Јовица Тркуља: Тајне службе биле у свим владама Србије, укључујући и актуелну

Професор Тркуља говори о разлозима због којих ниједна власт у Србији није била спремна да озбиљно и систематски приступи отварању тајних досијеа

Јовица Тркуља (Фото: Ива Анђелић)

Отварање досијеа тајних служби у Србији открило би да су нам све владе од 1990-их година, укључујући и актуелну, биле састављене од радника служби (војне, цивилне, иностране), као што је то било и у другим земљама у транзицији. Било би ту и новинара, уредника, професора и академика, тајкуна, банкара, судија, свих носилаца власти и моћи у држави, каже у интервјуу за портал Н1 професор Правног факултета у Београду Јовица Тркуља, који је учествовао у изради модела закона о досијеима службе државне безбедности Србије из 2003. године.

Саговорник портала Н1 наводи да је “много индикатора који указују да владе код нас не владају суштински, јер стварно владају службе, како домаће тако и стране, као што су на овим просторима увек чиниле“. Када једног дана буду отворени тајни досијеи, додаје, белодано ће бити јасно да су немали број политичких странака током последњих тридесет година оснивале и финансирале тајне службе.

Професор Тркуља за портал Н1 говори о разлозима због којих ниједна власт у Србији није била спремна да озбиљно и систематски приступи отварању тајних досијеа, затим о уништавању поверљиве документације Ресора државне безбедности након Петог октобра и злоупотреби података из досијеа, као и о конкретним решењима предложеним у неколико модела закона о отварању досијеа тајних служби које су игнорисале све владајуће гарнитуре након 2000. године.

Колико је оправдана бојазан да су податке из досијеа тајних служби злоупотребљавале и власти након Петог октобра, укључујући и актуелни режим?

Та бојазан је сасвим оправдана. У принципу, злоупотребу података из досијеа тајних служби је тешко спречити, поготово ако та материја није системски и законом регулисана. Спречавање тих злоупотреба је немогуће без добре и јаке контроле над сектором безбедности. Када говоримо о тајним досијеима углавном мислимо на БИА и службе које су јој претходиле. Међутим, заборављамо на војне службе, полицију и судство. Полиција је најкритичнија, јер смо последњих година били у прилици да видимо како информације цуре, како доспевају у таблоиде и служе да се дискредитују поједине личности. Стиче се утисак да иза тих злоупотреба неретко стоје институције и истакнуте личности из актуелног режима.

Некадашњи заменик начелника Ресора државне безбедност Србије Зоран Мијатовић изнео је у априлу 2002. године процену да у Србији постоји од 100.000 до 400.000 досијеа служби безбедности. Да ли располажете прецизнијим подацима о броју тајних полицијских досијеа у периоду од 1944. до 2000. године?

Колико је мени познато, прецизни подаци о броју тајних полицијских досијеа не постоје. До тих податка је тешко доћи како из објективних тако и субјективних разлога. Објективни разлози су везани за чињенице да је у Југославији у периоду од 1945. до 1990. године постојало више служби које су водиле досијее. Прво, цивилне службе (ОЗНА, УДБА, ДБ, БИА), војна службе и служба при Министарству иностраних послова. После Брионског пленума 1965. године дошло је до децентрализације и многи досијеи су завршили у Службама безбедности појединих република. Нажалост, немали број досијеа завршио је у приватним архивама, нарочито крајем осамдесетих година.

Субјективни разлози су везани за чињеницу да службе које поседују досијее нису спремне да их дају на увид ни истраживачима ни заинтересованим грађанима. Они се позивају на чињеницу да та проблематика није законски регулисана. У таквој ситуацији можемо само да претпостављамо колико постоји тајних полицијских досијеа о грађанима Србије. Верујем да је основана претпоставка да у Србији постоји више стотина хиљада досијеа вођених о њеним грађанима.

С обзиром на то да је од политичких промена у Србији 5. октобра 2000. године до стварне промене руководеће структуре у тадашњем Ресору државне безбедности Србије протекло више од три месеца, јавност је страховала да су досијеи те службе систематски уништавани или фалсификовани. Грубе процене говоре да је, на пример, у Чешкој уништено између трећине и половине аката службе државне безбедности. Имате ли сазнања или барем оквирне процене о броју досијеа који су уништени или преправљени непосредно након петооктобарских промена?

О томе, такође, нема поузданих података. До одређених сазнања смо дошли посредно на основу документације која је обелодањена на суђењу оптуженима за убиства Славка Ћурувије, Ивана Стамболића, на Ибарској магистрали, а о некима смо сазнали из сведочења на суђењима у Хашком трибуналу. Постоје подаци који указују да је некадашњи начелник Ресора државне безбедности Раде Марковић 6. октобра 2000. године послао депешу у којој тражи да се прегледају материјали и документација Ресора државне безбедности и да се изврши селективно уништавање. Потом је тадашњи начелник Пете управе РДБ-а наложио да се таксативно униште сви деловодници од 1998. до 2000. године, депеше, планови рада, извештаји о раду центара.

Јовица Тркуља (Извор: novimagazin.rs)

Уништена је документација у папирном и електронском облику, као и микрофилмови, све што може да укаже на злоупотребе из свих центара, осим новосадског, зрењанинског и суботичког. Та три центра нису поступила по налогу и ту документацију су сакрили и сачували. Документација је уништена и у Центру ресора државне безбедности Београд. Реално је претпоставити да су тада чишћени, уништавани, па и фалсификовани досијеи вођени о појединим грађанима.

Отварање досијеа тајних служби у Србији било је 2001. године регулисано Уредбом, иако је постојала парламентарна већина за доношење одговарајућег закона. Како тумачите тај потез тадашње власти?

Владајуће елите у Србији нису спремне да озбиљно, системски и систематски обаве посао отварања досијеа тајних служби. На то није била спремна досовска елита која је дошла на власт октобра 2000. Али и потоњи властодршци, укључујући и данашње. Додуше, они су то унели у своје партијске и изборне програме, обећавали у свим изборним кампањама, али ништа на том плану нису урадили. Отварање досијеа тајних служби, као поступак уређен системским законом, било је изборно обећање водећих странака Србије на парламентарним изборима 2000, 2003. године и свим потоњим изборима. Дато обећање, међутим, није испуњено.

Досовска власт је 25. маја 2001. године донела Уредбу о скидању ознаке поверљивости с досијеа вођених о грађанима у Служби државне безбедности, којом су тајни досијеи практично затворени, уместо да буду отворени. Јер, та Уредба је дозвољавала увид у досијеа заинтересованим грађанима – без могућности копирања или хватања белешки. Многи грађани нису разумели шифре под којима су вођени подаци у њиховим досијеима, а неки су посведочили да су била затамњена кључна имена или друге информације. Та Уредба је након пет дана преименована, да би потом, одлуком Уставног суда Србије престала да важи 19. јуна 2003. године, јер се та материја мора регулисати законом, а не уредбом.

Да би било могуће донети закон о отварању досијеа неопходан је раскид с ауторитарном прошлошћу и преузимање сопственог дела одговорности за ту прошлост. Будући да после петооктобарског преврата 2000. године и након децембарских избора 2003. године у Србији није дошло до дисконтинуитета с претходним ауторитарним режимом, нити је остварен неопходан раскид с механизмима недемократске владавине, ниједан од предложених модела закона није ушао у скупштинску процедуру. У потпуности је изостала политичка воља да се закон донесе. Владајуће политичке елите у Србији нису спремне да крену у рашчишћавање разних тајних служби и досијеа и да спрече оно што се сада дешава, а то је да се мешају криминалци и припадници тајних служби, предузетници и криминалци, политичари и криминалци, као жртве и џелати ауторитарног режима.

Учествовали сте у изради једног од модела закона о досијеима службе државне безбедности Републике Србије из 2003. године, којим се уређује поступање са досијеима и подацима који су вођени у служби Државне безбедности Републике Србије од 13. маја 1944. године. Каква решења је предложени модел понудио и шта се догодило с тим предлогом?

