. Гејтс је истакао (2015!) да ће човечанство ускоро захватити епидемије још страшније од еболе. Предстоји напорна борба која се може упоредити са светским ратом. За такав рат треба да се спремају и војници. Потребно је и НАТО преоријентисати на овај облик рата. У априлу 2015. године на конференцији Ted Talk Гејтс је иступио са радом „Наредна експлозија? Нисмо спремни“(The next outbreak? We’re not ready) у коме је исказао своје идеје о коришћењу оружаних снага за борбу против пандемије.

Извор: Сродство по избору

Од тада је прошло пет-шест година. И ми видимо да војска заиста учествује у овом новом рату. При томе њена улога није само помоћна – у низу земаља истура се у први план. Еми Мек посебно скреће пажњу читалаца на догађај који се одиграо у Аустрији 17. децембра 2021. године. Влада ове земље је објавила да се оснива нова структура GECKO – Комитет за координацију борбе са националном ковид-кризом. Именована су и два руководиоца GECKO-а – Катарина Рајх (Katharina Reich) генерални директор службе за јавно здравље и Рудолф Стридингер (Rudolf Striedinger), војник са чином генерал-мајора.

Оружане снаге Аустрије броје 53.000 војника (од њих 27.000 припадају резервном саставу) и генерал Стридингер је успешно спорвео ковид вакцинацију овог контигента. Уз то, још почетком 2021. године, успео је да издејствује потпуну забрану било какве критике вакцинације од стране војног особља. Сада је стечено искуство генералу потребно да би довео до краја програм потпуне вакцинације становништва Аустрије који је наметнуо земљи, у новембру, канцелар Александер Шаленберг.

На крају 2021. године број потпуно вакцинисаних у Аустрији износио је 71%, рачунајући делимично вакцинисане – 73%. Готово 2,5 милиона грађана алпске републике до сада нису вакцинисани. Пред генералом Стридингером постављен је задатак да изврши додатни притисак на „тврдоглаве“. Канцелара Шаленберга на крају године заменио је Карл Нехамер; иницијатива да позове као ко-руководиоца GECKO генерала, припада управо њему.

1.фебруара 2022. године Закон о вакцинацији чије је доношење иницирао Шаленберг, ступа на снагу. Невакцинисани ће бити кажњени новчаном казном до 2.000 евра, при чему се могу и више пута казнити. Уколико одбију да плате казну прекршиоци ће бити смештени у специјални затвор за невакцинисане људе у трајању од једне године. За спровођење закона је задужена, пре свега, полиција, но нису искључени случајеви масовног отпора. Тада се може употребити и војска.

Еми Мек пише да је војска већ почела да управља вакцинацијом у Немачкој, Италији и Португалији.

Аустрија: Ново тело за борбу против ковида-19, генерал на челу

„Немачки талас“ 29. новембра је изнео неке детаље о стању Немачкој. Генерал мајор Карстен Бројер (Carsten Breuer) који се налази на челу Комaнде територијалних операција Бундесвера Немачке, одговоран је за сарадњу између војске и грађана. Крајем новембра 2021. немачки канцелар Олаф Шолц поручио је овом генералу да стане на чело Кризне групе за борбу против пандемије („Антикризна група Корона“) У часопису DW пише: „Кризни штаб Бундесвера данас свакодневно добија десетине нових захтева за помоћ од месних власти. Општински чиновници обично моле војнике да помогну центрима за вакцинацију и здравственим органима. Број одобрених захтева од федералних јединица и општина већ је прешао 7.700 и, како се очекује, само ће расти.“ Die Welt пише: „Антикризна група Корона ради у основи неприметно за друштво, но за федералну владу она представља један од најважнијих инструмената обуздавања пандемије. Она анализира ситуацију у регионима, свакодневно доставља федералној влади поуздану слику ситуације и даје препоруке шта да се ради.“

У борби са ковидом улога војске је врло уочљива и у Португалији. Тамо је кључна фигура контра-адмирал Енрике Гувеја е Мело (Henrique Gouveia e Melo). Крајем септембра 2021. године 85% становништва Португалије било је потпуно вакцинисано. Главна заслуга за ово припада контра-адмиралу коме је у фебруару дат задатак да управља вакцинационом кампањом. Адмирал је испољио натпросечне способности у испуњавању задатка. Истина, данас епидемиолошка ситуација у Португалији није много боља него што је у низу европских држава. „Ми смо добили битку“, – каже генерал имајући у виду да је Португалија испунила и премашила план вакцинације. Ипак, признаје : „Ја не знам да ли смо добили рат са вирусом. То је светски рат.“

