Политика: Сећање на осам деценија од покоља у глинској цркви

У ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа, у два наврата усташе су у Цркви Рођења Пресвете Богородице убиле више стотина мештана околних села

Богородичина црква у којој је почињен масакр, пре и после рушења (Фото: Из књиге Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у НДХ”)

„Пазите добро, ако који остане жив, ви се немојте у Глину враћати, не смије се то знати никако”, чуо је Љубан Једнак и запамтио те речи из разговора између усташа који су на камионе утоваривали тела Срба убијених у глинској Цркви Рођења Пресвете Богородице.

Сазнало се јер је Љубан Једнак остао жив и сведочио је о покољу извршеном у глинској цркви на самом крају јула 1941. године. Он је био једини преживели сведок страдања више стотина Срба те страшне ноћи, чију 80. годишњицу обележавамо данас. У позним годинама, преживели масакра у Другом светском рату придружио се колони избеглица у „Олуји” и умро у Београду 1997. године, оставивши свој завичај с друге стране Дрине.

Упамћени као злочин у глинској цркви, међу најстрашнијим покољима на територији НДХ у Другом светском рату јесу они који су се догодили у ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа, када су у два наврата усташе у Цркви Рођења Пресвете Богородице убиле више стотина мештана околних села. Страшном злочину претходило је стрељање глинских Срба 13. маја, док је у самој цркви, према проценама, убијено око 1.700 људи.

Одмах по проглашењу НДХ, у току ноћи 10/11. априла 1941. године, у Глини је успостављена усташка власт и она постаје значајно усташко упориште, што је било могуће јер су хрватске десничарске струје, с др Мирком Пуком на челу, значајно ојачале у периоду Бановине Хрватске, објашњава историчарка Јасмина Тутуновић Трифунов, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду.

– Хапшења и убиства српских цивила започела су већ крајем априла 1941. и наставила се током маја на територији Глине, Вељуна и Благаја. У току ноћи, 13. маја 1941, на стратишту Прекопе, убијено је више од 260 Срба из Глине, узраста од 15 година до дубоке старости. Масовна убиства су настављена у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини, 29/30. јула 1941. године, када је убијено између 300 и 700 људи, (највише страдалих је из општине Топуско) и 4/5. августа 1941, када је убијено 1.038 цивила, највише из Вргинмоста – каже Јасмина Тутуновић Трифунов.

Она додаје да су, по истраживањима Ђура Аралице, Срби убијени у првом покољу у глинској цркви ухапшени у њиховим домаћинствима, на њивама, путевима, од 26. до 28. јула у општини Топуско и делу општине Чемерница. Пре транспорта сточним вагонима за Глину били су заточени у општинској згради и парохијском дому.

– Страдали Срби из Вргинмоста, заједно с породицама, дошли су на позив усташких власти на наводно прекрштавање, односно покатоличавање. После одвајања од жена и деце, мушкарци су били заточени у Соколски дом, одакле су превезени у Глину и убијени у православној цркви 4/5. августа, а мањи део на стратишту шикара Латиново код Глинског Новог села – каже наша саговорница.

После око месец дана до темеља је сравњена и глинска Богородичина црква која је била место страшног злочина. Уништиле су је усташе, као и бројне друге храмове Српске православне цркве на територији НДХ, а преостале рушевине уклоњене су после рата.

– По истраживањима Драгана Чубрића и Момчила Крковића, СУБНОР Глине је на десетогодишњицу злочина иницирао да се остаци цркве очисте и заштите ради изградње спомен-обележја, међутим, изградња меморијала посвећеног жртвама умореним у глинској цркви трајала је више деценија. На црквишту није саграђена нова црква, уместо порушене Богородичине цркве из 1826, већ спомен-дом (1972) који је имао функцију локалног дома културе с различитим културно-забавним садржајима. Крајем осамдесетих година покренута је иницијатива за изградњу спомен-обележја с уклесаним именима жртава. Спомен-обележје жртвама умореним у глинској цркви завршено је крајем јула 1995. године и срушено у акцији „Олуја”. Тада је и некадашњи спомен-дом преименован у „Хрватски дом” – подсећа Јасмина Тутуновић Трифунов.

Нетачно објашњење слике Срба у глинској цркви

Снимак Срба из Босанске Дубице за који се често погрешно мисли да су на њему њихови сународници у глинској цркви (Фото: Архива Музеја жртава геноцида)

Покољ у глинској цркви није био и једини злочин почињен над цивилним становништвом у православним богомољама. Како каже Јасмина Тутуновић Трифунов, према истраживањима историчара Јована Мирковића и др Драгана Цветковића, увидом у базу „Жртве рата 1941–1945” Музеја жртава геноцида, у 48 храмова СПЦ извршени су брутални злочини над цивилним становништвом, а најмасовнија страдања Срба била су у храмовима у Глини, у Садиловцу (Слуњ), Коларићу (Војнић), Драксенићу (Козарска Дубица), у Великој Кладуши, Лежимиру код Сремске Митровице и Кусоњама код Пакраца.

Она напомиње да, као у случају Срба убијених у глинској цркви, прекрштавање није био никакав гарант да ће избећи страшну судбину. Срби су се најчешће спасавали бекством, а чак и они који су примали католичанство убијани су. Слично као Срби из Вргинмоста, и њихови сународници из Босанске Дубице и околних села одведени су у српску православну цркву у хрватској Дубици ради прекрштавања, али их је већина убијена. Слика тих несрећника често се погрешно објављује као снимак из глинске цркве уз нетачно објашњење да се ради о онима страдалим у покољу на крају јула и почетком августа 1941. у Богородичиној цркви у Глини.

Јелена Чалија 

Опрема: Стање ствари

(Политика, 29. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар