Патријарх Порфирије: Оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово

Патријарх истакао да се среће са људима из читавог свијета и да је, како би дочарао шта за нас Косово практично значи, многима говорио да је “оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово“

Патријарх Порфирије (Извор: РТРС)

Патријарх српски Порфирије изјавио је да међу епископима и свештенством Српске православне цркве нема дисонантних тонова на тему јужне српске покрајине и да је Косово за Србе исто што је Ватикан за Римокатоличку цркву.

Патријарх је у интервјуу за јавни сервис, упитан да ли се све владике слажу са његовом реченицом да је референдум за Косово и Метохију одржан 1389. године, истакао да се став цркве о том питању није мијењао и да је свима добро познат.

Ја досад нисам наишао ни на једног од браће епископа, а и у свештенству, на дисонантне тонове када је реч о Косову. Наравно да за нас Косово није само политичко питање, то је много дубље духовно питање. Зато ми кажемо да Косово није напросто мит, зато што на плану мита ви можете бити губитник или добитник. Косово је као завјет за нас везано за Нови завјет, а у средишту, у сржи Новог завјета стоји светост и ми смо позвани на светост и за нас је Косово заиста светиња – нагласио је патријарх.

Патријарх Порфирије: Косово је наш наратив – мит је једно, а завет друго

Истакао је да је имао могућност да се, откако је дошао на позицију патријарха, среће са људима из читавог свијета и да је, како би дочарао, шта за нас Косово практично значи, многима говорио да је “оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово“.

Најбоље је Васко Попа рекао, ‘поље каквог нема, небо изнад земље и небо испод земље’. Дакле, Косово је за нас оковано небом и у том смислу, не може бити предмет прагматичности, предмет рационалног и логичног. Шта је то ефемерна добит, шта је то практично корисно, јер оног тренутка кад ми угасимо Косово у себи, ми напросто постајемо идентитетски нешто сасвим друго у односу на читаву нашу историју и предисторију, у односу на своје оце, праоце и свега осталог – поручио је патријарх.

Васко Попа: Косово Поље

Додао је да је континуитет и поглед и ход у будућност једног народа немогућ без дубоког корена и да је за нас Косово најдубљи корен.

Јасеновац је највеће светилиште у српском народу, а не математика и бројке

Патријарх српски наводи да је положај Срба у Хрватској широка, слојевита тема, наглашавајући да је његов дубоки утисак да страх код многих Срба у Хрватској постоји.

Он није од јуче и не може се једноставно једним потезом руке и операцијом и превазићи, а страх је највећи могући човјеков непријатељ, кад сте у страху, не треба вам друго робовање, без могућности сте да афирмишете свој потенцијал. Он постоји и спутава отворено, спонтано, аутентично функционисање многих људи. Он има своје објективне короне, али из тих објективних се развијају и субјективни корени – наглашава поглавар СПЦ.

Патријарх Порфирије у Јасеновцу: Хрватска и ја се јавно волимо, неке ствари сам морао да прећутим

Сматра да у Хрватској постоји веома велики број људи, Хрвата, у разним структурама њиховог друштва, који чине све да отупе тај страх код својих суграђана Срба и да пруже простор да буду раме уз раме грађани као и сви други грађани.

Наравно постоје и такви који користе бруталан језик, који производе управо слику коју сте ви навели, осјећање код многих Срба да су, најблаже речено, вишак на просторима Хрватске. Не само да имам огромну наду да та група екстремиста неће превагнути, јер није доминантна у хрватском друштву, већ да ће ове силе и снаге добрих људи каквих тамо има прије или касније учинити да окови страха који спутавају и везују неке Србе једноставно сами по себи ишчезнути – наводи патријарх српски.

Говорећи о Јасеновцу и жртвама, истиче да је Јасеновац прије свега свето мјесто, највеће светилиште у српском народу.

Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац

Ја сам безброј пута био тамо, био сам прије три дана, посјетио монахиње у Јасеновцу, и сваки пут кад одем у Јасеновац, ја се духовно обновим, оснажим, оснажим се управо на плану по сваку цијену труда и напора да проповедамо јеванђеље и да је сваки човјек икона Божија, да је за сваког појединца Христос распет – наглашава патријарх.

Истовремено, додаје, важно је рећи да за нас Јасеновац није математика и нису бројке.

Ја у Јасеновац идем да се молим богу, тим светим мученицима да буду подршка и нама који смо и данас распети. Отуда покушај да се и ми из цркве увучемо у расправу о бројкама јесте покушај да се измјести суштина тога мјеста и свог правног оквира је да се премјести на табло гдје се лицитира о бројкама – истиче поглавар Српске православне цркве.

Поручује и да је против сваке врсте ревизионизма, у било ком смјеру и правцу.

Танјуг о сусрету патријарха и председника: Утврђени спискови наводе 83.000 и 88.000 жртава Јасеновца

Притом остављам увијек комфор историчарима да на основу различитих параметара и докумената закључују о бројкама. Али не могу да одолим утиску и да не кажем да је ревизионизам веома актуелан данас, не само код нас, већ глобално говорећи, расправе о Првом свјетском рату доносе закључке, а који су ревизија догађаја који су се десили. Најбоља могућа ствар у Јасеновцу је што је владика Јован тамо основао манастир и ја позивам браћу и православне Србе да иду у Јасеновац на поклоничко путовање, кад дођу тамо, биће им све јасно – наглашава патријарх српски.

Зна се добро ком су народу припадали они који су страдали у Јасеновцу

Патријарх је поручио да се злочинци који су могли да почине такве злочине какви су почињени у Јасеновцу, као и злочинци који су чинили сличне ствари на сваком другом мјесту, исписују из сваког народа зато што се исписују из људског рода.

Наишао сам на примједбе појединих стручњака или пак и на критике овде у нашој јавности, али ја сам говорио из перспективе љубави Божје. Зашто? Зато што су прије свега сви они који су у Јасеновцу пострадали невине жртве, а то су светитељи Божји. Зна се добро ком су народу они припадали, зна се да су то Срби, зна се да су то Јевреји, Роми и један невелики број Хрвата. Дакле, зна се ко је тамо страдао, али оног тренутка када неко постане светац божји, љубављу и благодаћу божјом, а то несумњиво мученици јасеновачки јесу, онда тај конкретни човјек из конкретног места са именом и презименом превазилази оквире свога народа и припада свима. Сви онда могу њима да се моле, као и сваком другом светитељу – нагласио је поглавар Српске православне цркве.

Истакао је да се зна да ком народу припадају они који су чинили злочине у Јасеновцу.

Патријарх Порфирије у Јасеновцу: Злочинци не припадају ниједном народу

Зна се да су то били Хрвати, али злочине чинећи, на начин на који су их чинили, они су укинули сваки траг иконе божје у себи. Они су се поистоветили са бесловесним животињама. И у том смислу, они су се исписали из људског рода. Они не припадају никоме и они, као и сваки други злочинци, на сваком другом мјесту – казао је патријарх и додао да то није његов лични став, већ „искуство јеванђеља Христовог, искуство распетог и васкрслог Христа и искуство милиона мученика за Христа кроз историју све до наших дана“.

Поручио је да онај који плаче на једно око, а има утисак да оплакује себе, своју бол и своје жртве, а да друге жртве нису достојне истог оплакивања, заправо ни своје жртве истински и аутентично не поштује.

Ми заправо да бисмо могли да препознамо бол другога, да поштујемо истински жртву другога, морамо своје жртве аутентично, опет у духу јеванђеља, у духу љубави Христове поштовати – казао је патријарх Порфирије.

Нагласио је да нечије страдање, страдање нашег ближњег, најчешће доживљавамо као провокацију која производи ерупцију различитих нагона у нама, због силних неразријешених проблема у односу на свој идентитет.

Оног тренутка када ми истински будемо поштовали своје жртве, када будемо те жртве доживели у перспективи благодати божје и његовог светла, онда ћемо и те како моћи да препознамо жртву другога. Онај ко није осјетио истински бол, он тешко може да осјети, осим ако није светитељ божји или на путу светости, тешко може да осети бол другога –  навео је патријарх српски.

Поручио је, одговарајући на питање да ли постоје мјеста на којима Срби треба да траже опроштај, да је суштина јеванђеља Христовог праштање и да се сваки дан у цркви у молитви Оче наш изговара стих „и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“.

То да ли ће нама Бог опростити је у директној корелацији у зависности од тога да ли ми праштамо другима и да ли иштемо опроштај од других. Према томе, сигурно да има места на које ми треба да одемо, да се поклонимо Богу и да осетимо бол, што је неко, из било ког разлога, ко је део нашега организма учинио, бол неком појединцу, некој породици или неком народу – истакао је патријарх Порфирије.

Опрема: Стање ствари

(РТРС, 28. 12. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

6 replies

  1. Uz svo duzno postovanje ovo je vrlo neprimereno I neinteligentno poredjenje. Niti se jedan gradski kvart moze porediti sa Kosovom niti se RK crkva moze porediti sa Srbima. Ako ni zbog cega drugog, onda sto su ovdasnji entiteti I veze medju njima mnogo hiljada godina stariji. Prosto je nepotrebno to dalje obrazlagati I tumaciti. Ali nesto drugo jeste. Pomenuto je nedavno ali je brzo nestalo sa naslovne strane pre nego sto je procitano.

    Dosta je vazno I zahteva odgovor SPC-a, poput nasih istoricara koji ce pre ili kasnije morati da daju odgovor o doseljavanju Srba na Balkan. Za sada imamo monolitan patriotsko-drugosrbijanski blok cutanja o staroj srpskoj istoriji koji autisticno odleva I ne da se isprovocirati da ista izjavi o tome. U medjuvremenu cemo citati o apstraktnom ‘duhu samoporicanja’ ili najvecoj Lazi o Kosovu ali cemo ostati sizofreno drustvo sve dok ne dobijemo odgovore na ovo I druga pitanja.

    A SPC bi (zajedno sa istoricarima) morala takodje da odgovori kada, gde I od koga su Srbi primili hriscanstvo, da li smo imali arhiepiskopije pre sv. Save, kada ce caru Dusanu biti vracen svetacki oreol I zasto je u proslosti ostao bez njega, uloga tzv. ‘slovenskih’ prosvetitelja I vatikanskih sluzbenika Konstantina I Metodija u ‘prosvecivanju’ Srba koja je u neskladu sa zdravorazumskom logikom I mnoga druga pitanja sve do danas, ukljucujuci anatemisanje vladike Artemija I tolerisanje istorijskog revizionizma u samom krilu crkve kada je Jasenovac u pitanju.

    24
    3
  2. Свети Филарет московски:

    “За непријатеље своје/личне/ моли се Богу;
    непријатеља Божијих се гнушај,
    а непријатеље Отачаства – сатири.“

    Свети Козма етолски:

    “У последња времена свештенициће бити најгори и најнечастивији
    од свих!“

    23
    3
  3. Какво несрећно поређење — Римокатолици/Ватикан и Срби/Косово.

    Лако се може видети колико су та два односа различита.

    Ватикан — центар политичке злосиле и религијског прозелитизма
    Косово — место херојског страдања Срба у одбрани вере и отачаства

    Ватикан — насељен управљачком елитом римокатоличког света, препуно злата и уметничких артефаката
    Косово — окупирано од стране антицивилизацијске силе и насељено ломачима крстова на црквама, рушитељима и палитељима манастира и скрнављивачима српских гробова

    Ватикан — центар финансијске моћи и утицаја
    Косово — где се многи преостали Срби хране у јавним кухињама

    Ватикан — туристичко одредиште за милионе посетилаца
    Косово и Метохија — место где Срби ни на парастос не могу отићи

    Ватикан — место где столује поглавар свих Римокатолика
    Косово — где је Грачаница — место неприсуства српског Патријарха

    Ватикан није Италија
    Косово је Србија

    Добро је што је Патријарх сербски обећао само један или два интервјуа годишње за средства масовних комуникација. Мање ће бити оваквих наслова и штете од оваквих његових речи.

    Колика ће бити повреда од његовог политичког деловања између интервјуа узнаћемо али молимо се Јасеновачким Мученицима да нас не стигне страшна срамота и стид одрицања макар једног од њих.

    Нека би се молитвама Јасеновачких Мученика пред Господом уразумиле и главе оних који се невешто баве аритметиком покушавајући да Србе заведу за Голеш планину.

    Не схватају да је та планина од костију мученика и река непрелазна од њихове свете крви. А њихове вечно живе душе Господ чува и једини зна њихов број.

    30
    3
  4. По православном календару, издање СПЦ, наша православна црква прославља из године у годину, поред Светих мученика Гламочких и Куленвакуфских, Сурдуличких и Јасеновачких, и :
    Света 33 мученика у Мелетини,
    Светих 7 мученика у Ефесу,
    Светих 45 мученика из Никопоља,
    Света 42 мученика Аморејска,
    Светих 40 мученика Севастијских,
    Светих 10 мученика Критских,
    Светих 20.000 мученика Никомидијских,
    Светих 14.000 младенаца Витлејемских..

    Због верности Богу и Божијој правди….

    13
  5. Александру Лазићу, сувласницима и посетиоцима сајта СТАЊЕ СТВАРИ честитамо Нову годину уз здравицу писану пре 289 година.

    Гаврил Стефановић Венцловић :

    НОВОГОДИШЊА ЗДРАВИЦА 1732

    Ја ћу вам добра времена давати;
    Кишна пролећа и јесен, и суха лета.
    И земља ће вам ваша
    Свој берићет потпуно износити
    Да вам се напуне гумна свакога жита
    И хардови вина и каце масла
    И сваке благоте да вам доста буде
    И да вам преспева сваке летине
    Од года до года.
    И старо испред новога да исцрпивате и преручујете
    И у снази се, у миру обживите сви скупа.
    И нећете се ни од кога бојати
    Јер ће се сви ваши злотвори
    Од вас посрамити
    И разбећи се испред вас.
    И ви ћете се наспорити и узрасти по навише.

    9
    1
  6. @ Деда Ђоле

    Поштовани,
    Хвала на овој дивној здравици! И Вама желим све најбоље, пре свега мирну и здраву нову годину.

    Александар Лазић

    10

Оставите коментар