У далекој Аустралији 2021. године у спровођење вакцинације такође је коришћена војска. Од самог почетка Аустралија се ослањали на принуду. 23. новембра часопис ZEROHEDGE је објавио чланак „Аустралијска војска почиње превоз лица која су била позитивна на тесту, као и лица која су била у контакту са оболелим од КОВИД-а у карантинске логоре.“  (Australian Army Begins Transferring COVID-Positive Cases, Contacts To Quarantine Camps). У чланку је испричана страшна прича која се десила у новембру. У општинама Бинџари (Binjari) и Рохул (Rockhole), недалеко од аустралијског града Дарвин, према дојави неког достављача било је људи заражених ковидом. Ноћу је у куће становника наведених општина нагрнула војска за којом су ишли лекари. Житељима су урађени експрес тестови на ковид. Неколицина је била позитивна. То је био основ за „евакуацију“ 38 људи (неколико становника су били позитивни, а за остале се претпостављало да су били у контакту са „зараженим“). Утоварени су у војне камионе и хитно одведени у изолацију, у оближњи „карантински логор“ (такви логори се данас граде у различитим областима Аустралије). У операцији је учествовало 20 војника. Главни министар Северних територија Аустралије Мајк Ганер (Michael Gunner) је објавио да ће „армија сада превозити позитивне, заражене КОВИД-ом, као и оне који су били са њима у контакту војним камионима у логоре за карантин“.

Посматрачи кажу да је Аустралија постала експериментални полигон.

Са руског посрбио: Александар Мирковић

Опрема: Стање ствари

(Сродство по избору, 23. 1. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , , ,

10 replies

  1. Да ли су Вучић, Брнабић, Лончар и разни Конови и Радовановићи као деца, маштали да ће се бавити овим послом који сада раде?”

    Добро утемељено питање.

    Овај текст је посвећен најпре њима и сличним, који ће се можда и сами препознати.

    Постоји ли начин да се Психопате спрече да заузму руководеће положаје у друштву?

    Упркос растућем интересовању у науци за психологију нарцисоидних социопата и психопата, чини се да је друштво данас изгубило идеју о томе како ти људи могу саботирати основну структуру цивилизације или нације. Врло је лако превише се фокусирати на колективистичке идеологије као извор наших проблема и заборавити да ове идеологије не функционишу у вакууму; не могу сами да пустоше, потребни су им психопатски људи који их воде да направе стварну штету.

    Постоји нешто у колективизму који је подложан пројекцији и лицемерју (колективизам је организација силом, а не добровољношћу). Претпостављам да када ваша политичка идеологија постане ваша религија, лако се претворити у фанатика. И док фанатици проналазе снагу у својој сврсисходности и свом култизму, они такође имају тенденцију да немају никакву самосвест. Они буквално полуде од посвећености свом послу до те мере да губе идеју да ли је њихов случај праведан и поштен. Њихово понашање постаје све промискуитетније и раздвојено, а свака особа с којом се сусрећу која не дели своје ставове одмах се сматра херетичким непријатељем кога треба разоткрити или уништити.

    За аутсајдере који гледају изнутра, фанатици су бескрајни извор комедије. Не можете се суздржати од смеха, јер су њихови тикови, вика и вриска болесно бесмислени и апсурдни (добар пример, „Бака Прасе“). Све док немају никакву стварну моћ, ови људи служе као подсетник шта се дешава када људи одустану од свог ума због лудила. Они могу бити застрашујући, али служе сврси забаве и држе нас остале на земљи. Међутим, када заиста стекну моћ, онда ствари престају да буду смешне.

    Цивилизације су током историје доследно решавале проблем фанатика, али већа претња је постојање нарциса и психопата који се пробијају на руководеће положаје и подстичу бахатост међу масама. Генерално, психопати се сматрају аномалијом која се брзо открива и избегава како би се спречило да се превише попну на лествицу друштвеног утицаја. Проблем је у томе што нису тако ретки као што се неко може надати, а многи од њих имају способност и да се сакрију међу стадом.

    Око 1% Било које популације састоји се од психопата, док је још 1% социопата. Око 5% људи је идентификовано као да имају нарцистичке особине карактера. Нарциси се апсорбују и сматрају себе изнад свих осталих-верују да имају право на обожавање и ауторитет. Социопати нису у стању да деле емпатију са другима, а то их чини непрактичним за лидере. Психопате такође показују недостатак емпатије, али такође имају склоност емоционалном или физичком насиљу. Они се радују патњи других и спремни су да почине велике и насилне злочине.

