Многи пацијенти нису ни стигли до здравствених установа због изузетне редукције постојећих капацитета, каже доктор Мирослава Живковић

Фото М. Спасојевић

Током 2020. умрло је 15 одсто више особа у односу на 2019. годину и 14 одсто више у односу на петогодишњи просек (2015 -2019). Осим због ковида, као и претходних година, највећи број живота однеле су болести система крвотока, као и тумори.

Истовремено, примећено је значајно повећање броја преминулих од болести система за дисање, болести нервног система, као и болести жлезда са унутрашњим лучењем, међу којима је и дијабетес.

Доктори са којима је Данас разговарао објашњавају да ово повећање долази као последица чињенице да је прошле године нековид пацијентима приступ здравственим установама био јако ограничен, али и као резултат прецизнијег вођења статистике (у случају дијабетеса). Упитани да ли је могуће да су неки од преминулих заправо били жртве ковида, они наглашавају да је тако нешто тешко тврдити без јасних података.

У групи болести система за дисање примећено је највеће повећање у 2020. години. Лане је од ових болести преминуло 6.715 особа, што је 22 одсто више у односу на 2019, или 26 одсто више у односу на петогодишњи просек. Како је Данас писао у прошлом броју разлог може бити чињеница да су преминули од ковида вођени под шифрама за болести дисања, иако би њихове смрти требало да буду вођене под „ковид“ шифрама које су уведене прошле године.

Да ли је то заиста био случај, питање је на које ни јуче нисмо добили одговор од директорке Института за јавно здравље Батут Верица Јовановић, која је и председница комисија за анализу смрти од ковида. Ова комисија претходно је утврдила да је од ковида 19 у 2020 умрло 10.356 особа.

Према анализи Републичког завода за статистику, током 2020. године од болести нервног система преминуло је 2.910 особа, што је 12,5 одсто више у односу на 2019, и 16 одсто више у односу на петогодишњи просек.

Коментаришући ово повећање, проф. др Мирослава Живковић, бивша директорка Клинике за неурологију КЦ Ниш, која је однедавно у пензији, наводи да “многи пацијенти нису ни стигли до здравствених установа због изузетне редукције постојећих капацитета”.

„Ми смо у ковид систему од 20 кревета интензивне неге имали слободних пет, друго неуролошко одељење имало је само 15. Смањење капацитета неминовно носи повећање морталитетне стопе, имајући у виду да су примани само они пацијенти који су били непосредно животно угрожени. Морталитетна стопа на ургентним одељењима је око 50 одсто, јер овде долазе пацијенти у најтежим стањима, а у време толико ограничених капацитета, смртност може да буде само већа“, наглашава др Живковић.

Она такође објашњава да ковид 19 јесте довео до већег броја можданих удара, али и да је немогуће знати поуздано од чега је неко преминуо без обукционог налаза.

Ковид болница у Батајници (Фото: Инсајдер/Срђан Илић)

„На почетку смо имали велики број младих пацијента који су имали мождани ударе, а за које је касније тестирањем потврђено да су ковид позитивни. Ипак, да ли је неко умро од придружене болести ковид, или од ковида са придруженом болешћу, то је питање на које је немогуће одговорити без обдукционог налаза“, каже др Живковић.

Поред повећаног умирања од болести нервног система, током 2020. године више људи је умирало и од болести жлезда са унутрашњим лучењем (међу којима се налази и дијабетес). Од ових болести прошле године умрло је 5.535 особа, што је 11 одсто више него 2019, и 6,5 одсто више у поређењу са петогодишњим просеком.

Прим. др интерниста ендокринолог, Миодраг Ђорђевић, некадашњи председник Дијабетолошког савеза Србије, каже да разлог овог повећања треба тражити у бољем праћењу оболевања и умирања од дијабетеса, које и код нас и у свету често остаје непрепознато.

