Они су увек изнад својих стварних способности, ми увек испод. Одговор сам нашао у начину мишљења, у роботској шаблонизираности њихових реакција. Сви они функционишу као нешто једноставнији роботи
Борислав Пекић (Фото: Арт анима)
Требало ми је дванаест година да схватим да моје неразумевање Енглеза, с којим ни у каквој вези не стоји моја симпатија према њима, потиче отуда што сам разлике међу нама тражио у нашим темпераментима, а затим у нашим историјама. А оне су заправо у начину мишљења. Начин мишљења је, наравно, такође резултанта расног темперамента и историје, а историја и сама последица тог темперамента. Историја је, наиме, увек онаква као што је њен народ, народ коме се она догађа. Али ова једначина, тако проста код нас, није тако једноставна кад се покуша применити на Енглезе.
Ми смо непредвидиви, зато што ми уопште немамо један начин мишљења. Енглези су, међутим, непредвидиви само зато што нисмо кадри да њихов начин мишљења схватимо. Ми смо нерационални, зато што једноставно не поштујемо налоге разума, којим такође располажемо. Енглези кад су нерационални, они остварују једну вишу рационалност, заправо они су и тада рационални само ван наших граница поимања. Наше су ексцентричности ишчашења из живота, њихове – ужљебљивање у живот. Наше су заблуде, заблуде и јуче и данас и сутра. Њихове заблуде врло често су сутрашње истине. Наше грешке су грешке које не могу постати ништа паметно у будућности. Њихове погрешке су врло често нека врста предвиђања будућег стања, један прерани корак у његовом правцу. Они су увек изнад својих стварних способности, ми увек испод.
Питао сам се зашто је то тако и нашао одговор у начину мишљења, не толико у карактеру тог начина него у његовој сталности, у роботској шаблонизираности њихових реакција. Стандард, уосталом, и стандардно понашање је први услов онога што зовемо цивилизацијом. Сви они функционишу као нешто једноставнији роботи.
Нешто друкчије мисле, друкчије се понашају, па тако постају и предвидиви углавном они које су прилике на дуже време држале у додиру с Европом, а нарочито Истоком и Словенима. Онда делују као машине које су жртве краткога споја, као апарати дуго држани на влази.
Уторак, 2. август 1983. године
Борислав Пекић, Рађање Атлантиде, приредиле Љиљана и Александра Пекић, Службени гласник 2019, стр. 188-189.
Опрема: Стање ствари
(Макроекономија, 14. 11. 2021)
Categories: Поново прочитати/погледати
Jesu li Englezi ljudi ?
Jesu.
Dali ljudi drugim ljudima , rade/radili ono što su Englezi
“uradili” i “rade i danas” , od Henrika 8 – og , på do
Borisa 1 – og ?
Ne postoji ni jedan kontinent , od sedam na Majci Zemlji ,
ne postoji ni jedna zemlja , na sedam kontinenata ,
ne postoji ni jedan narod , na bilo kom kontinentu ,
ne postoji ni jedno more ,
ne postoji ni jedna reka ,
ne postoji ni jedna planina ,
a da je nisu ” posetili” , ljudi , zvani Englezi.
Gde god da su bili u “poseti” , bilo lično ili posredstvom svojih “podizvođača” radova , uvek su ostavili druge ljude , vekovne domaćine na tim mestima u jadu i bedi ,
uz obavezno “odnošenje” , svega što vredi , na čuvanje
i korišćenje na ostrvo sa koga su krenuli u ” ljudske-prijateljske” posete , drugim ljudima i zemljama.
Jesu li Englezi ljudi ?
Jesu.
Daleko im kuća od moje SRBIJE.
Бора је овде био врло благ.
Није ништа рекао о креаторима геноцида, то је енглески изум.
Њихова елита је најгори спој најгорих људи.
То су Срби осетили на својој кожи дебело.
На теразијама Јова немерљив је наш мартиријум смисла са баналношћу бесмисла зла енглеза на другом тасу – од НАС ГОСПОД ЗАХТЕВА НЕМОГУЋЕ, а ми, верујући у томе, ишчашеношћу из свимства стојимо у Завету захтеву, они, елем, ужлебљени у свет, злурадим кикотом оне Трачанке која се Талесу подсмехнула, захтевају од ” господа ” оно што је њима могуће те тако у ” завету ” леже захтеву према себи, јер њихово мишљење јесте ” бог “…
Благословен је тас са десне стране, на који смо положени.
П.С.
Ово Шестов из мене коментар пише…
И Достојевски.
Види Србине, ово сјајно сублимисано Пекићево разишљање треба посматрати као прилог или одсјај његових лондонских прилога на радио BBC…наравно да Пекић тада није могао познавати особености условљене генетичким равнотежама излованих популација као што су острвљани у односу на лако покретљиве средњеевропске народе… и, не пишем ти ово из Такова да би ти боље разумео Енглезе већ да не би олако хулио на своје из Босне или Поморавља,из врлетне Црне Горе и равне Војводине јер сви су тако јединствено различити а,…Толико о томе.
Jesu li Kinezi, Nemci, Amerikanci, … ljudi?
A da nije problem u i Srbima?
Још Пекић није тражио разлог њихове “роботизације” и нашег слободног понашања у верској вертикали. А то човеку даје карактер.