Мирослав Здравковић: Интелектуална громада спрам медијског полусвета – пример материјалних потреба

Из моје перспективе ставова о одећи и обући гануо ме је следећи списак који је Борислав Пекић послао супрузи Љиљани на правдање 14.1.1971. пред одлазак у Лондон

Мирослав Здравковић (Фото: Медија центар Београд)

Нека изрека каже да одело не чини човека. Мој став је да је скупоћа одеће директно пропорционална величини унутрашње шупљине неког лица.

Пажљивим погледом зналца цена маркиране гардеробе могло би да се процени колико просечних српских плата на себи, у једној комбинацији, носе политичари, а онда и схватити са коликим интелектуалним потенцијалом решавају националне (или своје) проблеме.

Осим зимског капута тражим од супруге да ништа не сме да кошта више од 4.000 динара и једино ципеле могу за неку стотину да пређу ову границу. Сада има и панталона и кошуља за по 800-1200 динара, па су и опуштенији услови приликом избора и куповине.

То су моји ставови о одећи и обући.

Борислав Пекић (Фото: Арт анима)

Из те перспективе ме је гануо следећи списак који је Борислав Пекић послао супрузи Љиљани на правдање 14.1.1971. пред одлазак у Лондон. Писмо је објављено у књизи Коресподенција као живот – писма Љиљани #02, стр. 387:

Ја сам направио кратак списак ствари које би евентуално пре поласка морао да купим. Овде ти га прилажем па те молим да видиш имаш ли какву примедбу или сугестију. Ево списка, наравно да то све не морам купити, али то је оно што би можда било корисно да се тамо не троше „девизе“.

  1. Зимске папуче (ове ми се распадају).
  2. Још једне дуге гаће.
  3. Поткошуља топла са дугачким рукавима (имам само једну).
  4. Неколико топлих доколеница чарапа (имам само два пара).
  5. Навлака за кишобран.
  6. Сиве панталоне (ове ће за недељу-две поново да зину на туру и више се на невидљив начин неће моћи крпити па ћу их носити тамо по кући).
  7. Више кутијица жилета.
  8. Две-три пасте за бријање.
  9. Дезодоранс.
  10. Мало округло огледалце (као оно што смо имали па се разбило).
  11. Кофер (не знам још!)
  12. Новчаник (овај ми се сасвим распао).

То би било отприлике све. Пиши имаш ли нешто томе да додаш или одузмеш.

Опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 8. 9. 2021)



Categories: Преносимо

Tags: , ,

3 replies

  1. Хвала Вам господине Здравковића на овом кратком али тако дубоком тексту.

    22
  2. Што рече један, ванредни, руски, мислилац, од, неизмерног, ранга: људи треба да се облаче лепо, али не нужно лепше (боље) од осталих.

    Друго, неке ствари су заслужено скупље од других, јер имају бољи материјал, крој, стил, итд.: просто, лепше стоје на човеку. Коначно, постоје оне које значе престиж, а чије цене су таквог калупа да се у њега уливају само она баснословна примања ретких појединаца. Одело не чини човека, свакако, посебно не у српској, артифицијелној, стварности, али му може помоћи на разне начине. Узгред како то да се један те исти човек, у дану за даном само, осети толико другачије у зависности од боја, кроја, и осталог, на себи. Дакле, битно је одело у одређеној мери, али проблем су они код којих се поглед засутавља на (пре)скупом, оделу, а не продире испод (кроз) њега.

    Треће, а никако мање важно, јесте сам изглед човека: у Србији људи су одрпани толико да изазивају сажаљење, што услед сиромаштва, што услед немара. Само здравствено стање је упитно, а и гојазност узима маха, поред дувана и алкохола, и све јачег импулса за коцкарским поривима. Општа хигијена је на ниском нивоу. Ко је путова Западом није могао да не примети један висок ниво личне сређености појединца, посебно старијих и средњовечних особа. Ипак је то нешто што оставља леп утисак. Дакле, као да иде заједно: сређеност градова и лична сређеност.

    Неке ‘талијанске и француске породице имају континуитет од по 1000 година. То, ипак, обавезује на нешто, чак и овом тренутку индивидуализма и конзумеризма.

    Српски војници Великог рата су били хваљени по свом изгледу и униформама. Нема ту ничег лошег.

    Или је Иво андрић у оном стокхомском тренутку изгледао другачије спрам осталих књижевника, писаца и песника, или је, ипак, испоштован неки ред.

    16
    2
  3. Hvala gospodine Zdravkovic ovo je velicanstven tekst. Milo mi je da ste vi dobrovoljno odlucili stati na put kocopernosti I izabrati skromnost I dostojanstvo. Ja se trudim vec godinama da moj izbor bude slican vasemu, bez nepotrebnog luksuza. To nije u pitanjju skrtost ( to mi je odvratno) vec biranje jednostavnosti I manje robovanja danasnjici.

Оставите коментар