Александар Дугин: Ко ће први пасти у руско-америчким односима?

Можете ли замислити да се Бајден одрекне глобализма? Ја не могу. А Путин суверенитета? Категорички не, то је за Путина главно, то је његов апсолут. Значи, никакав дијалог није могућ

Самит Џозефа Бајдена и Владимира Путина у вили Лагранж у Женеви, 16. 6. 2021. (Фото: Денис Балибус/АП фото)

(Изборский клуб, 18. 6. 2021)

Сусрет Путина са Бајденом не наговештава, очигледно, ништа добро. Ниједан од аналитичара и експерата нису од њега очекивали пробој или охрабрујуће сигнале. Горе би могло бити само једно – да састанка није било. Ако се лидери, две очигледно непријатељске државе, сусрећу лицем у лице, то значи да у крајњој линији војних дејстава неће бити. Наравно, данас рат може букнути у сваком моменту: када је Бајден са својом либералном екстремистичком причом о Великом ресету преузео председничко место Трампу, ризик од његовог избијања нагло је скочио.

Русија и САД – тачније Путинова Русија и Бајденове САД – имају супротан поглед практично на све. И најважније: они виде будући светски поредак толико различито да један поглед искључује други.

За Путина безуслован и апсолутни приоритет је – потпун и савршен истински суверенитет Русије. А то је могуће само у условима мултиполарног света, у коме ће Русија бити самодовољан слободан центар доношења одлука. Заједно са другим половима, чије постојање и чија легитимност се такође признаје, но чија је слобода ограничена слободом осталих полова.

За Бајдена приоритет нису чак ни САД, већ стварање светске државе на челу са светском владом. Такав свет може бити само униполаран, свет у коме ће царевати једна идеологија – либерализам, ЛГБТ, екологија, демократија за мањину и компензаторни расизам (сагласно сада прихваћеној у САД критичкој расној теорији, по којој раније угњетаване расе сада могу, без бојазни од казне, да угњетавају своје бивше угњетаче). Никакав суверенитет нико не може имати јер је то у супротности са људским правима.

Владимир Путин на самиту у Женеви (Фото: Александар Землианиченко/АП фото)

Зато је за Бајдена Путинова Русија непријатељ, апсолутни. То не значи да је Русија непријатељ САД. Ако посматрамо САД као пол мултиполарног света, онда би било сасвим могуће и вероватно да – када би на власти био националиста Трамп – сва спорна питања буду разрешена. Да, постоје зоне у којима се интереси САД и Русије укрштају, но оне нису критичне. Посебно ако би се означиле територије узајамне одговорности, реално: Евроазија – Евроазијцима, Америка – Американцима, а Европа – Европљанима. Могли би да наставимо ово мултиполарно набрајање – Африка – Африканцима, Азија – Азијатима, исламски свет – муслиманима итд… Но, тако би било да је на челу Америке амерички председник. Сусрет таквог председника са председником Русије могао би бити сасвим конструктиван и садржајан.

Но, ствар је у томе што Бајден није амерички председник.

Он је либерал и глобалиста и инсистира на томе да глобалисти и либерали – а бити они значи узети агенду и следити њена правила – морају бити сви. За глобалисте пријатељи и уопште „субјекти руковања“ могу бити само исти такви глобалисти. Свако ко инсистира на суверенитету и мултиполарности, аутоматски постаје непријатељ.

Џозеф Бајден на самиту у Женеви (Фото: Петер Клаунцер/АП фото)

Путин је управо такав. Он замишља светску архитектуру као концерт суверених субјеката, од којих је један Русија, други Америка, трећи Кина и тако даље. У сусрету са Бајденом, он се сусреће са себи равним. Бајден види у Путину само потчињеног који се отео контроли и кога би требало кажњавати санкцијама и мамити укусним залогајима.

Отуда когнитивна дисонанца самита Путин – Бајден. Фактички, тог самита није било. Они немају о чему да разговарају јер живе у паралелним световима. И поларизација ових светова великом брзином нараста. Они се могу срести само у случају ако једна страна прихвати правила игре друге стране.

Можете ли замислити да се Бајден одрекне глобализма? Ја не могу.

А Путин суверенитета? Категорички не, то је за Путина главно, то је његов апсолут.

Александар Дугин (Фото: Нови стандард)

Значи, никакав дијалог није могућ. До консензуса се може доћи само у релативно безначајним детаљима.

У руско-америчким односима све може решити само нестанак једне стране. Ко ће први пасти? А ако нико не падне, онда ће остати једна реч које почиње на „в“… – W-word.

С руског посрбио: Александар Мирковић

Прочитајте још



Categories: Посрбљено

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Ko će prvi pasti je apsurdno pitanje. 9.11.1989 je pao Berlinski zid i sa njim pala je i Rusija kao velika sila. Posle toga bilo je još mnogo padova. Pad na Balkanu kad se Rusia angažovala na strani svojih vlastitih neprijatelja a protiv nas Srba, izdaja Kube, povlačenje sa Kosova, razbijanje države Srbije i Crne Gore, kukavičluk da se odlučno deluje 2014 g. u Ukrajini, odobravanje UN sankcija prijateljskim državama itd. itd…
    Mnogo padova, Rusija se načisto izubijala i ostala bez prijatelja. Ono što su nama i drugim svojim bivšim prijateljima radili da bi zadovoljili „partnere“ sad su sami dobili. A sve drugo je čista filozofija gospodina Dugina.

    7
    8
  2. Хоћеш у ЕУ, да прихватиш њихове ,,вредности“, да им предаш свој суверенитет, да играш по њиховим “правилима“, да урадиш све што ти нареди и како де гази булумента из Брисела?
    Одеш у Вашингтон па потпишеш, као и сваки млакоња, све оно што њима одговара и даш им за прво да управљају тобом као лутком на концу.
    НАТО ти је у Генералштабу сопствене војске, контролише те максимално и држи те на узици као послушно куче.
    Када схватиш да си марионета у сваком погледу онда се сетиш Русије не би ли ти она помогла да дигнеш главу мада то нећеш урадити, јер не смеш, јер си кукавица, лицемер, љигавац којег свако може да размазује када му се ћефне.
    Ено, шиптари тврде да су Газиводе њихове а ти ћутиш, бију српску децу а ти ћутиш, по Србији скидају српске заставе а ти ћутиш?
    Рекли ти да је у Сребреници Србин учинио “геноцид“, ти ћутиш па и по Београду допушташ изложбе које то промовишу, па их полиција брани, ако треба има и да бије противнике који не ћуте.
    Приклонио си се царству које те не признаје и које те уништава као народ већ вековима, хтео би њихов да будеш.
    Имаш ли бар мало савести и осећаш ли бар мало срамоте у свој беди своје продане душе?

Оставите коментар