„Том бољем праћењу верујем да је допринела и пандемија, јер је веома рано постало јасно да особе које имају дијабетес, а оболе од ковида, имају много већи ризик од смртног исхода, чак десет пута“, каже др Ђорђевић.

За разлику од осталих саговорника Данаса, он наглашава да је бар у Зајечару, где ради, здравствена заштита за оболеле од дијабетеса била доступна током пандемије. Др Ђорђевић такође верује да “с обзиром на доступност тестова у Србији, није било могуће да код заражених корона вирусом, а који су оболели и од дијабетеса, није откривен ковид”.

„У том смислу верујем да није могуће да су преминули од ковида са дијабетесом, вођени као преминули од дијабетеса, а не од ковида“, закључује Ђорђевић.

Извор: Данас

На крају, број преминулих је повећан и међу оболелима од кардиоваскуларних болести, од којих сваке године у Србији умре највећи број грађана. Прошле године од болести система крвотока преминуло је 55,305 особа, што је скоро половина свих смрти. У односу на 2019. годину види се повећање од 5,6 одсто, односно четири одсто у односу на петогодишњи просек.

Проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње, каже да ово повећање јесте значајно и да је оно врло вероватно последица ограниченог приступа здравственим установама.

„Хитни болесници су имали идентичан приступ здравственој заштити као и пре пандемије. Ипак, кардиоваскуларним болесницима су потребне редовне контроле, што јесте било отежано и што може да буде разлог овог повећања“, наводи др Оташевић.

Он објашњава да су озбиљни кардиоваскуларни болесници, оболели од ковида, имали већи ризик од умирања, али да је на самим лекарима било да одреде узрок смрти. Упитан како ће се пандемија одразити на кардиоваскуларне пацијенте у наредном периоду, он каже да с обзиром на то да је и добар део 2021. године прошао у ковид режиму, може се очекивати и даље повећање морталитет и морбидитет.

„Листе чекања за кардиоваскуларне процедуре су веће него пре пандемије, неки људи на тим листама су до сада нажалост и преминули и док се не нормализује рад, можемо очекивати повећање компликације“, закључује Оташевић.

Ковид и неуролошка обољења

Коментаришући повећање броја преминулих од болести нервног система, неуролог проф. др Надежде Човичковић Штернић истиче да је оно резултат ограниченог приступа здравственом систему. Одговарајући на питање да ли је овом повећању могло да допринесе и само оболевање од ковида, односно да ли је могуће да су преминули од ковида вођени као умрли од болести нервног система, с обзиром на то ковид између осталог може да доведе и до можданог удара, саговорница Данаса каже да у таквим случајевима постоји доста забуне око вођења узрока смрти. “У таквим ситуацијама непосредна смрт је због можданог удара, који је опет настао као непосредна последица ковида, а то је понекад тешко доказати. Ми смо виђали пацијенте и са другим обољењима, попут полирадикалног-неурита, који се може јавити у оквиру клиничке слике ковида, а што није препознавано на време. Ковид је могао да допринесе овом повећању, али мислим да је главни разлог немогућност приступа здравственим установама током година”, закључује саговорница Данаса.

Милица Раденковић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 3. 7. 2021)

Прочитајте још

• Данас: Како су европске земље водиле статистику умрлих од короне
• Мирослав Здравковић: Чудне статистике смртности у Србији првих 48 недеља 2020. године
• Мирослав Здравковић: Раст броја умрлих у последња два месеца 2020. по областима и старости
• РЗС: Грађани Србије живе пет година краће од других Европљана
• Златибор Лончар: Формирана Радна група за анализу смртних случајева током епидемије корона вируса
• Златибор Лончар: СЗО и струка најстрожије забранили обдукције пацијената са короном

Categories: Вести над вестима

Tags: Ковид-19, Милица Раденковић, Миодраг Ђорђевић, Мирослава Живковић, Петар Оташевић, болести, вирус корона, здравство, медицина, пандемија, смртност