Да би се Единбург вратио у ЕУ потребан је благослов свих држава чланица, првенствено Мадрида, који ветом кочи сваки сепаратизам
Фото: Beta/AP/Scott Heppell
Тријумф алтернативе за независну Шкотску на парламентарним изборима додатно је нагласио већ актуелну причу о референдуму о отцепљењу од Уједињеног Краљевства, али је фокус сада померен на пријем у ЕУ. Све и да Единбург напокон раскине вишевековну унију, питање је да ли ће се тако олако приклонити европској заједници. Гласни су они који уверавају да постоји добра воља Брисела на политичком пољу, првенствено јер говоримо о делу краљевства које жели да напусти Лондон и врати се вредностима Европске уније. Али да ли ће, упркос генералном позитивном расположењу у блоку, Шкотска добити благослов свих чланица, на челу са Шпанијом?
Клупко није почело ни да се одмотава, иако Шкотска национална партија премијерке Николе Стерџен и Зелени, који су скупа узели већину у парламенту на мајским изборима, о суверенитету и повратку у ЕУ говоре као о ствари која је готова самим тим што су они на власти.
Хипотетички, Стерџенова би могла да издејствује поновно чланство у блоку кроз три године, како је то Финска урадила средином деведесетих година. Ипак, одобрење за почетак преговора о пријему захтева једногласност тренутних чланица. Шпанија је традиционално опрезна кад је реч о намерама Единбурга које би могле подстаћи покрете за независност, првенствено на својој територији, попут оних у Каталонији или Баскији.
За њих би пресудно било то да ли Шкотско отцепљење прати законе Уједињеног Краљевства уместо да је једнострано проглашено, као што је то покушала да учини влада Каталоније 2017. године. Док се поштује овај услов, а познато је да британски премијер Борис Џонсон не одобрава расписивање референдума о суверенитету Шкотске, неће бити шпанског вета.
Аналитичари за „Политико” овим поводом цене да смиривање политичке ситуације у Каталонији, као и састав актуелне левичарске шпанске владе, подстичу да се нагласак стави на ово техничко питање, уместо на политизацију приче о томе да Единбург није желео да се догоди брегзит. Шпанска дипломатија је увек јасно подвлачила да би за пријем у ЕУ Шкотска требало да се пријави као и сваки други кандидат, а не да ужива било какве привилегије, попут изузећа из евро валуте или шенгенске зоне и иде пречицама јер је већ била део јединственог тржишта и царинске уније. Тамошња власт не одобрава ни привилегије, попут тога да Брисел треба да даје било каква уверавања влади Николе Стерџен уочи референдума (ако до њега дође) да има загарантован пут ка чланству. Ово је недавно у отвореном писму захтевало и готово 200 јавних личности из ЕУ.
Шпанија вероватно не би била једина држава која би тражила поштену борбу, поготову што у реду за пријем већ годинама стоје државе попут Турске и земаља западног Балкана.
Благослов свих влада уније није једина техничка препрека за брзо приступање. Велика Британија, осим што се десио брегзит и што Даунинг стрит не жели ни да чује шта шкотска алтернатива за независност говори (јер су изјашњавање у вези с овим питањем већ имали), одлучила је да одступи и од одређених европских регулатива.
Премијерка Стерџен говори како је преостало највише пет година, јер би потенцијално изјашњавање о овом питању могло да буде организовано до 2026. Ипак, у којој мери се они, као и остатак Велике Британије, до тада могу разићи с правилима ЕУ и напослетку – колико ће времена Единбургу требати да се врате?
То питање повлачи и дилему о томе како би функционисала граница између независне Шкотске – унутар ЕУ и УК. Питање границе између Републике Ирске и Северне Ирске, те актуелни проблеми на граничним прелазима Белфаста с остатком Острва након брегзита, указују колико само ово поље може да буде мучно.
Тренутно је ово искључиво британско-шкотски унутрашњи проблем, који европски званичници јавно не коментаришу, али ако дође до разлаза, на релацији унутар троугла Единбург–Брисел–Лондон биће много неизвесности.
Љ. Вујић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар