Александра Кораћ Граовац: Правна регулација истополног партнерства у Хрватској

Извештај са предавања Александре Кораћ Граовац „Правна регулацаја истополног партнерства у Хрватској“

Проф. Александра Кораћ Граовац (Фото: Б. Човић)

У понедељак, 31. маја 2021. године, у организацији Института за европске студије у Београду, одржан је вебинар под насловом „Правна регулација истополног партнерства у Хрватској“, као део ширег европског пројекта Ferenc Mádl Institute of Comparative Law/MFI  из Мађарске  под насловом Protection of Families in the field of Law. Предавач је била др Александра Кораћ Граовац, редовни професор Породичног права на Правном факултету Свеучилишта у Загребу и бивша чланица радне групе при Министарству управе Републике Хрватске за израду Закона о животном партнерству особа истог пола из које је иступила 2013. године.

Ово је још једно у низу предавања које је одржано у организацији Института за европске студије, а које представљају допринос ове научне институције јавној расправи на тему измена породичног законодавства које су актуелизоване у протеклом периоду предлогом Закона о истополним заједницама, али и недавно усвојеним Законом о родној равноправности и Законом о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.

Након сјаног предавања др Гордане Ковачек Станић, наша академска заједница имала је прилике да чује одлично предавање загребачке професорке Породичног права, др Александре Кораћ Граовац, која је говорила на тему правног регулисања истополних партнерстава у Републици Хрватској.

На самом почетку, предавач је навела неколико основних правних аката којима је регулисан положај истополних партнера, али који уједно регулишу и основе породичног права Хрватске. Ова држава је још 2003. године усвојила Закон о истополним заједницама. Затим је ова материја даље регулисана Законом о сузбијању дискриминације 2012. године. Као својеврсна реакција, наредне 2013. године, након одржаног референдума, промењен је и највиши правни акт Републике Хрватске, којим је брак дефинисан као заједница живота мушкарца и жене. Већ 2014. године, Хрватска добија нов закон о истополним заједницама, који је назван Закон о животном партнерству особа истога спола. Први правни акт који је регулисао статус истополних партнера, Закон о истополним заједницама из 2003. године, предвидео је правни положај истополних партнера сличан оном који су тада имали ванбрачни хетеросексуални партнери. Ово је учињено иако породичноправна теорија сматра да би регулација ванбрачне заједнице и истополног партнерства требало бити другачија, јер се ради о два различита института. Закон о сузбијању дискриминације из 2012. године донео је забрану дискриминације у свим појавним облицима. Изузетно, предвиђено је да се посебне мере неће сматрати дискриминацијом само ако су нужне и временски ограничене. Овим актом настављено је са слабљењем института брака.

Фото: ЕПА/Антонио Бат

Након првог Закона о истополним заједницама, Хрватска добија још један такав закон 2014. године. У том смислу радна група, односно Комисија за израду Нацрта новог закона, чији је члан једно време била и др Кораћ Граовац, имала је подељена мишљења по овом питању. Поједини чланови желели су да регулација статуса истополних партнера буде део Породичног закона, те да буде истоветна регулисању статуса супружника у браку. На крају је превладао став да буде донет посебан Закон о животном партнерству особа истога спола, којим су истополни партнери добили иста права и обавеза као и супружници. Једино је институт брака, терминолошки остао нетакнут, понајвише из разлога, што је годину дана раније на референдуму брак дефинисан искључиво као заједница мушкарца и жене. По новом закону истополно партнерство је дефинисано ка животна заједница особа истог пола закључена пред надлежним органом. Такође, правно је препознато и неформално животно партнерство. Сваки облик дискриминације, непосредне или посредне, заснован на сексуалном опредељењу или родном идентитету од тада је забрањен. Предавач је нагласила да је Хрватска специфична по томе, што су услови за склапање истополног партнерства готово истоветни оним који се траже приликом закључења брака. Такође, за истополне партнере формира се посебан регистар, а они истовремено уживају пуну заштиту приватности. Што се тиче престанка оваквог партнерства, поред уобичајених случајева, предвиђа се да раскид заједнице, који је ипак различит у односу на институт развода, може бити обављен судским путем или споразумно пред органом пред којим је склопљена заједница.

Права које овај закон није омогућио истополним партнерима односила су се на немогућност усвајања, као и немогућност партиципације у поступку биомедицински потпомогнуте оплодње. Међутим, њиме није забрањено да истополне особе самостално усвајају децу, као ни да самостално учествују у поступку вештачке оплодње. Са друге стране, омогућено је да истополни партнер особе која је родитељ, стекне право старатељства на партнеровим дететом, уколико смрти партнера који је родитељ или уколико он буде лишен родитељског права. Нарочито је наглашено да је Центар за социјални рад у обавези да при изради стручног мишљења које се тиче одређивања старатељства, да строго поштује забрану дискриминације на основу сексуалне оријентације. Такође, истополни партнери имају право да учествују у васпитавању деце, у доношењу свакодневних одлука, док са друге стране, дете има право на издржавање и право да приликом раскида заједнице одржава контакт са бившим партнером свог родитеља.

Након доношења Закона о удомитељству (хранитељству), истополни партнери добили су и право да буду хранитељи. Предавач је истакла да иако нови Породични закон из 2015. године није омогућио заједничку адопцију деце од стране истополних парова, пре извесног времена је Управни суд у првостепеном поступку донео одлуку да истополни парови имају право да аплицирају у поступку тражења позитивног мишљења о способности усвајања деце. Овом одлуком, која још увек није коначна, практично је омогућено усвајање деце од стране истополних партнера. Др Кораћ Граовац се дотакла и рада хрватског Уставног суда. Иако је примио велики број уставних жалби, Уставни суд се већ седам година није огласио о уставности Закона о животном партнерству особа истога спола.

По завршетку предавања, вођена је изузетно плодотворна дискусија у којој су размењивана искуства из упоредне праксе Србије и Хрватске, али и других европских земаља. Такође, било је полемике о конкретним проблемима са којим се Хрватска суочавала у еволуцији правне регулативе, али и са којима се тренутно суочава. Ово би могла бити корисна искуства која би нашој држави могла указати на то шта нас чека уколико кренемо путем који је кренула Хрватска.

Миљан Лазовић
Институт за европске студије

Погледајте још

Прочитајте још



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

Оставите коментар