Центар за унапређивање правних студија у сарадњи са Центром за антиратну акцију је 2003. године сачинио модел Закона о досијеима службе државне безбедности Републике Србије. Овим законом уређује се поступање са досијеима и подацима који су вођени у служби државне безбедности Републике Србије од 13. маја 1944. године до дана ступања на снагу овог закона. Предмет закона су досијеи и подаци које су БИА, као и раније службе са истим или сличним задацима водиле о грађанима, групама грађана и организацијама. Законом се уређује и поступање са досијеима и подацима, и то: њихова предаја Националној агенцији за досијеа служби државне безбедности, руковање, коришћење, обезбеђење, као и касније преузимање од стране Архива Србије.

С обзиром на то да су због природе ранијих ауторитарних режима БИА и раније службе образовали досијеа и прибављали податке кршењем људских права или их користили за кршење људских права, овим законом се ти досије и подаци чине доступним: да би лица на која се они односе, и њима блиска лица, могла да сагледају утицај ауторитарних режима на сопствени живот, остваре рехабилитацију и разјасне судбине својих несталих и умрлих; да би се потпуније разјаснила природа тих режима и улога БИА и ранијих служби у њима; да би се заштитили приватност и друга права личности од повреда које би могле бити учињене коришћењем досијеа и података; као и да би се оствариле друге сврхе одређене законом.

Овај модел закона смо достављали у више наврата тадашњем министру унутрашњих послова Србије Драгану Јочићу (и потоњим) и тадашњим директорима БИА, али на дописе нисмо удостојени ни одговора. Наш труд није уродио плодом, тај модел је игнорисан и остао је мртво слово на папиру. Слично је прошао и Предлог Закона о отварању досијеа служби безбедности у Републици Србији који је сачинио Српски покрет обнове 2004. Тај предлог закона ослањао се на позитивна искуства Источне Немачке, Пољске и Чешке. Нажалост, и он је остао мртво слово на папиру.

Извор: N1

За потпуно отварање тајних досијеа залагао се веома мали број политичких актера у Србији, међу којима је, чини се, најгласнији и најдоследнији био управо Српски покрет обнове. Због чега релевантним политичким партијама у Србији након 2000. године није било у интересу да се коначно и безусловно отворе сви досијеи тајних служби и ставе на увид јавности?

Доиста, СПО је био најистрајнији у захтеву за отварање досијеа. Он је покренуо иницијативу за доношење закона, предлагао нацрте закона 2004, 2010. и 2014. године, али без успеха. Министарство правде и Скупштина Србије нису прихватили предлоге СПО-а, тако да је Србија остала једина држава у Европи која није отворила тајна досијеа. Зашто? Зато што водеће партије и политичке елите нису биле спремне на дисконтинуитет са механизмима ауторитарне владавине, на раскид са методама репресије и манипулације у деловању тајних служби.

Стога је питање дисконтинуитета са таквим методима у деловању тајних служби пресудно за оздрављење друштва и излазак из зачараног круга ”политике аркане”. Кључно питање је, разуме се, ко ће контролисати службе, ко ће бити на челу, ко је координатор и да ли су оне све повезане или нису.

Уз то, треба имати у виду да су бројни политички актери који су последњих деценија на политичкој сцени Србије и у руководству релевантних политичких партија сарадници тајних служби. Многи од њих су по задатку ових служби улазили у политичке странке и усмеравали њихов рад. Јасно је да би они залагањем за отварање тајних досијеа секли грану на којој седе.

Отварање тајних досијеа и придруживање Европској унији

Професор Јовица Тркуља подсећа да Европска унија никада није јасно рекла да је отварање досијеа тајних служби један од битних услова за придруживање Србије ЕУ.

”Међутим, јасно је да је то предуслов за успостављање правне државе и владавине права у Србији, довршење процеса рехабилитације и реституције. А њих нема без отварања тајних досијеа. Истовремено, ни борба против корупције не може да да ефекта док се државне институције не прочисте од ауторитарне прошлости. Све су то разлози због којих би требало да коначно и Србија добије закон који би регулисао питање отварања досијеа”, закључује Тркуља.

Никола Којић

Опрема: Стање ствари

(N1, 22. 6. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. А која је НАТО-држава отворила тајна досијеа, осим бивших комунистичких? А и ту сам сигуран да су досијеа подобних склоњена и умивена.

    7
    1
  2. Nema opravdanja za nepocinstva. Tajni dosijeei mora da se otvore, to je jedini nacin za kretanje napred.

    1
    1

Оставите коментар