Машина.рс: О потреби за промену парадигме по питању доступности властитог крова над главом

Tржиште станова доминантно представља механизам за увећање капитала и даљу сегрегацију богатих и сиромашних, а не механизам решавања стамбене потребе

Фото: Стање ствари

Бавећи се темом неприступачности цена станова у Србији, портал Машина у тексту под насловом  „Одговор на неприступачне цене станова није пораст понуде на тржишту, него ван њега пише:

„Ма колико невероватно звучало, 2017. године Лејлани Фара, тадашња Специјална известитељка за становање при Уједињеним нацијама, изјавила је да је глобално тржиште некретнина вредно чак 36 пута више од вредности целокупног злата икад ископаног у свету. Уз то, око 75% тог богатства је у становима.“

„На тржишту станова, дакле, доминантна мотивација потражње није стамбена потреба, већ потреба за улагањем, због очекивања да ће вредност стамбеног простора стално расти… Понуда станова ће покушавати да задовољи потражњу за инвестирањем и оплодњом капитала, а да ли та потражња има границе?“

Фото: Стање ствари

Наводећи да 42% од укупног броја станова купљених у Србији ове године отпада на Београд, аутори Јована Тимотијевић и Данило Ћурчић кажу:

„Наратив о расту кроз стално повећање изградње профитних станова заправо служи као димна завеса, при чему се упорно тврди да ће се добробити раста увек ,прелитиʻ на све, премда се то преливање дешава врло неуједначено – највећу корист осећају они у врху економске моћи. С друге стране, већина домаћинстава која покушавају да себи обезбеде дом не могу се такмичити са спекулативним ценама, а кредити им остају неприступачни због сталне прекаризације рада. Све у свему, тржиште станова доминантно представља механизам за увећање капитала и даљу сегрегацију богатих и сиромашних, а не механизам решавања стамбене потребе.“

Фото: Стање ствари

Аутори Машине обрисе решења виде у следећем:

„Одговор на нагомилане стамбене проблеме у земљи није само у већем броју станова. Потребне су нам пореске, социјалне, планерске и друге политике које ће радикално трансформисати стамбени сектор. Решење видимо у дугорочном одустајању од приватног власништва над станом. Да, потребан нам је нови Нови Београд – потребан нам је велики број станова који ће бити изграђени у јавном или заједничком власништву, којима се демократски управља; потребан нам је сигуран најам; потребни су нам задружни и други колективни, неспекулативни модели изградње.“

Цео чланак можете прочитати на изворном сајту.

Приредило: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , , , , ,

1 reply

  1. Јавна својина у доминантно капиталистичким односима је исто што и власништво великих приватних и углавном страних компанија над јавним ресурсима. Решење је да се изврши комплетна реституција отете приватне својине и да се укину сва неправична и противуставна законска ограничења при враћању истих непокретности изворним власницима. Све од чега зависи опстанак породице и појединца мора бити у приватном власништву. Међутим компаније не морају и не треба да буду претежно приватне нарочито не оне које се баве виталним потребама друштва у целини.

Оставите коментар