    Иако психопати чине 1% становништва, они чине 15-25% оних који су затворени у затворима. Утицај који имају на друштво се не може преценити.

    Дефинитивно постоји неко преклапање између различитих типова, али генерално око 10% људи показује опасне и углавном урођене психолошке поремећаје који се често не могу лечити. Размислите о томе на тренутак-10 од сваких 100 људи су временске бомбе које чекају да нас живот учини неподношљивим.

    Да будемо сигурни, неки од њих су и даље способни да функционишу у друштву. Социопати, посебно, могу постати драгоцени у областима у којима је потребно мање емпатије за обављање одређених задатака. Посебно су погодни као хирурзи, лекари хитне помоћи, војници, ватрогасци и за било који други посао где их врста оболелих људи неће спречити да спасу животе. Не морају се нужно радовати видећи како други наносе штету, али ни емоционално их то не додирује. Све док им није дозвољено да заузму позиције које имају утицај на велике групе људи, они могу имати користи од друштва.

    Историја нам показује да проверавање и спречавање психолошки сломљених људи да уђу у институције које нуде моћ није тако једноставно. У ствари, многе монархије и царства изграђене су на системима који су омогућили да психопате и нарциси напредују јер су се ослањали на генетски континуитет. Да је монарх имао сина предиспонираног за психопатију, то не би било важно, тај луди принц би једног дана постао краљ и ту би се мало тога могло учинити. Није било процеса провере. Поред тога, многе такве особине се преносе генетски, што значи да структура моћи изграђена на наследности може постати све деструктивнија како се психопате у краљевској породици жене и удају. То би помогло да се објасни зашто је психопатско понашање превише уобичајено међу монархијом у прошлости.

    Стварање демократије и демократских Република делимично је имало за циљ да помогне уклањању људи који одступају од норме кроз отворене изборе и процес гласања. Другим речима, Нека људи пажљиво погледају кандидате и уклоне лудаке из кругова моћи. Нажалост, то не функционише превише добро ако су сви кандидати психопате (личи ли и вама?), а јавност нема прави избор. Даље, психопате су такође пронашли начине да заобиђу политички процес и контролишу га без директног учешћа у њему.

    ::: Корпоративни свет и финансијске институције омогућавају психопатама да утичу на политику иза кулиса, подмићујући кандидате и њихову лојалност или проверавајући кандидате и допуштајући само оне са сличним социопатским, нарцистичким и психопатским навикама кроз процес селекције и у политичку арену. :::

    У племенским друштвима и малим друштвима са ниским нивоом технологије било је лакше идентификовати и искоренити психолошки сломљене људе и спречити их да постану лидери. У условима огромних царстава и технократије, психопатима је много лакше сакрити се међу нормалним људима и спојити се са њима. Из тог разлога, обично упоређујем агресивне психопате са митолошким причама о вампирима. Стварно не могу смислити бољу аналогију. Они се уграђују у становништво, заузимају утицајне положаје који их штите од сумњи, а затим систематски пију крв грађанима. То је оно што раде. Ово је уграђено у њихову природу и не могу се исправити, могу се уклонити само онако како се паразит уклања из домаћина.

    Ови људи представљају главну претњу било којој цивилизацији. Они су модератори хаоса и активно планирају да истисну слободно друштво. То је оно што бих назвао примарним организованим психопатима и они стварно раде заједно за обострану корист, слично као чопор вукова. Они представљају 1% од 1% (то су ти глобалисти).

    Психопати на врху пирамиде су већ дуго организовани, али шта је са милионима других људи са таквим особинама карактера? Шта се дешава када им се пружи прилика да се окупе?

    Савремено друштво и високотехнолошки друштвени медији створили су још горе услове, јер сада заједница психопата више није изолована. Тај 1%, Који је некада био углавном гурнут у мирне углове и на двориште човечанства, сада је у стању да се организује у агресивне гомиле стотина хиљада, водећи милионе мањих социопата и нарциса. То ствара субкултуру онога што бих назвао лудилом заједнице – као што каже стара изрека, „пацијенти преузимају болнице“.

    То видимо посебно у погледу политичке левице и отворене пропаганде нарцизма као прихватљивог начина живота. То не значи да психопате такође не покушавају да се инфилтрирају у конзервативне кругове, само што су левице много пријатније за себе. То су људи који су се некада осећали беспомоћно јер су их избегавали и сада желе личну освету.

    Ствар је у томе што су у почетку избегавали утицај из врло доброг разлога; они нису психолошки спремни да се носе са било којом мером моћи. Сада им се даје институционална контрола и то их доводи до беса. Они себе сматрају аутсајдерима и „револуционарима“, али у стварности су само емоционално ретардирани и инфериорни и послани су у овај временски период да би заштитили остатак човечанства.

    Али како се носити са овом опасношћу не само краткорочно, већ и дугорочно?

    Наша култура мора бити фундаментално измењена узимајући у обзир психопатију и друге девијантне и особене карактера. Више не можемо занемарити утицај који ови људи имају на човечанство у целини. Први корак би захтевао одвајање од покрета и институција које подстичу психопатско и нарцистичко понашање. Другим речима, морамо се вратити на модел изолације за склоне психопатији, уместо да их третирамо као да су нека група са статусом жртве која треба посебну пажњу и „негу“.

    Као што је напоменуто, у многим случајевима ове карактеристике су урођене (урођене) и не могу се лечити. Проблем се не може решити, јер то није толико болест, већ потпуно другачија психолошка структура. Могли би бити и нека друга врста нпр. грабежљива. Са њима нема међусобног суживота. Они нас виде као храну.

    ::: Кандидати за руководеће позиције ће морати да се провере за психопатију, нарцизам и социопатију. :::
    Ако имају превише знакова упозорења, онда им не би требало дозволити да се баве овим послом. То је једини одговор, поред фундаменталне промене начина на који функционише наш изборни систем, против чега се ни ја не морам нужно противити. Систем случајне лутрије за јавне функције, заједно са строгим ограничењима времена (не само за редовне политичке позиције, већ и за бирократске позиције), барем би био бољи од онога што сада имамо. Радије бих ризиковао могућност случајног избора мање квалификованих људи у влади него да имам систем који привлачи концентрисану културу злонамерних паразита.

    Који је бољи начин да се уплаше психопати него да им се одузму било какве дугорочне користи од рада у влади? Који је бољи начин да се смањи утицај корпоративне „елите“ него да им се одузме могућност финансирања или избора кандидата који на крају заузимају своје позиције? Чак и да су успели да подмићују неке званичнике, са временским ограничењима, морали би да почну изнова и изнова са последњом генерацијом нових званичника.

    Неки ће, наравно, указати да ће промена система сутра захтевати ослобађање од психопата који данас управљају. Слажем се, то је дилема. Нажалост, када психопати постану организовани и укорењени, прича нам говори да се не могу помакнути без употребе силе. Није их брига за протесте, не покреће их ум или логика, није их брига за патњу људи, и увек ће себе сматрати легитимним владарима нас „ниже“ врсте.

    ::: Они добијају надмоћ од гомиле заосталих људи које воде и искориштавају; :::

    скоро 10% становништва које се, када се организује, претвори у војску бесних лудих паса који жуде за остацима са стола моћи. Можемо и требамо наставити да се одвајамо од гомиле колективиста и фанатика, али сви психопати виде раздвајање као изазов и покушаће да интервенишу.

    На крају ће доћи до свађе а то је можда и најбоље.

    Извор интернет.

    29
    6
  2. Mislim da do sada nisam procitala ili cula da je iko opisao I objasnijo kao Nenad , ovo sta se desava. Ovo moze biti poseban prilog. Moje duboko postovanje. 262 dana smo proveli zatvoreni, bez sudjenja. Svako nepostovanje povlaci kaznu, pretnje ako se
    ne vaksinises.

    15
  3. Digital prison

    Digital fog
    Falls down
    Covers my thoughts
    Cools my heart

    My mind
    In a digital prison
    Digital prison
    All around

    I’m digging a hole
    Deep in the ground
    I’m digging a tunnel
    To escape

    Momcilo

    22

  4. ‌Зажежи лучу Господе

    ‌Зажежи лучу Господе
    ‌Нека слијепци провиде
    ‌Да нас живе не одводе
    ‌У црње – горе гробове

    ‌Уждиј ломачу истине
    ‌Нек мржња и зло изгоре
    ‌У крви спали отрове
    ‌Лажне љубави братове

    ‌Освијетли ноћ Господе
    ‌Разоткри ситне нељуде
    ‌Упри прстом на одроде
    ‌А даље знамо Господе

    ‌Момчило


    29
    1
  5. Хвала ти Saffron на лепом коментару !

    12
  6. Zaista sjajna analiza ali i razlog za malodusnost. Ne mogu da shvatim kako zajednica ne prepozna takva svojstva pojedinaca nego se zapanjimo tek kad „ludilo uzme maha“. Ovo treba imati na umu preventivno. Hvala za detaljnu elaboraciju sindroma.

    11
  7. @Ненад
    @Saffron

    Ваистину!
    Све је очигледно. Али се сви ми правимо да то не видимо. А све се види. Боље речено осјети. Кад су непомјаника новинари почели хвалити и дизати у висине, ја нисам могао вјеровати. Дјеловало ми је смијешно. Боље речено гротескно.

    Али кад се то поново хиљаду и више пута… Као што нас Гебелс учи. Онда, чак и творац лажи (хвалоспјева) почиње вјеровати у њу. На крају и непомјаник. Или је он од самог почетка вјеровао у своју натприродну посебност.

    @Goran janicijevic
    Као што рекох горе, мислим да сви ми то видимо и препознајемо од почетка. Али затварамо очи и очекујемо да неко други ријеши проблем. Све док нам не догори до ноката.
    А сваку аномалију је лако отклонити у самом почетку. Док не нарасте.

    На крају да кажем да се сви психопате међусобно препознају. Да кажем по мирису. И међусобно подржавају. Често сам се освједочио, у својој околини, да мале и још неафирмисане психопате са одушевљењем хвале њихове успјешне колеге по дијагнози. Као у неком делиријуму. Чак и ако се ради о формално „идеолошким противницима“. Или чак припадницима супростављене етничке групе.

    Браћа и сестре по дијагнози владају свијетом и свим силама се труде затру и посљедњи џеп слободне мисли. Да униште и посљедње острво здравог разума.

    Ипак ја сам оптимиста. Болест не може побиједити здравље. Ма колико била јака. Болестан организам се урушава. И на крају умире. А из преосталих здравих честица живот се обнавља. Наравно, цијена може бити превелика.

    26
  8. @Момчило

    Е па није тако, има нас који се не правимо да не видимо 🙂

    Проблем је, што ми најчешће бијемо змију, не по глави, него по репу.

    Али понекад и треба загазити у то блато, а шта фали? Мало се порвемо са њима,
    свако на свој начин и избацимо један део острашћености из себе.
    Одупирати се злу, било којим средствима, није ни грех ни срамота.
    Свесни смо да је мала вајда од тога али шта нам је још остало, који вид
    „политичке борбе“? Када је цео државни систем давно разбуцан и окупиран.

    Ова, веома озбиљна тема о којој пишемо, требало би да буде на првим страници свих
    важнијих институција. Али тамо седе неке добро плаћене прдоње и што би рекао
    Радован „само умачу кекс у чај“.

    @Goran janicijevic

    „Постоје три типа људи, они који виде,
    они који виде када им се покаже, и они који не виде.“
    Лав од Винче

    Ако дубље размислимо, установићемо да све те лажне крмаче (Dummy Sow) „Биље“
    и „мали хитлери“ који нас нервирају су у ствари, само осмишљена системска игра
    и пребацивање тежишта, пажње, кривице или одговорности, на те унајмљене корисне
    идиоте.
    Та представа је обично свима смешна и забавна и кратко траје, на пример, траје
    таман толико док „екипа“ не заврши неки важан послић, измени Устав, прода рудник,
    поклони нашу фабрику и томе слично.
    А о корисним идиотима (што купе мрвице са стола), њиховом карактеру и типу
    личности, може се још много писати.

  9. @Ненад

    Тачно. Нека сте ме исправили. Казао сам „сви“, а требало је да кажем „већина“.

    А што се тиче убијања змије, моја пјесма Завијање:

    Чују се посљедње трубе
    Стежy ме тељигом ко вола
    Шкргућем – оштрим зубе
    Завијам мимо протокола

    Сем слободе све смо ти дали
    Умукни мали – враг ми се смије
    Умукни ти анђеле пали
    Змија се у главу бије

    Ломе на мени кола
    Ломе на мени зубе
    Освајам врх бола
    А они себе губе

    Велики поздрав!

  10. Umesto odupirati se zlu ja sam nekako uvek za suprotstaviti se! Ne znam da li ima razlike izmedju ta dva pojma….

Оставите коментар