Светислав В. Костић: На Параду поноса идем због прадеде који је био један од 1300 каплара

Идем на Параду зато што сам везан за моје корене. Мени су преци гинули на Мишару, на Чегру, у Ћеле-кули има наших глава, на Ђунису, на Куманову и Битољу, на Брегалници, на Церу, Колубари, на Солунском фронту…

Извор: Фејсбук страница Светислава В. Костића

Као и свих ових година и ове идем на Параду поноса. Нисам пропустио ниједну од оне прве на којој сам учествовао 2010. године. Редован сам учесник Параде поноса из два разлога. Први је тај што сам ја страшно везан за моје корене. Мени су преци гинули на Мишару, на Чегру, у Ћеле-кули и данас има наших глава, на Ђунису, на Куманову и Битољу, на Брегалници, на Церу, Колубари, на Солунском фронту… У свим тим ратовима у којима су изгинули наши најбољи синови и кћери, у којима су животе дале десетине мојих крвних сродника, ми смо се као народ борили за једно – за нашу, савремену и слободну државу. Савремена и слободна држава подразумева да се у њој поштује оно што у њеном Уставу пише, а у њему недвосмислено стоји да нико не сме бити дискриминисан и да постоји обавеза државе да обезбеди право да се Парада поноса одржи.

Дакле, мене на Параду поноса шаље мој прадеда који је у Колубарској бици као ђак-добровољац, као један од 1300 каплара водио свој вод у последњи јуриш. Он ми је рекао да идем на Параду поноса. Зато што је Србија пуна оних који би да се одрекну наше државе и наше слободе и да нас сведу на простор безакоња и празноверја у коме онај што је јачи пресуђује. А ако они у томе успеју џаба је на Мишару поражен Кулин-капетан јер се Србија земља коначно умирила.

Други разлог је људски. Србија је добра земља ако у њој људи имају право да буду срећни. Како су огавни и бедни људи који за своју срећу захтевају да други морају да буду несрећни. А онај од кога тражимо да своју природу, и то природу која никога не угрожава, крије, не може да буде срећан. Ја нећу да будем огаван и бедан и хоћу да моји суграђани и моји пријатељи имају прилику да буду срећни, овде код своје куће. Јер је она мени добра само са њима у њој. И зато ако ме неко пита шта је најпримеренији поздрав за сутрашњи Прајд он је само један: Живела Србија, Србија за коју се боримо, за Србију добру земљу за све њене грађане.

Аутор је доцент Правног факултета у Београду и син председника САНУ Владимира Костића

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Светислава В. Костића)



Categories: Преносимо

Tags: ,

13 replies

  1. Ако је ово искрен текст, мислим брате, да се твој прадеда и свих 1300 каплара сада преврћу у гробу

    80
  2. Ма можеш да се переш и рибаш рибаћом четком, и цеђом ако хоћеш, опрати се не можеш **** ****. ***** **** ****. И не погани светла имена својих прадедова који се због тебе сада преврћу у гробу. Није ти нико за то крив…, али кад боље размислим, јесте, један човек, нећу да кажем који. Свако нормалан вас обилази у луку од км и по, да се не угуши ** *****.

    64
  3. Само се питам ко овога направи кад му сви изгинуше у протеклим ратовима. Чак и да је тако к’о што написа, у сваком се житу нађе кукоља – он у рату сигурно не би могао да буде тобџија, већ само фурунџија.

    55
  4. Писац ове антиисповести се очигледно развија успешно и бујно на леђима предака и предања као коров смрдљевак на плодној земљи.

    Није шала, доцент, па још и син „председника“ онога што се звало САНУ, иначе велике ******** (својеручно укуцане *** зарад уштеде труда СС-у).

    Вишеструка је богатство од његових предака и предања, па би могао да се окористи и следећим: Чега се паметан стиди тиме се будала поноси.

    Иначе, тешко је наћи идиотскије оправдање тј рационализацију (идиотизацију?) подршке ЛГБТ идеологији од овог смрадотекста.

    Каже, преци јуришали на турске и аустријске бајонете да би Србијом шетале ЛГБТ болесници, јер ето они изгибоше да би потомци поштовали Устав.

    А што се Устав и закони преписују под притиском и по мери интереса неоколонијалне окупације, то доцент не спомиње — јер и сам учествује у прљавој работи…

    Доцент је тужни пример како слугерањско подилажење окупацији разорно утиче на свест и морално биће гмизаваца у академском оделу.

    Али још тужније је да је смрадно стање моралног и менталног пропадања доценто-гмизавца почело код куће — од оца је остануло сину.

    О свети преци наши, молите Господа да нам отвори очи за стварност и дубину нашег пада и пропадања, да се покајемо за грехе велике не би ли нас Господ спасао својим безмерним човекољубљем.

    71
  5. Погледавши Фејсбук страницу нисам сигуран да је текст аутентичан, тако да и мој коментар важи зависно од тога да ли је текст типа оних на С**ању Ствари или не.

    22
    1
  6. ON , je samo još jedan od onih (SRBA I SRPKINJA, ako to STVARNO ,jesu) , koji kada JEDNOM KLEKNU , k’o
    LEVINSKI KLEČANJE , U CRNOJ KUĆI , ostaju u tom položaju, za UVEK.
    Njegovi ( kako sam navede preci , BOG DA IM DUŠU PROSTI ) , NISU NIKAD KLEKLI A KAMOLI POKLEKLI.
    I SLEPAC VIDI KO JE K’O.

    30
  7. парадный понос

    23
  8. Баш ме занима има ли такав став о уставу и закону кад прича о онима који неће да приме вакцину,

    27
  9. „постоји обавеза државе да обезбеди право да се Парада поноса одржи“ (парадный понос)

    Тумачи „креативно“ Устав и законе, као Стипица Месић на ‘издисају’ СФРЈ.

    27
  10. Значи, светли, часни преци изгибоше ради права да се пропагира пркно?! Не нађе за сходно да споменеш кршења Устава, обесправљеност запослених, отимачине извршитеља и банака, не сети се да су можда твоји преци изинули да би Србија била земља у којој тога нема, него ти баш ****** најсветија. **** ** ****** ******

    32
  11. Mozda je vakcina udarila mu mozak.

    11
  12. Nisam sigurna da su se naši preci borili da postanemo bolesna nacija! Ovo je protivprirodne a samim tim i protivnarodno! Bez dece nema budućnosti, tako da ovi devijantni likovi sigurno nisu budućnost Srbije! Postoje ustanove u kojima se ove bolesti leče!

    15
  13. Успут, да напоменемо да су међу 1300 каплара били и славни окупациони министар Милан Недић, а и његов рођак Димитрије Љотић.

    10
    5

Оставите коментар